Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o zastarelosti potraživanja naknade štete

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3025/19 od 03.09.2019. godine, žalba tužilje je odbijena, a žalba umešača na strani tuženog usvojena i presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici P 533/17 od 02.04.2019. godine preinačena u usvajajućem delu i u delu odluke o troškovima postupka, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje u celini, a u preostalom delu prvostepena presuda je potvrđena, s tim što je tužilja obavezana da umešaču na strani tuženog na ime troškova postupka isplati 33.000,00 dinara u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu čl. 408. i 403. stav 2. tačka 2. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 18/20) Vrhovni kasacioni sud je našao da je tužiljina revizija osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je rođena ... godine i kao suvozač u automobilu je povređena u saobraćajnoj nezgodi koja se dogodila 23. marta 2004. godine u ... . Automobil je bio osiguran od autoodgovornosti kod umešača na strani tuženog „BB“ iz ... po polisi – zelenoj karti sa važećim osiguranjem u trenutku nastanka nezgode, a sud je u ovoj parnici umešaču dozvolio stupanje na strani tuženog. Vozač automobila VV je oglašen krivim zbog propusta u saobraćaju pravnosnažnom presudom od 10. oktobra 2006. godine i kažnjen za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 201. stav 3. u vezi člana 195. stav 3. KZ RS.

Zbog posledica saobraćajne nezgode tužilja je prvu parnicu protiv tuženog pokrenula 10. oktobra 2005. godine i taj postupak je okončan pravnosnažnom presudom na osnovu priznanja 08. novembra 2005. godine kojim je tuženi obavezan da tužilji na ime naknade nematerijalne štete po osnovu pretrpljenih fizičkih bolova, straha, duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti i naruženosti isplati ukupno 635.000,00 dinara i na ime naknade materijalne štete po osnovu troškova lečenja 218.000,00 dinara, kao i da joj naknadi troškove postupka u iznosu od 85.035,00 dinara. Inače tužilja je šest meseci pre saobraćajne nezgode imala išijas, a u nezgodi je zadobila uboj glave, slabinskog dela kičmenog stuba, krvni podliv lica oko levog oka, oguljotinu u predelu slabine, uboj predela levog bubrega, oštećnje međupršljenskog jastučeta između četvrtog i petog slabinskog pršljena sa pritiskom na živce na desno i na bolničkom lečenju se nalazila jedan dan. Međutim, zbog bolova u predelu kičme i noge javila se 28. oktobra 2005. godine lekarima i utvrđeno je da ima ostatak diska u kičmenom stubu pa je podvrgnuta operativnom zahvatu 04. januara 2006. godine, a zbog napukle repne kosti operisana je još dva puta tokom 2012. i krajem 2015. godine. Nakon nezgode odstranjena joj je i štitna žlezda koja bolest ne stoji u posledičnoj vezi sa nezgodom. Kao posledica nezgode kod tužilje postoji umanjena sposobnost za rad u struci koja je nepromenjena od aprila 2006. godine do danas i iznosi 40%. Postoji ograničena pokretljivost lumbalnog dela kičme u svim pravcima srednjeg stepena, slabost desne noge, što tužilju ograničava da obavlja bilo koje poslove koji podrazumevaju fizičko naprezanje naročito da podiže i nosi bilo kakav teret do tri kilograma u jednom zahvatu, duževremeno hodanje ili stajanje, bilo kakvo hodanje po neravnom ili klizavom terenu, savladavanje arhitektonskih prepreka, duže vremensko sedenje, naročito ako je izložena nisko frekventnim vibracijama, rad u prinudnom položaju kičmenog stuba, rad u lošim klimatskim i mikroklimatskim uslovima. Zbog ovog ograničenja tužilji je potrebna pomoć jedan sat dnevno. Ona može sama da obavlja aktivnosti vezane za ličnu higijenu. Živi u domaćinstvu sa majkom starom ... godina, a do saobraćajne nezgode nije radila u struci, a radila je kraći vremenski period u ... . Nakon saobraćajne nezgode odjavila se kod Nacionalne službe za zapošljavanje, nije tražila posao, majka obavlja u kući sve domaćinske poslove, kućni budžet je zajednički i tužilja ne plaća svojoj majci bilo kakvu naknadu za pružene usluge.

Drugu tužbu tužilja je protiv tuženog podnela 18. novembra 2008. godine i taj postupak je pravnosnažno okončan presudom od 10. februara 2011. godine kojim je zbog pogoršanja pokretljivosti kičmenog stuba po osnovu dodatnog umanjenja životne aktivnosti od 5% i dodatne naruženosti od 5%, te umanjene životne aktivnosti od 25%, tuženi je obavezan da tužilji za fizičke bolove, strah, duševne bolove zbog umanjene životne aktivnosti i naruženosti isplati po 100.000,00 dinara sa kamatom i da naknadi parnične troškove. Treći put, tužilja se obraća tuženom sa zahtevom za naknadu imovinske i neimovinske štete 15. maja 2014. godine, s tim što postavlja zahtev za nematerijalnu štetu zbog dodatnih 15% umanjenja životne aktivnosti i prvi put postavlja zahtev za naknadu materijalne štete u vidu izgubljene zarade i to u vidu naknade za tuđu negu i pomoć. Tuženi joj je u mirnom postupku na ime nematerijalne štete isplatio dodatnih 870.000,00 dinara 10. novembra 2014. godine, kao i materijalnu štetu za period od 01. juna 2011. do 31. oktobra 2014. godine u iznosu od 577.210,18 dinara na ime izgubljene zarade i 367.203,89 dinara na ime naknade za tuđu negu i pomoć, a od 01. novembra 2014. godine isplaćuje joj mesečno rentu od 14.423,80 dinara, kao i na ime naknade za tuđu negu i pomoć 8.625,00 dinara. Kod tužilje postoje hronični bolovi i oni će se lečiti doživotno. Ukupno je tuženi tužilji do sada na ime naknade nematerijalne štete isplatio 1.905.000,00 dinara, a na ime materijalne štete 944.414,07 dinara. Razlika između zarade koju bi mogao da ostvari zaposleni sa IV stepenom stručne spreme i isplaćene naknade za vremenski period od 23. marta 2004. do 31. jula 2018. godine iznosi 4.252.436,81 dinar, a maksimalna suma osiguranja po polisi umešača na strani tužene od 10. decembra 2003. godine iznosi 9.596.125,00 dinara, tako da ona nije iscrpljena dosadašnjim isplatama.

U ovoj parnici, koja je pokrenuta tužbom od 10.11.2014. godine tužilja traži nematerijalnu štetu i to po osnovu fizičkih bolova, straha, duševnih patnji zbog umanjene životne aktivnosti i zbog naruženosti u ukupnom iznosu od 1.300.000,00 dinara, a traži i naknadu imovinske štete i to po osnovu izgubljene zarade u mesečnom iznosu od 41.825,00 dinara počev od 23.03.2004. godine pa do podnošenja tužbe uz umanjenje iznosa koji je po tom osnovu primila, tako da traži ukupno 4.734.564,82 dinara, a traži i mesečnu rentu u iznosu od po 41.825,00 dinara počev od 23.10.2014. godine pa ubuduće. Takođe po osnovu naknade za tuđu negu i pomoć potražuje iznos od po 10.350,00 dinara počev od 23.03.2004. godine pa do podnošenja tužbe, odnosno ukupno, uz odbitak iznosa koji je po tom osnovu primljen, od 885.146,11 dinara kao i po osnovu tuđe nege i pomoći ubuduće po 10.350,00 dinara. Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici P 27/15 od 05.09.2017. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev u odnosu na naknadu nematerijalne štete dok je zahtev za naknadu materijalne štete po svim traženim vidovima odbijen. Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3875/17 od 05.12.2017. godine potvrđena je prvostepena presuda u odnosu na naknadu nematerijalne štete, dok je ista ukinuta u odnosu na traženu materijalnu štetu i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku, nakon što je dozvolio umešaču stupanje u parnicu, prvostepeni sud je našao da nisu osnovani prigovori zastarelosti potraživanja koje su istakli tuženi i umešač na strani tuženog, pa je delimično usvojio tužbeni zahtev na način kako je navedeno. Međutim, po mišljenju drugostepenog suda potraživanje je zastarelo imajući u vidu da je 2006. godine konstatovano umanjenje radne sposobnosti, a da je tužba podneta u novembru 2014. godine. Pri tome, po mišljenju drugostepenog suda činjenica da tuženi dobrovoljno tužilji isplaćuje rentu i naknadu po osnovu tuđe nege i pomoći ne utiče na zastarelost potraživanja, a osim toga tužilja nije ni dokazala da trpi štetu zbog umanjene radne sposobnosti.

