Utvrđivanje posebne imovine supružnika stečene putem poklona tokom braka

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 588/24 od 10.04.2024. godine, odbijena je žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda. Zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka odbijen je kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi BB je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbi člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11... 10/23, u daljem tekstu ZPP) i odlučio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Navodima revidenta ukazuje se na bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, koji nisu dozvoljeni revizijski razlog, prema odredbama člana 407. Zakona o parničnom postupku. Navodi revizije koji se tiču ocene izvedenih dokaza od strane prvotspenog suda i ocene navoda žalbe tužilje koji se toga tiču, u suštini su usmereni na pobijanje pravilnosti utvrđenog činjeničnog stanja, što nije dozvoljen revizijski razlog uovoj parnici, po odredbi člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi BB zaključili su brak 15.06.1996. godine, koji je razveden u toku 2015. godine. Tužilja od 1994. godine radi kao medicinska sestra, a suprug, ovde tuženi BB, od 1993. do 1995. godine bavio se poslovima špedicije. Tuženi je nakon toga nastavio da se bavi poslovima „sive“ ekonomije. Svoju zaradu, koja je bila skromna, tužilja je za vreme trajanja bračne zajednice trošila na zajedničke osnovne potrebe života. Što se tiče obaveza u domaćinstvu, tužilja je obavljala sve uobičajene poslove, pranja, peglanja, kuvanja, održavanja higijene, odlaska u nabavku i drugo. Pre zaposlenja, pomagala je suprugu u poslovima špedicije. Roditelji tuženog radili su u Kombinatu „Borovo“ u Hrvatskoj pre rata i imali su visoka primanja. Nakon razvoda braka tužilja je nastavila da živi u stanu u ... koji je stečen za vreme zajednice života stranaka, a na osnovu usmenog sporazuma između bivših supružnika. Stan u ulici ..., u Novom Sadu, kupljen je u toku 1997. godine na inicijativu tuženog BB, plaćen 120.000,00 maraka u celosti novcem koji je poticao od ušteđevine njegovog oca. Taj stan je prodat 26.04.2005. godine i od tih sredstava finansirana je kupovina četiri manja stana, koji su predmet tužbenog zahteva, s tim da je dodatnih 6.000,00 evra tuženom pozajmila njegova sestra, koji iznos je vratio otac tuženog. U vreme kada su sporni stanovi kupljeni, 26.01.2007. godine, odnosi između tužilje i tuženog BB bili su narušeni i tužilja nije bila upoznata sa namerom tuženog da proda stan u ..., a nakon toga da kupi manje stanove, niti je bila upoznata sa realizacijom ovih kupoprodaja. U kastastru nepokretnosti upisano je da je tuženi vlasnik predmetnih stanova, a bio je upisan kao vlasnik stana u ... .

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su saglasni u zaključku da je stan koji se nalazio u Novom Sadu u ul. ..., pribavljen novcem oca tuženog i predstavljao posebnu imovinu tuženog BB. Prodajom navedenog stana, kupljena su četiri manja stana, koji su predmet tužbenog zahteva, pa su i ti stanovi predmet posebne imovine tuženog, po odredbi člana 168. Porodičnog zakona, iako ih je stekao u vreme trajanja zajednice života stranaka u braku. Kod utvrđenih činjenica o poreklu novčanih sredstava kojima su stanovi kupljeni, teret dokazivanja da su stanovi koji su predmet parnice stečeni na način koji ih čini predmetom zajedničke imovine stranaka, prema saglasnom zaključku nižestepenih sudova je na tužilji, koja nije dokazala takve činjenice.

Vrhovni sud nalazi da revizija tužilje nije osnovana.

Prema odredbi člana 171. stav 1. Porodičnog zakona, imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu, dok prema odredbi člana 168. stav 2. Porodičnog zakona, imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka deobom zajedničke imovine odnosno nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava, predstavlja njegovu posebnu imovinu. Činjenica da su stanovi koji su predmet tužbenog zahteva stečeni tokom trajanja bračne zajednice, ne znači nužno da se radi o stanovima u režimu zajedničke imovine supružnika. Tužilja u ovoj parnici nije dokazala da su predmetni stanovi stečeni radom stranaka, niti da je otac tuženog novac za kupovinu stana u Novom Sadu u ..., kao poklon namenio supružnicima, tužilji i tuženom. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, otac tuženog je želeo da se tuženi upiše kao kupac stana u ... . Zatim, tuženi, njegov otac i sestra su postigli dogovor da se taj stan proda i kupe manji stanovi, pa je tako i došlo do kupovine ovde predmetnih stanova, od novca ostvarenog prodajom stana u ... i iznosa od 6.000 evra koji mu je sestra pozajmila, pa je otac tuženog tako pozajmljeni iznos vratio. Prema tako utvrđenim činjenicama, proizilazi da je pravilan zaključak da je otac tuženom poklonio novčana sredstva od kojih su stanovi kupljeni, u odsustvu dokaza da je taj iznos vraćen ocu tuženog od strane parničnih stranaka, ili da se radilo o poklonu koji je otac tuženog učinio u nameri darivanja obeju parničnih stranaka. Poklon učinjen jednom od supružnika za vreme trajanja braka predstavlja njegovu posebnu imovinu, u odsustvu jasnog dokaza o nameri poklonodavca da ga učini oboma supružnicima.

Navodi revidenta koji se tiču doprinosa tužilje radom u toku trajanja bračne zajednice nisu od uticaja, s obzirom da se doprinos tužilje radom i angažovanjem u toku trajanja bračne zajednice ceni kod deobe zajedničke imovine, koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku, ili po drugim osnovima propisanim zakonom koji ih čini zajedničkom imovinom. U konkretnom slučaju je utvrđeno da se radi o imovini koja je stečena poklonom učinjenom tuženom, dakle o posebnoj imovini tuženog. Nisu dokazani osnovi po kojima je tužilja doprinela ovom sticanju. S tim u vezi neosnovani su i navodi revidenta kojima ukazuje na neophodnost primene člana 180. stav 2. Porodičnog zakona koji se tiču pretpostavke o jednakim udelima supružnika u zajedničkoj imovini, jer je ovde reč o posebnoj imovini tuženog. Isto se odnosi i na primenu pretpostavke određene u članu 176. stav 2. istog zakona, da se smatra da je upis izvršen na ime oba supružnika i kada je izvršen na ime samo jednog od njih. U ovom slučaju, o pravima tužilje na predmetnim nepokretnostima odlučio je sud, tako što je odbio tužbeni zahtev utžilje da utvrdi da je ona nosilac prava svojine u ½ dela nepokretnosti, na temelju utvrđenog činjeničnog stanja o poreklu sticanja nepokretnosti i pravilnom primenom odredaba materijalnog prava izvedenog zaključka da nepokretnosti ne predstavljaju zajedničku imovinu stranaka, već posebnu imovinu tuženog.

Navodi revidenta kojim ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, shodno članu 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku, nisu dozvoljen revizijski razlog. S tim u vezi neosnovano revident ukazuje na potrebu izvođenja dokaza saslušanjem majke tužilje VV.

Sa iznetog nisu osnovani razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, niti ima razloga sa kojih pobijana presuda ne bi bila pravilna, na koje Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, to je na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u stavu prvom izreke presude.

Odluka kao u stavu drugom izreke presude doneta je primenom člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, a u vezi člana 154. stav 1. ZPP-a, jer troškovi na ime sastava odgovora na reviziju i sudske takse na odgovor na reviziju nisu troškovi koji su bili potrebni radi vođenja parnice, dok tužilja nije uspela u postupku po reviziji pa pravo na naknadu troškova nema.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković