Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu male vrednosti
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj i odbacio je reviziju tužioca kao nedozvoljenu. Predmet spora je novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra, što predstavlja spor male vrednosti.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 52/2020
04.03.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Gordane Komnenić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marko Dimitrijević, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje, sa sedištem u Kragujevcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 4338/18 od 19.09.2019. godine, u sednici održanoj 04.03.2020. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 4338/18 od 19.09.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 7544/16 od 07.02.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da tužiocu po osnovu duga na ime manje isplaćene novčane naknade za slučaj nezaposlenosti, u periodu od 10.04.2013. godine do 30.06.2013. godine, isplati iznose sa zakonskom zateznom kamatom, kako je u izreci navedeno. Stavom drugim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.
Presudom Višeg suda u Kragujevcu Gž 4338/18 od 19.09.2019. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11, 55/14, 78/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada jepotrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o isplati na ime naknade štete kao razlike između pripadajuće i isplaćene novčane naknade za slučaj nezaposlenosti. O pravu tužioca i visini tražene naknade, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 404. stav 2. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Tužba u ovoj parnici podneta je 04.04.2016. godine radi isplate 8.000,00 dinara, na ime naknade štete kao razlike između pripadajuće i isplaćene novčane naknade za slučaj nezaposlenosti. Podneskom od 11.08.2017. godine tužilac je snizio tužbeni zahtev, tako što je predmetnu naknadu zatražio u iznosu od 2.489,00 dinara, koliko iznosi i vrednost predmeta spora koju je u uvodu presude naveo prvostepeni sud.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi 3.000 evra, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
Slični dokumenti
- Rev 674/2020: Odbačena revizija u sporu male vrednosti za isplatu novčane naknade
- Rev 1924/2020: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu o naknadi štete zbog manje isplaćene novčane naknade
- Rev 1373/2020: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti posebne revizije u sporu male vrednosti
- Rev 681/2020: Odbacivanje revizije u sporu male vrednosti protiv Nacionalne službe zapošljavanja
- Rev 1350/2020: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu male vrednosti
- Rev 1876/2020: Nedozvoljenost revizije u sporu male vrednosti radi naknade štete