Računanje zastarelosti potraživanja naknade štete za lice proglašeno umrlim

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 5232/2025
25.09.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB VV, GG i DD, svi iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Miroslav Biljanić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1756/23 od 20.11.2024. godine, u sednici održanoj 25.09.2025. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1756/23 od 20.11.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1756/23 od 20.11.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 16295/2019 od 14.04.2022. godine, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da na ime naknade nematerijalne štete zbog smrti bliskog lica pok. ĐĐ isplati svakom tužiocu po 600.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 14.04.2022. godie do isplate, kao i da im naknadi troškove postupka u iznosu od 246.100,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1756/23 od 20.11.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene, potvrđena prvostepena presuda i odbijen zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, zakonski zastupnik tužene je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23, u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti te revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi su zaključili da potraživanje tužilaca prema tuženoj po osnovu naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog smrti bliskog lica (sina i brata) nije zastarelo prema članu 376. stav 1 . Zakona o obligacionom odnosima (ZOO), u situaciji kada je rešenje Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici R2 31/12 od 30.08.2016. godine o proglašenju nestalog lica ĐĐ za umrlo postalo pravnosnažno 02.11.2016. godine i taj dan se smatra danom saznanja tužilaca za štetu, a tužba radi naknade štete je podneta 26.07.2019. godine, dakle pre isteka trogodišnjeg roka zastarelosti. Stoga nema mesta odlučivanju o posebnoj reviziji tužene radi novog tumačenja prava u vezi istaknutog prigovora zastarelosti potraživanja, niti postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Takođe, po oceni Vrhovnog suda, ne postoji potreba da se odlučuje o posebnoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, jer tužena uz reviziju nije dostavila, niti se pozvala na suprotne pravnosnažne odluke iz kojih bi proizilazilo da su sudovi na drugačiji način odlučivali o prigovoru zastarelosti potraživanja u istoj ili bitno sličnoj činjenično-pravnoj situaciji. Pogrešno utvrđeno činjenično stanje i bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje se ukazuje revizijom nisu zakonom propisani razlogi za dozvoljenost posebne revizije.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete u ovoj parnici poneta je 26.07.2019. godine i tužioci su pojedinačno tražili po 600.000,00 dinara sa pripadajućom zateznom kamatom.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu radi novčanog potraživanja u kome vrednost predmeta spora za svakog tužioca pojedinačno, koji su formalni suparničari, očigledno ne prelazi zakonom propisani cenzus za dopuštenost revizije po članu 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena.