Rešenje o nedozvoljenosti posebne revizije izjavljene protiv odluke o troškovima

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 18/20) propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmatra pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebne revizije), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz člana 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Revizijom se pobija odluka o troškovima postupka, o čemu je drugostrepeni sud odlučio uz primenu odredaba zakona koji regulišu pravo stranke na naknadu troškova i njihovu visinu. Naime, primenom člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, prilikom odlučivanja koje će troškove dosuditi stranci, sud će uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja postupka, a o tome koji su troškovi bili potrebni, kao i o iznosu troškova, odlučuje sud ceneći sve okolnosti. Imajući u vidu napred navedeno, ceneći ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da iz navoda revizije tužilaca ne sledi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, a ne postoji ni potreba novog tumačenja prava, kao ni neujednačena sudska praksa, pa nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP.

Sa napred navedenih razloga odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Članom 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, stavom 2. istog člana propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude, a stavu 6. istog člana da u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe zakona o reviziji protiv presude.

Članom 28. stav 1. ZPP propisano je da ako za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok je stavom 2. istog člana propisano da kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.

U ovom slučaju revizijom tužilaca pobija se pravnosnažno drugostepeno rešenje o troškovima postupka. Troškovi postupka predstavljaju akcesorno potraživanje, pa se prema članu 28. ZPP ne uzimaju u obzir prilikom ocene prava na izjavljivanje revizije u situaciji kada ne čine glavni zahtev. U tom smislu ni revizija protiv pravnosnažnog rešenja o troškovima postupka ne može se izjaviti na osnovu člana 404. ZPP, ali ni po članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP, bez obzira na to što je drugostepeni sud preinačio prvostepeno rešenje kojim je odlučeno o troškovima postupka.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 420. stav 6. u vezi člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić