Neblagovremenost tužbe zbog povrede prava preče kupovine nepokretnosti

Rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 57/23 od 01.11.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno prvostepeno rešenje. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Odlučujući o dozvoljenosti i osnovanosti izjavljene revizije tužioca na osnovu člana 404. ZPP Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, imajući u vidu da se radi o tužbi kojom se traži da se ugovori o prodaji nepokretnosti zaključeni između tuženih oglase bez dejstva prema tužiocu kao imaocu prava preče kupovine i da se nepokretnost njemu proda i preda pod istim uslovima (član 10. stav 1. Zakona o prometu nepokretnosti). Blagovremenost ove tužbe od 30 dana računa se od kada je imalac prava preče kupovine saznao za prodaju nepokretnosti, a najkasnije u roku od dve godine od dana zaključenja ugovora o prodaji nepokretnosti (član 10.stav 2. Zakona o prometu nepokretnosti). S obzirom na to da su sporni ugovori zaključeni 29.12.2016. godine i 25.05.2017. godine, a da je tužba podneta 25.05.2022. godine, po isteku roka od dve godine od dana zaključenja ugovora propisanog Zakonom o prometu nepokretnosti, u kom roku je tužilac najkasnije mogao da podnese tužbu, to je tužba neblagovremena, kako su to zaključili nižestepeni sudovi, zbog čega nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužioca, primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 1. i stav 6. Zakona parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. Zakona parničnom postupku propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude (stav 2.). U postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog Zakona o reviziji protiv presude (stav 6.).

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 25.05.2022. godine. Vrednost predmeta spora je 610.896,00 dinara.

S obzirom na to da se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud ocenio da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. u vezi člana 420. stav 2. i 6. Zakona o parničnom postupku

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković