Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o odbacivanju revizije kao nedozvoljene u sporu o zakupu
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud odbacuje kao nedozvoljenu reviziju tužilje izjavljenu u sporu za utvrđenje prava trajnog zakupa na stanu. Vrednost predmeta spora je ispod zakonskog cenzusa od 40.000 evra, što reviziju čini nedozvoljenom u imovinskopravnim sporovima.
Preuzmite dokument u PDF formatuTekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4921/2020
26.11.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dejan Živanović, advokat iz ..., protiv tuženog „Železnice Srbije“ AD iz Beograda, čiji je punomoćnik Vesna Stanimirović, advokat iz ..., radi utvrđenja prava trajnog zakupa, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8040/18 od 28.11.2018. godine, na sednici održanoj 26.11.2020. godine, doneo je
R E Š E Nj E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8040/18 od 28.11.2018. godine.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Prvi osnovni sud u Beogradu, presudom P 18248/17 od 08.05.2018. godine, odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da se utvrdi njeno pravo trajnog zakupa na stanu u površini od 40 m2, po strukturi dvosoban, koji se sastoji od sobe, dnevne sobe, jedne kuhinje i jednog kupatila, u krugu stare ... u ..., Bulevar ... broj.., na kat.parceli broj .. KO ..., koji je koristila sa članovima svog porodičnog domaćinstva i to suprugom BB i sinovima VV i GG, zasnovano potvrdom broj .. od 05.11.1990. godine tuženog, koje pravo zakupa je trajalo do 25.12.2015. godine, kada je prestalo raseljavanje tužilje, što bi tuženi bio dužan da prizna i trpi (stav prvi izreke). Odbio je kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka (stav drugi izreke). Obavezao je tužilju da naknadi tuženom troškove parničnog postupka u iznosu od 117.000,00 dinara, u roku od osam dana od dana prijema pisanog otpravka presude, pod pretnjom izvršenja, sa zakonskom zateznom kamatom koja će za slučaj nastupanja uslova za prinudnu naplati biti obračunata počev od dana izvršnosti odluke, pa do isplate (stav treći izreke).
Apelacioni sud u Beogradu, presudom Gž 8040/18 od 28.11.2018. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P 18248/17 od 08.05.2018. godine (stav prvi izreke). Odbio je kao neosnovane zahteve stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka (stav drugi izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju iz svih zakonom propisanih razloga.
Tuženi je blagovremeno podneo odgovor na reviziju.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5, a u vezi člana 413. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14 i 87/18) i utvrdio da revizija tužilje nije dozvoljena.
Inicijalni akt, predlog za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o zakupu stana je podnet 12.02.2016. godine.
U uvodu prvostepene presude je navedena vrednost predmeta spora u iznosu od 1.000,00 dinara.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano, da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Prema tome, kako vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude očigledno ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tužilje nije dozvoljena, na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Odredbom člana 154. stav 1. ZPP je propisano da, sud će prilikom odlučivanja koji će troškovi da se naknade stranci da uzme u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. O tome koji su troškovi bili potrebni, kao i o iznosu troškova, odlučuje sud ceneći sve okolnosti.
Prema tome, u konkretnoj situaciji ceneći sve okolnosti, troškovi na ime odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice, zbog čega je odbijen kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju, shodno odredbi člana 154. stav 1. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbi člana 413. i 165. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
Slični dokumenti
- Rev 3642/2021: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u imovinskopravnom sporu
- Rev 4208/2019: Nedozvoljenost revizije u sporu o naknadi za advokatske usluge zbog vrednosti spora
- Rev 1157/2020: Odbačena revizija u sporu zbog sticanja bez osnova
- Rev 395/2021: Odbijena revizija: Nema povraćaja zakupnine plaćene nakon sticanja prava na otkup
- Rev 6215/2021: Odbacivanje revizije u imovinskopravnom sporu zbog vrednosti ispod cenzusa
- Rev 5270/2019: Vrhovni kasacioni sud odbacio reviziju zbog vrednosti predmeta spora
- Rev 1463/2022: Nedozvoljenost posebne i redovne revizije u sporu radi iseljenja