Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti redovne i posebne revizije

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Risto Rikić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Dubajić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4612/19 od 30.01.2020. godine, u sednici održanoj 22.04.2021. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4612/19 od 30.01.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4612/19 opd 30.01.2020. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 8415/2018 od 16.10.2019. godine usvojen je zahtev tužioca i utvrđeno da ugovor o poklonu, koji je overen pred javnim koji su zaključili VV, kao poklonodavac i tužena AA, kao poklonoprimac, ne proizvodi pravno dejstvo prema tužiocu u obimu potrebnom za namirenje njegovog potraživanja prema VV u iznosu od 4.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu koje banke plaćaju u mestu plaćanja na dan isplate, troškova parničnog postupka u visini od 35.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.05.2007. godine do isplate, troškova određivanja izvršenja u visini od 24.820,00 dinara, troškova izvršenja –predujma u visini od 6.477,98 dinara, troškova punomoćnika izvršnog poverioca u visini od 45.000,00 dinara, troškova izvršitelja koji nisu obuhvaćeni predujmom u visini od 6.330,85 dinara, naknade – nagrade za uspešno sprovođenje izvršenja u visini od 30.531,76 dinara i obavezana je tužena da prizna i trpi da tužilac navedeno potraživanje može namiriti prodajom nepokretnosti koje su bile predmet ugovora o poklonu i to nepokretnosti bliže navedene u ovom stavu izreke prvostepene presude i obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka plati 106.500,00 dinara sa kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4612/19 opd 30.01.2020. godine stavom prvim izreke, žalba tužene je odbijena i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnaže presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. ZPP.

Članom 404. stavom 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Tužilac je dao odgovor na reviziju

Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP, budući da su pitanja na koja se ukazuje kao sporna vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim sthvatanjima u pogledu primene člana 280. stav 1. i 2, 281. stav 3, 284, 285. Zakona o obligacionim odnosima. Naime, ispunjenost uslova za primenu instituta pobijanja dužnikovih pravnih radnji rešava se u svakom konkretnom slučaju, zavisno od činjenične i pravne situacije, pa ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili razmatranjem pitanja od opšteg interesa. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja ovog spora, dok se ukazivanjem da je tužilac svoje dospelo potraživanje mogao da namiri prodajom imovine izvršnog dužnika, zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne može izjaviti.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 28.03.2018. godine, u kojoj je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 4.000 evra.

S obzirom da u ovom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to sledi da revizija tužene nije dozvoljena na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tužiocu ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, s obzirom da sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić