Odbacivanje revizije u sporu zbog povrede autorskog prava

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Borko Vasojević, advokat iz ..., protiv tuženog Adria Media Group d.o.o., Beograd, čiji je punomoćnik Branislav Glogonjac, advokat iz ..., radi povrede autorskog prava i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž4 61/19 od 18.07.2019. godine, na sednici održanoj 24.06.2020. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž4 61/19 od 18.07.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž4 61/19 od 18.07.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P4 63/18 od 24.12.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je utvrđeno da je tuženi povredio imovinska i moralna prava tužioca, kao autora, tako što je 31.12.2017. godine, u 21.24 časova na svom na internet izdanju www..., pod naslovom „...“ bez saglasnosti tužioca i bez označenja njegovog imena kao autora, objavio autorsko delo tužioca – video snimak „...“ u trajanju od 2 minuta i 18 sekundi. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog saopštavanja autorskog dela bez označenja autora isplati iznos od 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.12.2018. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je, tužbeni zahtev tužioca preko dosuđenog iznosa od 100.000,00 dinara, do traženih 150.000,00 dinara, odnosno za iznos od 50.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od presuđenja do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka od 59.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.12.2018. godine, kao dana presuđenja do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž4 61/19 od 18.07.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog saopštavanja autorskog dela bez označenja autora isplati iznos od 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.12.2018. godine do isplate, dok je tužbeni zahtev za isplatu iznosa od još 50.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od od 24.12.2018. godine do isplate odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu četvrtom izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka od 36.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.12.2018. godine, kao dana presuđenja do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj (član 404. ZPP).

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pravnosnažnom presudom je utvrđenje povrede imovinskih i moralnih prava tužioca kao autora i nakanada nematerijalne štete zbog povrede autorskog prava tužioca. Odluka drugostepenog suda o osnovanosti tužbenog zahteva kao i o visini naknade nematerijalne štete zasnovana je na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, a pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, pa ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg iteresa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.

Smisao pravila o dozvoljenosti revizije kod preinačenja u smislu navedenog člana je da je izvršeno preinačenje na štetu revidenta, odnosno da je reviziju izjavila stranka kojoj je zbog preinačenja pravo uskraćeno ili smanjeno. U ovom slučaju, odluka je preinačena u korist revidenta – tuženog, te mu pravo nije ni uskraćeno ni smanjeno, pa iz tog razloga revizija tuženog na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici podneta je 23.03.2018. godine, a označena vrednost vrednost predmeta spora u tužbi i prvostepenoj presudi je 50.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić