Presuda Vrhovnog kasacionog suda o naknadi štete i izmakloj koristi

Pobijanom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1330/20 od 16.07.2020. godine, u stavu prvom alineja 1 izreke, preinačena je prvostepena presuda, tako što su prvo, drugo i trećetuženi solidarno obavezani da tužiocu naknade stvarnu štetu od još 5.350,00 dinara, sada ukupno iznos od 26.750,00 dinara, sa zateznom kamatom od 24.01.2020. godine do isplate. Alinejom 2 je preinačena prvostepena presuda i odbijen tužbeni zahtev za obavezivanje prvo i drugo tuženog da tužiocu solidarno naknade izmaklu dobit za 2014. i 2015. godinu u iznosu od po 2.996,00 dinara, sa zateznom kamatom od 06.01.2017. godine do isplate. Alinejom 3 je odbijen zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos od 2.996,00 dinara na ime štete dosuđene za 2013. godinu i to za period od 06.01.2017. do 24.01.2020. godine. Alinejom 4 preinačena je i odluka o troškovima postupka tako što su tužiocu dosuđeni troškovi u iznosu od još 30.000,00 dinara, odnosno ukupno 250.300,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Alinejom 5 u preostalom pobijanom, a nepreinačenom delu prvostepena presuda je potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i prvotuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio posebnu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava. U reviziji je istakao pogrešnu primenu pravila o teretu dokazivanja u situaciji kada su dokazni predlozi tužioca odbijeni.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 403. stav 2. tačka 2. i stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je redovna revizija tužioca dozvoljena u delu gde je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu u pogledu glavnog potraživanja na štetu tužioca (stav 1. alineja 2 izreke pobijane presude) i odluke o troškovima drugostepenog postupka (stav 2. izreke). U preostalom delu odbijenog tužbenog zahteva redovna revizija nije dozvoljena, jer je drugostepeni sud potvrdio prvostepenu presudu, a vrednost predmeta spora pobijanog dela presude je 633.334,00 dinara ili 5.394 evra, što je ispod revizijskog cenzusa propisanog odredbom člana 403. stav 3. ZPP. Nije dozvoljena ni u delu preinačenja odluke o kamati kao sporednom traženju, jer se član 403. stav 2. tačka 2 .ZPP ne primenjuje kada se preinačenje odnosi samo na kamatu. Zato je u tom delu dozvoljenost revizije tužioca cenjena i sa aspekta odredbe člana 404. ZPP.

Odredbom člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji. Odlučivanje o zahtevu tužioca za naknadu štete ne predstavalja pravno pitanje od opšteg interesa ili pravno pitanjea u interesu ravnopravnosti građana, o kome bi Vrhovni kasacioni sud odlučivao po posebnoj reviziji. Ne radi se o pitanju o kome je potrebno novo tumačenje prava ili ujednačavanje sudske prakse. U svakom konkretnom slučaju ocenom dokaza sud odlučuje o zahtevu za naknadu štete. Ocena dokaza i primena pravila o teretu dokazivanja (član 8. i 231 ZPP) nisu razlozi zbog kojih se posebna revizija može dozvoliti.

Na osnovu izloženog i člana 404. ZPP odlučeno je kao u izreci neprihvatanjem posebne revizije i odbačajem revizije tužioca osim u preinačenom delu glavnog zahteva.

U delu gde je revizija tužioca dozvoljena, Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP i utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena apsolutno bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenim činjenicama, tužilac je vlasnik i držalac katastarskih parcela .. i .. upisanih u LN .. KO ... . U martu 2013. godine reka Lešnica je srušila betonsku podzidu pored puta koja je pala u reku i skrenula vodu na imanje tužioca. Na severozapadnoj strani reka je odnela deo kp.br .. u obliku luka. Taj deo je ispunjen vodom i ne može se koristiti u poljoprivredne svrhe.

Kod ovako utvrđenih činjenica prvostepeni sud je zaključio da tužilac pored stvarne štete trpi i štetu u vidu izgubljene dobiti zbog nemogućnosti korišćenja tog dela parcele, pa mu je dosudio naknadu za 2013, 2014. i 2015. godinu u visini čistog godišnjeg prihoda od 2.996,00 dinara, prema nalazu veštaka od 06.01.2017. godine, od kada je tužiocu i dosudio kamatu.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu u pogledu zahteva za izgubljenu dobit sa kamatom za 2014. i 2015. godinu i tužbeni zahtev u tom delu odbio. Polazeći od definicije izmakle dobiti da je to dobit koju je tužilac osnovano mogao očekivati i objektivno steći zaključuje da se to odnosi samo na 2013. godinu, kada je tužilac već imao zasejanu spornu površinu parcele, pa je osnovano mogao očekivati prihod, da nije sprečen propuštanjem tuženih. Takvu dobit tužilac nije mogao očekivati u 2014. i 2015. godini, ni po redovnom toku stvari ni prema posebnim okolnostima imajući u vidu da su 2014. godine nastale poplave bez krivice tuženih. Zbog toga nije obrađivan ni preostali deo parcele, pa ne bi bio obrađivan ni deo koji je ostao pod vodom te nema ni izgubljene dobiti tužioca.

Neosnovan je revizijski navod tužioca da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev za naknadu izgubljene dobiti osim za 2013. godinu, jer tužilac i nakon ove godine, odnosno trajno trpi štetu zbog nemogućnosti korišćenja tog dela parcele. Ovo sa razloga što je deo tužiočeve katastarske parcele potopljen 2013. godine. Tužiocu je dosuđena materijalna šteta u vidu stvarne štete kao protivvrednosti potopljenog dela parcele. Stoga tužilac ne može taj deo parcele i dalje tretirati kao svoje vlasništvo, niti u smislu člana 189. ZOO sa tog dela očekivati dobit u narednim godinama ni po redovnom toku stvari ni po posebnim okolnostima.

Obzirom na delimičan uspeh tužioca, ali i delimičan uspeh tuženog u žalbenom postupku pravilna je i odluka drugostepenog suda kojom su odbijeni zahtevi za naknadu troškova drugostepenog postupka saglasno članu 153. stav 2. ZPP.

Na osnovu izloženog, primenom člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić