Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu male vrednosti

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u preinačujućem delu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava ukazujući navodima revizije na potrebu ujednačavanja sudske prakse (član 404. ZPP).

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Predmet tražene pravne zaštite je naknada nematerijalne štete. Visina pravične novčane naknade određuje se u svakom konkretnom slučaju prema činjenicama i okolnostima koje su od uticaja za primenu pravila iz člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, pa nema razloga koji ukazuju na potrebu novog tumačenja prava, kao ni potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Odluke sudova koje su priložene uz reviziju ne ukazuju na neujednačenu sudsku praksu u pogledu odlučivanja o visini pravične novčane naknade za nematerijalnu štetu jer se ne odnose na identičnu činjeničnu i pravnu situaciju. Pored toga, razlozi revizije se u pretežnom delu odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti i osporava utvrđeno činjenično stanje što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da izjavljena revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici podneta je 30.01.2014. godine sa zahtevom za naknadu štete u iznosu od 280.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti, to je revizija tužioca nedozvoljena primenom odredaba člana 479. stav 6. ZPP. U ovom slučaju ne može se primeniti član 403. stav 2. tačka 2. ZPP, po kome je revizija dozvoljena zbog preinačenja, jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku koji reguliše postupak u sporu male vrednosti propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić