Neosnovanost revizije u sporu zbog ništavosti prividnih pravnih poslova

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragoljub Knežević, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Krivokuća, advokat iz ..., VV i GG, oboje iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Vasović, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1682/22 od 05.10.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 03.10.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1682/22 od 05.10.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Čačku P 209/19 od 25.03.2022. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo usmeni ugovor od 12.08.2009. godine o kupoprodaji poslovnog prostora površine 187 m2 (prizemlje 56,81 m2, sprat 86,41 m2 i podrum 49,84 m2) u ulici ... broj .. u ..., broj zgrade 1, broj ulaza 3, na k.p. br. .., upisane u l.n. br. .. k.o. ..., za kupoprodajnu cenu od 70.000 evra, koji je zaključen sa prvotuženim, BB kao licem koje nije bilo direktor, tj. zakonski zastupnik PD „Novi dani“ ad iz Ivanjice, ulica ... broj .., sa oznakom MB i PIB-a navedenim u izreci, sada u stečaju kao zemljišnoknjižnim vlasnikom poslovnog prostora površine 187 m2 u ulici ... broj .. u ..., broj zgrade 1, broj ulaza 3, na k.p. br. .., upisane u l.n. br. .. k.o. ... . Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obavežu da tužiocu solidarno plate iznos od 70.000 evra na ime povraćaja kupoprodajne cene od 70.000 evra isplaćene neposredno i lično prvotuženom 12.08.2009. godine, za poslovni prostor površine 187 m2 (prizemlje 56,81 m2, sprat 86,41 m2 i podrum 49,84 m2) u ulici ... broj .. u ..., broj zgrade 1, broj ulaza 3, na k.p. br. .., upisane u l.n. br. .. k.o. ..., prodatog tužiocu kao kupcu na osnovu usmenog ugovora od 12.08.2009. godine od strane prvotuženog BB kao lica koje nije bilo direktor, tj. zakonski zastupnik PD „Novi dani“ a.d. iz Ivanjice, ulica ... broj .., sa oznakom MB i PIB-a navedenim u izreci, sada u stečaju, a zemljišnoknjižnog vlasnika poslovnog prostora, zatim na osnovu obaveze drugotužene VV iz ... prema tužiocu iz ugovora o zajmu od 12.08.2009. godine kao zajmoprimca i iz ugovora o regulisanju međusobnih odnosa overenog kod Osnovnog suda u Požegi (Ov I broj 3885/2011) od 29.12.2011. godine, kao većinskog vlasnika akcijskog kapitala PD „Novi dani“ ad iz Ivanjice i na osnovu obaveze trećetuženog GG iz ... prema tužiocu i drugotuženom iz ugovora o pristupanju dugu overenom kod Osnovnog suda u Požegi (Ov I broj 3885/2011) od 29.12.2011. godine, sa kamatom na iznos od 70.000 evra koju poslovne banke plaćaju na devizna sredstva po viđenju počev od 12.08.2009. godine do konačne isplate, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da prvotuženom na ime naknade troškova parničnog postupka plati iznos od 164.261,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da drugo i trećetuženom kao solidarnim poveriocima na ime naknade troškova parničnog postupka plati iznos od 292.511,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1682/22 od 05.10.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u delu stava drugog izreke, koji se odnosi na drugotuženu VV i trećetuženog GG i u stavu trećem i četvrtom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povrede odredaba parničnog postuka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa tuženim BB, koji je bio direktor firme „Western style“, zaključio usmeni ugovor o kupoprodaji poslovnog prostora površine 187 m2 u ulici ... broj .. u ..., vanknjižno vlasništvo PD „Novi dani“ ad iz Ivanjice, za kupoprodajnu cenu od 70.000 evra. Zaključen je usmeni ugovor, jer nakon privatizacije TP „Novi dani“ nije imao mogućnost da otuđi preko 10% od procenjene vrednosti imovine, a nije bilo izvršeno etažiranje poslovno-stambenog objekta u kome se nalazio poslovni prostor. Tužilac je potom 12.08.2009. godine, sa tuženom VV zaključio ugovor o zajmu, a 29.12.2011. godine ugovor o regulisanju međusobnih odnosa (kojim se tužena obavezala da će „učiniti maksimalni napor da reguliše obaveze kod Agencije za privatizaciju i omogući tužiocu zaključenje ugovora o kupoprodaji“), a sa tuženim GG istog dana ugovor o pristupanju dugu tužene VV. Tužilac je prethodno po priznanici broj 1 od 12.08.2009. godine isplatio 70.000 evra na ime kupovine poslovnog prostora („Auto materijali“ ...) tuženom BB, koja priznanica je overena potpisom tužioca i tuženog BB, a overena pečatom preduzeća „Western style“ a.d. Ivanjica, koja je bila jedna od firmi DD. Primljeni novac tuženi BB nije zadržao za sebe, već je isti preko ĐĐ u iznosu od 50.000 evra predao EE, prodavcu placa u ..., radi izgradnje poslovnog objekta ..., a 20.000 evra je predao DD. Pored iznosa od 70.000 evra, tužilac je dinarsku protivvrednost od 10.000 evra, kao pozajmicu uplatio preduzećima DD. Tužilac je sa tuženom VV i tuženim GG zaključio ugovor o zajmu, ugovor o regulisanju međusobnih odnosa i ugovor o pristupanju duga, u cilju obezbeđenja zaključenja ugovora o kupoprodaji kada se steknu uslovi, bez licitacije. Prilikom zaključenja ugovora o zajmu tužilac sa tuženom VV nije razgovarao o novcu, niti joj je predao novac, a ugovorom se obezbeđivao da dođe u poziciju, kad se steknu uslovi za kupovinu lokala, da ugovor zaključi bez licitacije. Nad PD „Novi dani“ ad iz Ivanjice, čiji je većinski akcionar tužena VV, otvoren je stečajni postupak 30.07.2012. godine i tužilac je 09.10.2012. godine sa „Novi dani“ u stečaju zaključio ugovor o zakupu za poslovni prostor prodavnice „Auto materijali“ za zakupninu od 200 evra, jer je već bio uveden u posed tog prostora. U stečajnom postupku St 296/12 podneo je zahtev za izlučenje iz stečajne mase napred navedenog lokala po osnovu ugovora o kupoprodaji, ali nakon što je njegov zahtev za izlučenje odbijen jer ne poseduje pisani i overeni ugovor o kupoprodaji koji bi predstavljao osnov sticanja, tužilac je 10.12.2018. godine po sprovedenom postupku javnog nadmetanja predmetni prostor kupio za 7.749.731,50 dinara i ishodovao upis prava svojine na svoje ime.

Kod utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su utvrdili da usmeni ugovor od 12.08.2009. godine, ne proizvodi pravno dejstvo jer tuženi BB nije bio vlasnik predmetnog lokala, tužilac nije dokazao da je tuženi imao ovlašćenje za zastupanje AD „Novi dani“, a kod nedostatka forme u smislu člana 4. stav 1. Zakona o prometu nepokretnosti, usvojili su tužbeni zahtev i utvrdili ništavost ugovora u smislu odredbe člana 103. ZOO. U preostalom delu za isplatu iznosa od 70.000 evra, tužbeni zahtev je odbije. Zaključili su da je ugovor o zajmu od 12.08.2009. godine po svojoj prirodi fiktivan ugovor, s obzirom da tužilac nije pozajmio tuženoj VV 70.000 evra, već je ugovor zaključen u nameri da kod trećih lica ugovarači stvore utisak da zajam postoji, ali sami ugovarači nisu imali nameru da takav ugovor proizvede pravno dejstvo. Navedeni ugovor ne ispunjava ni uslove za pravnu važnost ugovora o kupoprodaji u smislu člana 454. stav 1. ZOO i člana 4. stav 1. Zakona o prometu nepokretnosti, jer je tužena ugovor sa tužiocem zaključila kao fizičko lice, a ne kao zakonski zastupnik AD „Novi dani“ pri čemu ugovor nije overen u za to predviđenoj formi. Ugovor o regulisanju međusobnih odnosa od 29.12.2011. godine je simulovani pravni posao koji prikriva disimulovani ugovor o kupoprodaji koji se realizuje zaključenjem glavnog ugovora, pa kako do zaključenja glavnog ugovora o kupoprodaji nije došlo to ni disimulovani ugovor i pored postojanja pisane forme i overe i činjenice da je tužena VV pri zaključenju tog ugovora istupala kao većinski akcionar AD „Novi dani“ ne proizvodi pravno dejstvo. Iz istih razloga ne proizvodi pravno dejstvo ni ugovor o pristupanju duga koji je tužilac zaključio i overio sa tuženim GG. Kako ugovori po kojima tužilac traži obavezivanje tuženih VV i GG na povraćaj iznosa od 70.000 evra sa kamatom ne proizvode pravno dejstvo, jer su ugovori zaključeni u cilju kupovine lokala, bez licitacije (protivno zakonu), suprotno načelu savesnosti to je tužbeni zahtev za obavezivanje tuženih na isplatu iznosa od 70.000 evra odbijen.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 12. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da u zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa strane su dužne da se pridržavaju načela savesnosti i poštenja.

Odredbom člana 66. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da prividan ugovor nema dejstvo među ugovornim stranama. Ali, ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost (stav 2.). Odredbom člana 103. stav 1. ZOO propisano je da je ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima ništav ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo.

Odredbom člana 557. ZOO, propisano je da se ugovorom o zajmu obavezuje zajmodavac da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili kojih drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca, odnosno istu količinu stvari iste vrste i istog kvaliteta.

U konkretnom slučaju, tužilac i tužena VV nisu imali nameru da zaključe ugovor o zajmu od 12.08.2009. godine, tužilac nije tuženoj VV pozajmio i predao iznos od 70.000 evra i cilj zaključenja ovog ugovora nije bio zajam, već obezbeđenje tužioca da ostvari prioritet kada se steknu uslovi za zaključenje ugovora o kupoprodaji. Stoga, ne može se zaključiti fiktivni ugovora, a nakon toga zahtevati da se tom ugovoru pruži odgovarajuća pravna zaštita u pogledu njegovog dejstva, jer je to suprotno i načelu savesnosti. Navedeni ugovor ne ispunjava ni uslove za pravnu valjanost ugovora o kupoprodaji zato što mu nedostaje stroga zakonska forma (pisani ugovor sa sudskom overom potpisa ugovarača), pa kako ugovor nije zaključen u zakonom propisanoj formi i tuženoj nije predat iznos od 70.000 evra to ni po tom osnovu ne postoji obaveza tužene za isplatu utuženog iznosa. Iz istih razloga ni ugovor o regulisanju međusobnih prava i obaveza i ugovor o pristupanju duga ne proizvode pravno dejstvo i ne predstavljaju osnov za obavezivanje tuženih VV i GG na isplatu iznosa od 70.000 evra.

U osporavanju pravilnosti primene materijalnog prava, revizija se faktički poziva na odredbe člana 99. i 100. ZOO (tumačenje ugovora), čijoj primeni nema mesta u situaciji kada je sadržina pravnog odnosa svestrano ispitana i utvrđena. Navodima revizije tužioca o pogrešnoj primeni materijalnog prava faktički se osporava ocena izvedenih dokaza i pravilnost utvrđenog činjeničnog što ne predstavlja revizijski razlog u smislu odredbe člana 407. stav 2. ZPP.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. i 154. ZPP.

Na osnovu iznetog, Vrhovni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković