Odbijanje revizije u sporu radi zaštite od nasilja u porodici

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 265/20 od 13.07.2020. godine, žalba tuženog je delimično usvojena, a delimično odbijena, a žalba tužilje odbijena i prvostepena presuda preinačena tako što je odbijen tužbeni zahtev da se prema tuženom na period od 12 meseci sa mogućnošću produžavanja, odrede mere zaštite tako da mu se zabrani da se približava bivšoj supruzi ovde tužilji na udaljenosti manjoj od 100 metara, da pristupi u prostor oko mesta njenog stanovanja na adresi ... ... na udaljenosti manjoj od 100 metara i da je na bilo koji način uznemirava, te da mu se naloži da se uzdrži od svakog drskog, bezobzirnog ili zlonamernog ponašanja kojima može ugroziti njenu bezbednost, telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo; odbijen je predlog za određivanje privremene mere do pravnosnažnog okončanja postupka, tako da se tuženom zabrani da se približava tužilji na udaljenosti manjoj od 100 metara, da pristupa u prostor oko mesta njenog stanovanja na udaljenosti manjoj od 100 metara i da je na bilo koji način uznemirava, te da se uzdrži od svakog drskog, bezobzirnog ili zlonamernog ponašanja koje može da ugrozi njenu bezbednost telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo. Ista presuda potvrđena je u delu odluke o troškovima prvostepenog postupka. Određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju zahtevajući troškove njegovog sastava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su bivši supružnici i iz bračne zajednice imaju dvoje dece. Živeli su u kući roditelja tuženog, a u istoj kući, u odvojenoj prostoriji nalazi se i ... u kojoj je tužilja radila. Odnosi između parničnih stranaka su bili relativno dobri sve do početka 2019. godine kada je tuženi smatrajući da se tužilja neprimereno ponaša uzeo njen telefon i video prepisku sa VV. Nakon ovoga parnične stranke su 21.09.2019. godine potpisale predlog za sporazumni razvod braka i tužilja se sa decom istog dana iselila iz kuće u kojoj je živela sa tuženim. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi P2 408/19 od 30.09.2019. godine razveden je brak parničnih stranaka i određeno da će parnične stranke zajednički vršiti roditeljsko pravo nad maloletnom decom. Pre podnošenja predloga za sporazumni razvod braka, dana 14.09.2019. godine stranke su u pokušaju da reše probleme u braku otišle do restorana ... kada je tuženi rekao tužilji da pozove VV i kaže mu da više ne dolazi u njegovu prodavnicu i ne kontaktira sa njim. Pošto ga je pozvala i uključila po zahtevu tuženog spikerfon, tražila je od VV da dođe da razgovaraju, a on im je rekao da dođu na njivu. Po nalaženju sa njim i saopštavanje tužilje VV da je više ne zove, tuženi je tužilju nazvao „kurvom“ i istim pogrdnim rečima joj se obratio po dolasku kući. Posle podnošenja tužbe nije se približavao tužilji niti ju je fizički zlostavljao. Procena Centra za socijalni rad Stara Pazova je da je celishodno tuženom izreći predložene mere zaštite od nasilja u porodici u cilju sprečavanja nasilja.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prema tuženom odrede mere zaštite od nasilja u porodici zaključujući da je tuženi učinio akte nasilja prema tužilji na taj način ugrozio njeno duševno zdravlje i spokojstvo.

Po oceni drugostepenog suda, upućivanje pogrdnih reči od strane tuženog tužilji u trenutku kada je tuženi posumnjao da tužilja ima emotivnog partnera predstavlja izolovani događaj kome nisu prethodila niti su se nastavila takva neprimerena ponašanja od strane tuženog pri čemu nije bilo akata fizičkog nasilja između stranaka. Zbog toga je po oceni drugostepenog suda, u pitanju subjektivni doživljaj tužilje koji nije objektiviziran drugim aktima. Iz tih razloga preinačio je prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev u celosti.

Stanovište drugostepenog suda je pravilno.

Prema članu 197. Porodičnog zakona nasilje u porodici jeste ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice (stav 1). Nasiljem u porodici u smislu stava 1. ovog člana smatra se naročito nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede; izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom licu; prisiljavanje na seksualni odnos; navođenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14 godinu života ili nemoćnim licem; ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licem; vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje (stav 2). Mere zaštite protiv člana porodice koje vrši nasilje propisane su članom 198. istog zakona i to su izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti; zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice; zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice.

U konkretnom slučaju, došlo je do vređanja tužilje od strane tuženog upućivanjem pogrdnih reči. Pored toga, tuženi je time što je naterao tužilju da pozove i da se suoči sa čovekom za koga je tuženi smatrao da je on njen emotivni partner izazvao kod tužilje sramotu pred drugim ljudima i ugrozio duševno zdravlje i spokojnost tužilje. Međutim, do ovog događaja došlo je usled nerazjašnjenih bračnih i emotivnih odnosa, a posle ovog incidenta tužilja se iselila iz kuće, tuženi se tužilji ne približava, zbog čega po pravilnoj oceni drugostepenog suda ne postoji rizik od recidiva nasilja kako bi se u cilju njegove prevencije odredile mere zaštite od nasilja u porodici.

U radnjama vršenja nasilja u porodici iz odredbi Porodičnog zakona proizlazi da se ono može vršiti samo neposredno, a ne i posredno preko drugih lica. Zbog toga su neosnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava kojima se ukazuje da tuženi i dalje vrši nasilje nad tuženom posredno putem njihove zajedničke maloletne dece.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Tuženom se ne dosuđuju troškovi sastava odgovora na reviziju jer ova parnična radnja nije bila nužna (član 154. stav 1. ZPP)

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić