Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o odbacivanju revizije u sporu za naknadu štete
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca i odbacio je reviziju kao nedozvoljenu. Utvrđeno je da ne postoje uslovi za izuzetnu dozvoljenost, a vrednost predmeta spora nije prelazila zakonom propisani cenzus za redovnu reviziju.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5272/2020
18.11.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Vesne Popović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz s. ..., čiji je punomoćnik Milena Kuč, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 111/20 od 21.05.2020. godine, na sednici održanoj 18.11.2020. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 111/20 od 21.05.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 111/20 od 21.05.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 8010/17 od 17.04.2019. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe učinjeno podneskom od 26.03.2019. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti suda. Stavom trećim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime manje isplaćenih penzija za period maj 2014. godine – decembar 2015. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom, sve bliže određeno ovim stavom izreke. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na ime manje isplaćenih penzija za period januar 2016. godine – januar 2019. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom, sve bliže određeno ovim stavom izreke. Stavom petim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na ime manje isplaćenih penzija za period februar 2009. godine – april 2014. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom, sve bliže određeno ovim stavom izreke. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 20.475,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 111/20 od 21.05.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu četvrtom i petom izreke. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu šestom izreke, tako što je obavezan tuženi da tužiocu preko dosuđenog iznosa troškova od 20.475,00 dinara isplati iznos od još 16.500,00 dinara, odnosno ukupno 36.975,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana kada nastupe uslovi za izvršenje odluke do isplate, a odbijena je zakonska zatezna kamata za period od dana presuđenja do dana nastupanja uslova za izvršnost. Stavom četvrtim izreke, odbačena je žalba tužioca izjavljena protiv stava trećeg izreke prvostepene presude kao nedozvoljena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, radi ujednačavanja sudske prakse (član 404. ZPP).
Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata na ime neisplaćene invalidske penzije tužiocu, a pobijanom odlukom je potvrđena prvostepena presuda kojom je njegov zahtev delimično usvojen, nakon što su sudovi utvrdili da u tom delu njegovo potraživanje nije zastarelo, a da je potraživanje počev od januara 2016, godine neosnovano. O pravu tužioca, visini tražene naknade, kamati, kao i o istaknutom prigovoru zastarelosti potraživanja, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 30.05.2017. godine. Vrednost pobijanog dela od 1.288.830,37 dinara, po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (122,7429 dinara za 1 euro) predstavlja iznos od 10.500,24 eura.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
Slični dokumenti
- Rev2 2162/2020: Rešenje o neprihvatanju i odbacivanju revizije u sporu za isplatu razlike plate
- Rev 240/2020: Rešenje o nedozvoljenosti izuzetne revizije u sporu o neisplaćenim penzijama
- Rev 5528/2018: Rešenje o nedozvoljenosti posebne revizije u sporu za naknadu štete
- Rev 1737/2020: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti posebne revizije u sporu za naknadu štete
- Rev 841/2021: Odluka o reviziji u sporu za naknadu štete zbog neisplaćenih penzija
- Rev 2524/2020: Odbačaj revizije izjavljene protiv rešenja o troškovima postupka kao sporednom potraživanju
- Rev 3304/2020: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o odbacivanju posebne revizije u sporu