Pravna snaga priznanice kao dokaza o postojanju ugovora o zajmu
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud odbija reviziju tuženog, potvrđujući da je priznanica, koju su potpisale obe parnične stranke kao fizička lica, dovoljan dokaz o postojanju ugovora o zajmu i visini duga, s obzirom da za ovaj ugovor nije propisana obavezna pismena forma.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 510/2020
05.11.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Bjeletić, advokat u ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Marinko Đorđević, advokat u ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7246/19 od 03.10.2019. godine, u sednici veća od 05.11.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7246/19 od 03.10.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P 16824/18 od 22.05.2019. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati iznos od ukupno 75.000, evra sa kamatom ECB za evro na pojedinačne iznose kako je navedeno u izreci od 29.03.2013. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate; stavom drugim izreke odbijen je deo tužbenog zahteva da se obaveže tuženi da tužiocu isplati kamatu ECB za evro na iznose i u periodima kako je navedeno u izreci, sve u dinarskoj protivvrednosti po srenjem kursu NBS na dan isplate; stavom trećim izreke odbijen je deo tužbenog zahteva u ukupnom iznosu od 55.055,00 evra sa kamatom ECB za evro na pojedinačne iznose kako je navedeno u izreci; stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 453.425,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 7246/19 od 03.10.2019. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u prvom i četvrtom stavu izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tužilac je blagovremeno podneo odgovor na reviziju.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije osnovana.
U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2) Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je vlasnik TP VV doo, koje se bavi prodajom građevinskog materijala, a tuženi je vlasnik GTP GG doo, koje se bavi gradnjom. Parnične stranke poslovno sarađuju dugi niz godina.
Prema priznanici od 06.01.2012. godine koju su potpisali tužilac, kao zajmodavac, i tuženi, kao zajmoprimac, tuženi od 01.01.2012. godine duguje tužiocu iznos od 130.055,00 evra u tabelarno prikazanim pojedinačnim iznosima. Parnične stranke su potpisale priznanicu kao fizička lica, a priznanicu je potpisao i svedok DD. Tužilac je tuženom, nezavisno od poslovnog odnosa njihovih firmi, pozajmio iznose navedene u pomenutoj priznanici: 06.02.2008. godine iznos od 40.000,00 evra, 11.02.2008. godine iznos od 15.000,00 evra, 13.06.2008. godine iznos od 10.000,00 evra, 20.08.2009. godine iznos od 9.000,00 evra i 24.06.2011. godine iznos od 1.000,00 evra.
DOO „ĐĐ“, čiji je osnivač EE, kao zajmodavac, i GTP GG doo, kao zajmoprimac, zaključili su ugovor o zajmu u iznosu od 10.128.163,00 dinara sa rokom vraćanja od 30 dana, bez ugovorene kamate i drugih sankcija za slučaj kašnjenja ili neispunjenja obaveze vraćanja zajma. Ugovor o zajmu zaključen je uz posredovanje tužioca i garanciju tužioca da će zajam biti vraćen. U vreme davanja zajma, 28.06.2008. godine, iznos od 10.128.163,00 dinara predstavljao je iznos od 125.000,00 evra, a u vreme vraćanja zajma, 03.09.2009. godine, predstavljao je iznos od 108.445,00 evra. U priznanici od 06.01.2012. godine navedeni su i iznosi čiji je zbir 55.055,00 evra koji predstavljaju navedenu kursnu razliku i kamatu.
Tuženi nije vratio tužiocu zajam do podnošenja tužbe koju je primio 29.03.2013. godine.
Prema stanovištu nižestepenih sudova, parnične stranke su potpisale priznanicu kao fizička lica iz čega sledi da je ugovor o zajmu zaključen između fizičkih lica, a ne između TP VV doo i GTP GG doo. Potpisivanjem priznanice tuženi je potvrdio postojanje zajma, a za deo iznosa navedenog u priznanici od ukupno 55.055,00 evra je na osnovu drugih izvedenih dokaza utvrđeno da tužilac nije pozajmio tuženom.
Nisu osnovani revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Odredbama članova 557-566. ZOO, kojima je regulisan zajam, nije propisana obavezna pismena forma za zaključenje ugovora o zajmu. U takvoj situaciji priznanica koju su potpisale obe parnične stranke je dovoljan dokaz za postojanje ugovora o zajmu i iznosa zajma koji je naveden u priznanici. Tuženi ima zakonsku mogućnost (član 231. stav 3. ZPP) da dokazuje činjenice kojima osporava i postojanje ugovora o zajmu i iznos zajma navedenog u priznanici. Za iznos od 55.055,00 evra koji je naveden u priznanici je upravo, na osnovu drugih izvedenih dokaza, utvrđeno da nije bio predmet zajma između parničnnih stranaka. Iznos od 55.055,00 evra potiče iz ugovora o zajmu zaključenog između DOO „ĐĐ“, kao zajmodavca, i GTP GG doo, kao zajmoprimca, kojim nije ugovorena kamata, ni druge sankcije za slučaj kašnjenja ili neispunjenja obaveze vraćanja zajma. U takvoj činjeničnoj situaciji pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da tužilac, kao garant navedenog ugovora o zajmu, nije imao osnova da u ime tuženog vraća DOO „ĐĐ“ iznos od 55.055,00 evra na ime kursne razlike i kamate. Dostavljanjem priznanice od 06.01.2012. godine tužilac je dokazao da je pozajmio tuženom preostali navedeni iznos od 75.000,00 evra. Tuženi je imao zakonsku mogućnost da dokaže da ni preostali iznos iz priznanice (75.000,00) nije primio od tužioca, što tuženi nije dokazao. Shodno navedenom, nižestepenim presudama su pravilno primenjene odredbe članova 17. stava 1, 262. stava 1, 277, 557, 558 stava 1. i 562. ZOO.
Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 414. stava 1. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
Slični dokumenti
- Rev 5343/2021: Presuda Vrhovnog kasacionog suda o neosnovanosti revizije u sporu o dugu
- Rev 3805/2018: Odbijena revizija tuženog u sporu o povraćaju duga po ugovoru o zajmu
- Gž 5885/2023: Preinačenje presude o dugu i dosuđivanje iznosa u evrima
- Gž 3594/2023: Odluka o povraćaju zajma obezbeđenog prividnim ugovorom o kupoprodaji
- Gž 773/2023: Odluka Apelacionog suda o potvrđivanju presude u sporu o dugu
- Rev 5779/2018: Presuda Vrhovnog kasacionog suda o ništavosti fiktivnog ugovora o zajmu i priznanice
- Rev 15204/2024: Presuda o punovažnosti neformalnog ugovora o zajmu i hipoteke