Ovakav zaključak drugostepenog suda se za sada ne može prihvatiti kao pravilan odnosno zasnovan na pravilnoj primeni materijalnog prava, a što tužilja osnovano navodi u reviziji. Nije sporan navod iz odluke drugostepenog suda da je tužilja prvi put postavila zahtev za naknadu materijalne štete tuženom i to van suda 15. maja 2014. godine i da je tuženi po tom zahtevu prihvatio da isplati materijalnu štetu po osnovu izgubljene zarade - umanjene radne sposobnosti i po osnovu tuđe nege i pomoći počev od 01. juna 2011. godine kao i da od 01. novembra 2014. godine tužilji isplaćuje rentu po osnovu umanjene radne sposobnosti od 14.423,80 dinara, te naknadu po osnovu tuđe nege i pomoći u iznosu od 8.625,00 dinara. U odgovoru na tužbu u ovoj parnici tuženi je istakao prigovor zastarelosti potraživanja, ali je takođe i naveo da će i ubuduće mesečno, a na osnovu ponude od 28.10.2014. godine i saglasnosti tužilje njoj da isplaćuje mesečnu rentu i naknadu po osnovu tuđe nege i pomoći od 23.048,80 dinara odnosno da će joj isplaćivati one iznose koje je plaćao počev od 01. novembra 2014. godine. Drugostepeni sud s pozivom na odredbu člana 366. ZOO smatra da se u ovom slučaju ne radi o pismenom priznanju zastarele obaveze te da se otuda ne radi o odricanju od zastarelosti. Po mišljenju ovog suda u konkretnom slučaju činjenica da tuženi počev od 01. novembra 2014. godine isplaćuje tužilji rentu po osnovu umanjene radne sposobnosti odnosno gubitka zarade kao i naknadu po osnovu tuđe nege i pomoći i da je u odgovoru na tužbu naveo kako je već navedeno, može se tretirati kao priznanje zastarele obaveze iz člana 366. u vezi člana 365. ZOO. U prilog ovakvog stava ide i odredba člana 366. stav 2. ZOO koja isto dejstvo kao pismenom priznanju daje i davanje kakvog obezbeđenja za zastarelo potraživanje. U konkretnom slučaju tuženi ne da samo obezbeđuje navedeno potraživanje već isto i isplaćuje i ne spori da će to i ubuduće činiti. Dakle, može se zaključiti da postoji nesporno potraživanje tužilje za rentu kao i za naknadu po osnovu tuđe nege i pomoći i to u onom iznosu koji tuženi isplaćuje. Presudom drugostepenog suda, s obzirom na činjenicu da se navedeni iznosi isplaćuju po osnovu priznanja tuženog, a ne po osnovu sudske odluke, poravnanja ili nekog drugog akta koji ima svojstvo izvršne isprave odbijanjem tužbenog zahteva u celini praktično se tužilji ukida i pravo koje nesporno ima. Imajući u vidu učešće i pravo umešača u parnici, kako je to propisano članom 217. ZPP, isticanje zastarelosti potraživanja od strane umešača ne može imati suprotno dejstvo od akta koji je izvršio tuženi, odnosno od njegovog priznanja potraživanja. Pri svemu tome ovaj sud ne dovodi u sumnju pravni stav drugostepenog suda o zastarelosti prava na naknadu štete po članu 376. ZOO, ali imajući u vidu vreme podnošenja tužbe u ovoj parnici, sve uz izuzetak u delu nesporne obaveze kod rente i naknade za tuđu negu i pomoć.

S obzirom da je drugostepeni sud smatrajući da je potraživanje zastarelo, pa da je praktično zastarelo i samo pravo, propustio da detaljnije oceni razloge prvostepenog suda u vezi iznosa rente i naknade po osnovu tuđe nege i pomoći, a što je sve od odlučujućeg značaja za pravilnu primenu materijalnog prava, drugostepena odluka je morala biti ukinuta na osnovu člana 416. stav 2. ZPP.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će imati u vidu sve što je navedeno, pa će ponovo oceniti istaknuti prigovor zastarelosti, a nakon toga doneti na zakonu zasnovanu odluku.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić