Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne i redovne revizije
Kratak pregled
Vrhovni sud ne dozvoljava odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca i odbacuje redovnu reviziju kao nedozvoljenu. Odluka se odnosi na spor za naknadu štete zbog izgubljene zarade, gde je delimično odbijen tužbeni zahtev zbog zastarelosti potraživanja, a vrednost spora je ispod cenzusa.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 5288/2023
28.03.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Zorice Bulajić i Radoslave Mađarov članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Branko Butulen Franc advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2893/22 od 14.09.2022. godine, u sednici održanoj 28.03.2024. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2893/22 od 14.09.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2893/22 od 14.09.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2893/22 od 14.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe parničnih stranaka i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 11281/19 od 19.01.2022. godine, kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime izgubljene zarade za period od aprila 2016. godine do juna 2016. godine isplati iznos od 14.480,61 dinara za mesec april 2016. godine sa kamatom od 20.05.2016. godine do isplate, iznos od 14.480,61 dinara za mesec maj 2016. godine sa kamatom od 20.06.2016. godine i iznos od 8.205,68 dinara za mesec jun 2016. godine sa kamatom od 20.07.2016. godine do isplate (stav prvi izreke), odbijen tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da na ime izgubljene zarade za period od januara 2004. godine do marta 2016. godine isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti do isplate bliže navedene ovim stavom izreke, kao neosnovan (stav drugi izreke) i obavezana je tužena da na ime troškova postupka isplati tužiocu 114.274,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate (stav treći izreke). Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odluči primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija).
Pravnosnažnom presudom delimično je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete u visini razlike između plate koju bi primao da je ostao u aktivnoj vojnoj službi i invalidske penzije koju sada ostvaruje, za period januar 2004. godine – mart 2016. godine, usled zastarelosti potraživanja (član 376. Zakona o obligacionim odnosima).
O ovom pravu tužioca, pravnom osnovu potraživanja i prigovoru zastarelosti, sudovi su odlučili uz pravilnu primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženih kroz odluke Vrhovnog suda u kojima je odlučivao o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Kako iz iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je dana 20.05.2019. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužioca nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
Slični dokumenti
- Rev2 4771/2022: Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu za naknadu štete
- Rev 20396/2024: Naknada štete zbog neisplaćenih invalidnina i nedozvoljenost posebne revizije države
- Rev 2171/2023: Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti izuzetne revizije u sporu za naknadu štete
- Rev 19455/2024: Rešenje o odbacivanju revizije zbog zastarelosti potraživanja nematerijalne štete
- Rev2 2620/2024: Nedozvoljenost posebne revizije u sporu o naknadi za neiskorišćenu pauzu
- Rev2 29/2024: Rešenje o nedozvoljenosti posebne i redovne revizije u radnom sporu
- Rev 5988/2024: Odbacivanje posebne revizije tužene u sporu za naknadu štete zbog neisplaćene invalidnine