Zastarelost potraživanja naknade nematerijalne štete zbog diskriminacije ratnih rezervista

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupka („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Ni u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba Zakona o parničnom postupku, pa nema ni povrede iz stava 1, istog člana, na koju se revizijom ukazuje.

Prema činjeničnom stanju na kom je zasnovana pobijana odluka, pravnosnažnom presudom Višeg suda u Novom Sadu P 282/2015 od 28.09.2016. godine utvrđeno je da je Zaključkom Vlade RS br.401-161/2008 od 17.01.2008. godine, kojim su obezbeđena sredstva radi isplate novčane pomoći ratnim vojnim rezervistima sa prebivalištem na teritoriji sedam nerazvijenih opština-Kuršumlija, Blace, Bojnik, Lebane, Žitorađa, Doljevac i Prokuplje, povređeno načelo jednakih prava i obaveza, čime je izvršena diskriminacija tužioca na osnovu mesta njegovog prebivališta. Tužilac tužbom u ovoj pravnoj stvari potražuju naknadu nematerijalne štete, zbog povrede načela jednakih prava i obaveza i izvršene diskriminacije.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, odbijen je tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede prava ličnosti, odnosno zbog povrede načela jednakih prava i obaveza nanete diskriminacijom, uz zaključak sudova da je potraživanje tužioca zastarelo.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prilikom ocene prigovora zastarelosti potraživanja, zahtev tužioca odbijen uz pravilnu primenu člana 376. Zakona o obligacionim odnosima.

Naime, zaštita od diskriminacije predstavlja pravo ličnosti zagarantovano Ustavom RS (član 21.), ali i Evropskom Konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (član 1. Protokola 12. uz Evropsku Konvenciju), a od 07.04.2009. godine i Zakonom o zabrani diskriminacije. Povreda bilo kog prava ličnosti, pa samim tim i vršenje diskriminacije u odnosu na neko lice ili grupu lica, predstavlja vid nematerijalne štete, jer kod diskriminisanih lica izaziva osećaj nepravde, neravnopravnosti u odnosu na druge građane, a često i osećaj podređenosti ili osećaj građana nižeg reda, što kod njih izaziva duševne bolove, na osnovu čega su i ovlašćeni da pred nadležnim sudom zahtevaju zaštitu od diskriminacije, kao i naknadu štete po ovom osnovu. Podnošenje tužbe za utvrđenje postojanja diskriminacije, odnosno povrede prava ličnosti, nije ograničeno rokovima– ne zastareva, ali se zahtev za naknadu štete zbog povrede prava ličnosti može podneti samo u okviru rokova određenih članom 376. Zakona o obligacionim odnosima.

Zakonom o obligacionim odnosima propisano je da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kad je oštećenik doznao za štetu i lice koje je štetu učinilo (član 376. stav 1. ZOO), a u svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od kad je šteta nastala (stav 2. istog člana). U konkretnom slučaju štetu predstavlja radnja tužene kojom je izvršena diskriminacija, odnosno kojom je tužilac neopravdano stavljen u nepovoljniji položaj u odnosu na ratne vojne rezerviste Topličkog okruga, koja je učinjena donošenjem Zaključka Vlade RS od 17.01.2008. godine, na osnovu koga je samo rezervistima Topličkog okruga izvršena isplata ratnih dnevnica. Iz navedenog proizilazi da je tužilac tada imao saznanje i o nastanku štete i o učiniocu, zbog čega i rokovi zastarelosti teku od dana donošenja ovog Zaključka, odnosno od 17.01.2008. godine. Imajući ovo u vidu, kao i da je tužilac tužbu za naknadu nematerijalne štete po ovom osnovu podneo 17.12.2018. godine, to je zahtev za naknadu štete podnet po proteku i subjektivnog i objektivnog roka za potraživanje ovog vida nematerijalne štete, što i njegovo potraživanje čini zastarelim, a tužbeni zahtev neosnovanim.

Suprotno navodima revizije, bez uticaja je kada je doneta pravnosnažna presuda kojom je utvrđeno da je prema tužiocu izvšena diskriminacija. Naime, nematerijalna šteta zbog povrede prava ličnosti naneta je u momentu kada je izvršena diskriminacija tužilaca, što znači donošenjem Zaključka Vlade RS. Pravnosnažnom sudskom odlukom je samo potvrđeno (utvrđeno) da je osnovan njegov navod iz tužbenog zahteva da je, donošenjem spornog Zaključka, neopravdano i bez objektivnog i razumnog opravdanja, stavljen u neravnopravan položaj u odnosu na ratne vojne rezerviste Topličkog okruga, kojima je – za razliku od tužioca, priznato pravo na ratne dnevnice, iako su se nalazili u istoj situaciji kao i tužilac.

Po prirodi stvari, lice kome je povređeno bilo koje pravo ličnosti, što podrazumeva i lice nad kojim je izvršena diskriminacija, duševne bolove zbog učinjene povrede prava – trpi od momenta saznanja da je određenom radnjom diskriminisan u odnosu na drugo lice ili grupu lica u istoj situaciji, bez obzira da li je vođen sudski postupak u kome je utvrđena ova povreda prava. Takvo lice može podneti tužbu sa zahtevom za naknadu nematerijalne štete zbog diskriminacije kao oblika povrede prava ličnosti, i bez zahteva za utvrđenje da je određenom radnjom nad njim izvršena diskriminacija, u kom slučaju postojanje diskriminatorskog akta ili ponašanja nad tužiocem, predstavlja prethodno pitanje za odlučivanje o zahtevu za naknadu nematerijalne štete. Imajući ovo u vidu, kao i da rok za podnošenje tužbe sa zahtevom za naknadu štete, u skladu sa odredbom člana 376. ZOO, teče od momenta nastanka štete ili od saznanja za štetu, to okolnost kada je tužilac počeo da trpe duševne bolove zbog izvršene diskriminacije, ne može uticati na produženje zakonom propisanih rokova. To dalje znači da ukoliko je tužilac za štetu saznao kasnije u odnosu na momenat njenog nastanka (u konkretnom slučaju momenat donošenja Zaključka Vlade RS), ili je – kako tužilac smatra – duševne bolove počeo da trpi kasnije, zahtev za naknadu štete po ovom osnovu može potraživati samo u okviru objektivnog roka od 5 godina od nastanka štete, odnosno od izvršene diskriminacije, što je u konkretnom slučaju propušteno.

Imajući u vidu izneto, odnosno da je radnja tužene kojom je nad tužiocem izvršena diskriminacija, kao vid povrede prava ličnosti, izvršena 17.01.2008. godine, a da je tužba sudu sa zahtevom za naknadu ovog vida nematerijalne štete podneta 17.12.2018. godine, odnosno po proteku i subjektivnog i objektivnog roka iz člana 376. ZOO (3 i 5 godina), to je pobijanom odlukom, zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete pravilno odbijen, kao neosnovan, zbog nastupanja zastarelosti potraživanja.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414 stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić