Odbijena revizija u sporu za utvrđenje ništavosti prividnog ugovora o kupoprodaji

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu čl. 408. i 403. stav 2. tačka 2. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 18/20) Vrhovni kasacioni sud je našao da je tužiljina revizija neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, niti povreda postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP na koju se ukazuje revizijom jer je drugostepeni sud svoju odluku doneo na bazi činjeničnog stanja koje je utvrdio prvostepeni sud samo uz pravilnu primenu materijalnog prava.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja AA i tužena VV su rođene sestre, a tuženi BB je suprug tužene VV. Sada pok. GG, koja je preminula ...1998. godine i sada pok. DD koji je preminuo ....2010. godine su roditelji tužilje AA i tužene VV. Pok. GG i DD su za vreme trajanja braka kao nosioci prava korišćenja na kp. broj ... KO ..., površine 2,14 ari, sagradili porodičnu stambenu zgradu koja se sastoji od suterena i prizemlja sa pomoćnim prostorijama na istoj parceli. Između tuženog BB kao kupca i sada pok. DD kao prodavca zaključen je kupoprodajni ugovor i isti overen pred Opštinskim sudom u Nišu pod Ov 8612/04 od 20.09.2004. godine, a predmet ugovora je navedena nepokretnost odnosno porodična stambena zgrada sa pravom korišćenja zemljiišta. U ugovoru je konstatovano da je kupoprodajna cena 1.480.000,00 dinara, da je ista u celosti isplaćena prodavcu 16.09.2004. godine, kao i da je kupac stupio u državinu nepokretnosti. Pri izradi katastra nepokretnosti predmetna parcela je dobila novi broj, te se sada radi o kp. broj ... sa pravom korišćenja tuženog BB, s tim što je u javnim knjigama upisano da se na toj parceli nalazi porodična stambena zgrada i pomoćna zgrada u državini tuženog BB. U listu nepokretnosti je konstatovano i odobrenje za dogradnju stepeništa i sprata na navedenoj zgradi, a za to je tuženom BB izdato i upravno odobrenje. Pravnosnažnom presudom na osnovu priznanja koju je doneo Opštinski sud u Nišu pod brojem P 8663/05 od 09.03.2006. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilaca BB i VV protiv tuženog DD, te je utvrđeno da su tužioci po osnovu izgradnje nosioci prava svojine na spratu predmetne stambene zgrade, sa pravom korišćenja zemljišta radi redovne upotrebe iste, kao i da su tužioci vlasnici tri postojeća pomoćna objekta na istoj parceli.

U ovoj parnici tužilja traži da se utvrdi da su njeni roditelji, sada pokojni GG i DD, bili suvlasnici na po ½ spornih nepokretnosti po osnovu sticanja u bračnoj zajednici, te da otuda taj deo nepokretnosti čini njihovu zaostavštinu. Ugovor o kupoprodaji koji je zaključen između njenog oca DD i tuženog BB je prividan i on krije ugovor o poklonu sa namerom da se tužilja liši nasleđa zbog čega je takav ugovor ništav. Prvostepeni sud usvaja navedeni tužbeni zahtev u celosti, prihvatajući u osnovi razloge tužbe. Međutim, drugostepeni sud nalazi da nije sporno da su roditelji tužilje bili suvlasnici na spornim nepokretnostima sa po ½ te da otuda taj deo navedene imovine ulazi u njihovu zaostavštinu. Međutim, sada pokojna GG je preminula pre DD pa je njena zaostavština momentom njene smrti prešla na njene naslednike, a to su tužilja, ćerka, tužena VV, ali i sada pok. DD kao suprug, te su oni po tom osnovu postali suvlasnici na po 1/3 zaostavštine odnosno na po 1/6 spornih nepokretnosti. To znači da je sada pok. DD bio suvlasnik na ukupno 4/6 spornih nepokretnosti te sa tom imovinom mogao slobodno da raspolaže, a kako tužena VV nije prigovarala prodaji i njene 1/6 onda i u tom delu nije sporno raspolaganje pok. DD. Tužilja, po shvatanju drugostepenog suda nije u postupku pružila dokaze da se radi o prikrivenom ugovoru o poklonu, a ne ugovoru o kupoprodaji, pa otuda drugostepeni sud nalazi da je takav ugovor punovažan osim u odnosu na 1/6 na koju je tužilja suvlasnik s tim što raspolaganjem svojom imovinom sada pok. DD više nema udela u istoj te ni zaostavštine. S tim u vezi je i odlučeno kako je navedeno.

Polazeći od nesporne činjenice o suvlasništvu na po ½ sada pokojnih GG i DD, pravilno je našao drugostepeni sud da smrću pokojne GG njena zaostavština prelazi na njene naslednike, a u skladu sa čl. 1. i 206. Zakona o nasleđivanju (''Službeni glasnik RS'' broj 46/95) kao i u skladu sa članom 20. stav 1. u vezi člana 36. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, te na taj način naslednici postaju i vlasnici pripadajućeg dela zaostavštine. S obzirom da po članu 3. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa vlasnik stvari može istom i da raspolaže u granicama određenim zakonom, to proizilazi i da je DD mogao da raspolaže sa 4/6 spornih nepokretnosti jer je na tom delu bio vlasnik, a prihvatljiv je i stav drugostepenog suda da ne može biti sporno ni raspolaganje sa još 1/6 koja je pripala njegovoj ćerki VV, s obzirom da VV u tom delu ne prigovara. Sve napred navedeno je pod uslovom da ne stoji tvrdnja tužilje da se u konkretnom slučaju kod ugovora o kupoprodaji radilo o prividnom ugovoru iz člana 66. ZOO. Prividan – simulovan ugovor spada u kategoriju poslova u kojima volja nije istinska, odnosno učesnici tog pravnog posla svesno izjavljuju nešto što zaista ne žele. Po tužbi u ovom slučaju radilo se o ugovoru o poklonu sa ciljem da se osujeti pravo tužilje na nasleđe, a da je ugovor o kupoprodaji samo prividno tako označen, jer u ovom slučaju do kupoprodaje nije došlo pored ostalog i zbog toga što kupoprodajna cena nije isplaćena. U odnosu na ove tvrdnje teret dokazivanja je bez sumnje na tužilji, a po nalaženju drugostepenog suda tužilja u prilog tog stava nije pružila odgovarajuće dokaze. Kako se radi o činjeničnom stanju koje ne može da preispituje revizijski sud, to proizilazi da je stav drugostepenog suda da se ne radi o simulovanom pravnom poslu već o stvarnom ugovoru o kupoprodaji pravilan. S obzirom da nije u pitanju dobročin pravni posao pitanje pobude, na kojoj insistira revizija nije od značaja.

Kod svega napred navedenog proizilazi da se ostalim navodima iz revizije ne dovodi u sumnju pravilnost drugostepene odluke zbog čega je i odlučeno kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić