Poveravanje deteta ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', broj 72/11, 55/14 i 87/18), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz stava 2. označene odredbe, koje su u članu 407. stav 1. tačka 2. ZPP predviđene kao razlog za ovaj vanredni pravni lek. Nisu osnovani revizijski navodi o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, učinjenoj u postupku pred drugostepenim sudom. Ovi navodi zasnovani su na stavu revidenta da je sud na osnovu stručnog mišljenja organa starateljstva i nalaza i mišljenja veštaka mogao samo utvrditi da li su parnične stranke podobne za vršenje roditeljskog prava, ali ne i kome treba poveriti vršenje roditeljskog prava, te da su propustili da cene izveštaj Centra za socijalni rad ..., te da ceni činjenice koje su oprečne navodima iznetim u mišljenjima veštaka. Odredbom člana 8. ZPP, koja se u postupcima u vezi sa porodičnim odnosima primenjuje na osnovu člana 202. Porodičnog zakona, jer tim zakonom nije drugačije određeno, uređeno je načelo slobodne ocene dokaza. Slobodna ocena dokaza znači vrednovanje dokaza na osnovu kojeg sud „po svom uverenju, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza kao celine“, te na osnovu rezultata celokupnog postupka, odlučuje koje će činjenice uzeti kao dokazane. U konkretnom slučaju, drugostepeni sud je cenio sva dokazna sredstva i svoju ocenu tih dokaza obrazložio, a razloge za takvu ocenu navedene u obrazloženju drugostepene presude prihvata i revizijski sud.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom po održanoj raspravi pred drugostepenim sudom, tužilja je u martu 2016. godine počela da živi u zajednici sa tuženim u selu ..., a tužilja i tuženi zaključili su brak ..05.2016. godine. U ovom braku ...2016. godine rođena je maloletna ćerka VV, a nakon njenog rođenja tužilja je imala postporođajnu depresiju, zbog čega nije mogla da brine o detetu i sa svojom majkom je otišla u ... gde se lečila od juna 2016. godine do avgusta 2016. godine, iako je tužilja mogla da se leči i u ... . Maloletnu VV tužilja nije povela sa sobom jer tuženi nije dozvolio. Tužilja nakon izlečenja nije želela da nastavi bračnu zajednicu sa tuženim nakon čega joj je posredstvom Centra za socijalni rad u ... omogućeno da viđa dete, jer tuženi nije dozvolio tužilji ni nakon izlečenja da dete povede sa sobom. Tužilja je diplomirala na ... fakultetu u ..., a zatim upisala master studije. Tužilja živi u ... sa majkom (koja je rođena 1970. godine) i očuhom u stanu od 57 m2 koji je uslovan za stanovanje i u kome tužilja ima svoju sobu. Tuženi je zaposlen na neodređeno, kao čuvar, u privatnoj firmi. Živi u ... u kući sa ocem i babom, a mal. ćerka ide u vrtić. Utvrđeno je da je stručni tim Centra za socijalni rad u ... predložio da se samostalno vršenje roditeljskog prava poveri ocu koji je od prekida bračne zajednice brinuo o mal. VV, dok je Centar za socijalni rad u ... predložio, s obzirom na motivisanost majke, uzrast i pol deteta, da se samostalno vršenje roditeljskog prava poveri majci.

Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka za oblast psihologije i veštaka kličničkog psihologa, kao i mišljenja stručnog tima nadležnog Centra za socijalni rad u ... (a koje je drugostepeni sud u celosti prihvatio), koji su obavili razgovor sa parničnim stranakama, i videli mal. VV, a predstavnici Centra za socijalni radu su izašli i na lice mesta u selo ..., drugostepeni sud je utvrdio da su i tužilja i tuženi emocionalno stabilni i sposobni za samostalno vršenje roditeljskog prava, da je tuženi od rođenja brinuo o mal. kćerki, da prepoznaje i zadovoljava njene potrebe, da je u najboljem interesu mal. VV da se poveri na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu, te da bi se poveravanje samostalnog vršenja roditeljskog prava majci nad mal. VV u ovom trenutku, kao i promenom sredine u kojoj bi dete živelo, negativno odrazilo na dalji psihički razvoj deteta, gubitak sigurnosti, osećaj napuštenosti, pa bi čak dovelo do anksioznosti i do nastanka depresije. Iz nalaza i mišljenja veštaka za oblast psihologije i veštaka kliničkog psihologa, kao i mišljenja stručnog tima nadležnog Centra za socijalni rad u ... proizilazi i da nije isključena mogućnost da postepenim ulaskom majke u život deteta, život deteta sa majkom može biti i povoljnija solucija. Drugostepeni sud je delimično prihvatio mišljenje Centra za socijalni rad u ... u pogledu činjenice da je tužilja funkcionalan roditelj. Polazeći od nalaza i stručnog mišljenja Centra za socijalni rad u ... i nalaza i mišljenja veštaka uređen je način održavanja ličnih odnosa mal. VV i tužilje.

Iz iskaza tužilje datog na raspravi pred drugostepenim sudom proizilazi da je tužilja iskazala da je spremna da vrši roditeljsko pravo nad mal. kćerkom i da ima sve uslove za to, kao i da je spremna da omogući svaki kontakt mal. VV sa drugim roditeljem i da postupa u svemu po odluci suda. Tužilja je trenutno nezaposlena, živi sa majkom (koja prima invalidninu 340 KM mesečno) i očuhom, u stanu koji je u vlasništvu tužiljine majke i u navedenom stanu tužilja ima svoju sobu. Tužilja je, kada bi dolazila na rasprave u ovoj parnici, posle rasprave svaki put odlazila u selo da vidi mal. ćerku, a bilo je desetak rasprava i devet puta je uspela da ostvari kontakt sa mal. ćerkom, nekad je to bilo 2 časa, nekada 3, 4, 5 do 6 časova. Jedanput nije uspela da ostvari kontakt sa mal. kćerkom jer je tuženi dozvolio samo njoj da može da ostvari kontakt, ali ne i roditeljima tužilje. Nije dolazila da vidi mal. ćerku van rasprava u prvostepenom postupku. Ukoliko nije mogla iz finansijskih razloga da dođe pozivala je tuženog telefonom ili slala poruke da bi saznala kako je mal. VV. Od novembra 2018. godine do februara 2019. godine nije ostvarila kontakt sa mal. VV, čekala je presudu. Od februara do jula 2019. godine ostvarila je kontakt subotom trećeg vikenda u mesecu. Kontakti između nje i mal. VV postali su topli, puni emocija, a rastanci sve teži. Pokušala je sa tuženim da postigne dogovor o ličnom odnosu sa mal. VV, tako da se ne pridržava striktno drugostepene odluke, u slučaju da ne može da dođe prvog i trećeg vikenda u mesecu, ali joj je tuženi odgovorio da treba da se pridržavaju sudske odluke. Opredelila je mesečne potrebe mal. VV oko 150 evra, sve skupa za ishranu, odeću, obuću, higijenu, igračke, naknadu za dečiji vrtić. Tužilja do sada nije slala novac na ime izdržavanja mal. kćerke ali svaki put kada je dolazila donosila je garderobu, hranu, higijenu za nju.

Iz iskaza tuženog datog na raspravi pred drugostepenim sudom proizilazi da je posle porođaja zbog postporođajne depresije tužilja mogla da se leči u ..., ali je u dogovoru sa majkom odlučila da se leči u ... i tada ga nije pitala da povede dete sa sobom. Tužilja nije dolazila da viđa mal. VV van rasprava u prvostepenom postupku. Od novembra 2018. do februara 2019. godine nije dolazila da vidi mal. VV. Od februara do jula 2019. godine dolazila je treće subote u mesecu da je vidi, pri tome je uvek dolazila sa majkom i očuhom, nekad sa sestrom, a dovodila je i brata i sestru od tetke. Dozvolio im je da uđu u kuću i ostvare kontakt sa mal. VV. Nekad se tužilja javljala pre dolaska, a nekad nije i nije mu saopštila koja će lica povesti sa sobom od svoje rodbine. Tužilja nije tražila od tuženog da treći vikend u mesecu vodi mal. kći u ..., već je trećeg vikenda u mesecu dolazila u selo ... da vidi svoju mal. kći. Tuženi je stalno zaposlen kao čuvar u struci u privatnoj firmi. Svakog jutra mal. VV vodi u vrtić.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, koje je utvrdio posle rasprave održane na osnovu ovlašćenja iz člana 383. stav 4. ZPP, na kojoj je ponovljeno izvođenje dokaza čitanjem svih pismena u spisima, te iskaza parničnih stranaka datih pred drugostepenim sudom, drugostepeni sud je ukinuo prvostpenu presudu i odlučio kao u izreci pravilnom primenom odredbe člana 6. stav 1, člana 266. stav 1. i člana 77 Porodičnog zakona i člana 3. i 12. Konvencije o pravima deteta zaključivši da je u najboljem interesu maloletnog deteta da se poveri na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu, pri tom ocenivši da tužilja nije dolazila nikad sama, koristeći po potrebi i druga prevozna sredstva, da nije samostalno donosila odluke u vezi ličnog odnosa sa mal. ćerkom, da je svoj interes stavljala ispred interesa mal. deteta, te da tužilja nije uspostavila redovan, kontinuiran i jak emotivni odnos sa mal. ćerkom. Pravilno je primenjena odredba člana 160. Porodičnog zakona obavezivanjem tužilje da doprinosi izdržavanju deteta u iznosu od 6.000,00 dinara, kao i odredba člana 61. Porodičnog zakona određivanjem načina održavanja ličnih odnosa majke sa detetom po modelu predloženom od strane stručne ustanove i veštaka.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda odluka drugostepenog suda zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Naime, roditeljsko pravo je lično pravo roditelja i vrši se isključivo u najboljem interesu deteta. Sadržinu roditeljskog prava obuhvata staranje o detetu, čuvanje i podizanje, vaspitanje i obrazovanje, njegovo zastupanje i izdržavanje, kao i upravljanje i raspolaganje imovinom deteta. Dakle, sva ova prava i dužnosti ima roditelj kome je dete povereno, čime se drugi roditelj koji ne živi sa detetom ne lišava roditeljskog prava.

Članom 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta („Službeni list SRJ“ broj 15/90), propisano je da u svim aktivnostima koje se tiču dece, bez obzira da li ih preduzimaju javne ili privatne institucije socijalnog staranja, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela, od prvenstvenog su značaja najbolji interesi deteta. Stavom drugim istog člana, propisano je da će se detetu obezbediti takva zaštita i briga koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja i drugih lica koja su za dete odgovorna. Ova obaveza preuzeta je članom 6. Porodičnog zakona, kojim je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta, a članom 266. istog Zakona, je propisano da je sud uvek dužan da se u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava, rukovodi njegovim najboljim interesom.

Revizijom se neosnovano osporava ocena najboljeg interesa deteta, te ističe da je drugostepeni sud zanemario činjenicu da je za pravilan psihički razvoj primarno bitna simbioza sa majkom. Tokom postupka pribavljeno je mišljenje nadležnog centra za socijalni rad, te mišljenje veštaka, pa je adekvatnom ocenom mišljenja nadležnog Centra za socijalni rad, kao i mišljenja sudskih veštaka, utvrđeno je da su oba roditelja podobna za vršenje roditeljskog prava, što znači da su sposobni da na zadovoljavajući način prepoznaju i zadovolje potrebe maloletne VV. Međutim, kod utvrđene činjenice da se dete u sredini u kojoj živi sa ocem oseća zaštićeno, sigurno i voljeno, da je prihvaćena u socijalnoj sredini u kojoj živi od rođenja, da otac ima pozitivan emotivni, vaspitni, socijalni i razvojni uticaj na nju, da poseduje odgovarajuće roditeljske kapacitete da prepozna i na zadovoljavajući način reaguje na potrebe maloletnog deteta, a posebno na potrebu dateta da u njenom odrastanju i vaspitanju učestvuje i majka, kao drugi roditelj, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilan zaključak drugostepenog suda da je u najboljem interesu maloletnog deteta da se poveri na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu. Nalazima stručnih ustanova i veštaka nije kompromitovana roditeljska podobnost majke. Međutim, imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja i rizik od štetnih posledica odvajanja od oca, koji nesumnjivo postoji, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je u najboljem interesu deteta da bude povereno ocu. Ovim se ne dovodi u pitanje privrženost majke detetu na koju se ukazuje u reviziji već je odluka o poveravanju zasnovana na okolnostima konkretnog slučaja i najboljem interesu deteta.

Naime, nalaz veštaka i zaključak drugostepenog suda zasnovan je na činjenici da je odlaskom tužilje na lečenje odmah nakon rođenja deteta došlo do separacije između nje i deteta, da nakon što je završila lečenje i nije želela da se vrati da živi sa tuženim, da je mal. VV niskog kalendarskog uzrasta, da je od rođenja sa ocem i da je tuženi vršio uspešno staranje o maloletnom detetu, da je prepoznao i zadovoljavao potrebe mal. ćerke. Mal. VV se dobro adaptirala i uspešno funkcioniše među članovima domaćinstva, pa ceneći navedeno i posebno rizik novog odvajanja na njen pravilan i potpun psihofizički razvoj, drugostepeni sud je pravilno prihvatio mišljenje veštaka, kao Centra za socijalni rad u ... . Pri tom, drugostepenom odlukom je pravilno ocenjeno da navodi tužilje o krivici za separaciju nisu od značaja za diskvalifikaciju roditeljske podobnosti tuženog, koji je u svemu adekvatno vršio roditeljsko pravo od prestanka zajednice i dozvoljavao tužilji da ostvari kontakt sa mal. ćerkom, dok sa druge strane tužilja nije dolazila nikad sama radi ostvarivanja kontakta sa mal. ćerkom, koristeći po potrebi i druga prevozna sredstva, nije samostalno donosila odluke u vezi ličnog odnosa sa mal. ćerkom, te da nije uspostavila redovan, kontinuiran i jak emotivni odnos sa mal. ćerkom.

Suprotno navodima revizije, cenjena je činjenica da je mal. VV niskog kalendarskog uzrasta koji je karakteristično vezan za majku. Međutim, imajući u vidu da su potrebe koje u tom periodu primarno zadovoljava majka uspešno i adekvatno zadovoljili ostali članovi porodice koji o tome brinu od najranijeg uzrasta, pravilno je drugostepeni sudo ocenio da je u konkretnoj situaciji najbolji interes mal. VV da bude poverena ocu. Veštaci su se izjasnili da je za dete urasta u kome je i mal. VV primarna stalnost, trajnost i stabilnost uslova u kojima živi. Ovim se, suprotno navodima revizije, ne dovodi u sumnju utvrđena činjenica da su oba roditelja adekvatnih roditeljskih kompetencija i podobni za samostalno vršenje roditeljskog prava i u tom smislu motivisani i da oboje poseduju adekvatne stambene i materijalne uslove. Međutim, najbolji interes deteta je pravni standard koji se sastoji od nekoliko elemenata procene, ne samo uzrasta već i adaptacije deteta, emotivnih i razvojnih potreba, te kapaciteta roditelja da tim potrebama adekvatno odgovore. U ovom slučaju, procena elemenata najboljeg interesa je pravilno izvršena utvrđivanjem da dete treba poveriti ocu.

Neosnovano se revizijom osporava odluka o modelu uređenja ličnih odnosa majke i deteta u pogledu lokacije preuzimanja i vraćanja deteta ocu. Pravilno su nižestepeni sudovi utvrdili da je model koji je predložen od strane veštaka u najboljem interesu deteta jer odgovara trenutnim prilikama na strani učesnika u ovom porodičnom odnosu. Usvojeni model će omogućiti razvijanje bliskog i emotivnog odnosa majke i ćerke, nesumnjivo potrebnog za pravilan psihofizički razvoj deteta, s obzirom na to da će se viđanje odvijati i u domaćinstvu tužilje, dakle, bez prisustva članova domaćinstva tuženog.

Suprotno navodima revizije, drugostpeni sud je ispitao ponašanje oca u pripremi deteta za emocionalnu povezanost sa majkom i zaključio da tuženi nikad nije sprečio kontakt mal. VV sa majkom, već naprotiv, omogućio je svaki kontakt tužilje sa mal. kćerkom i kada je tužilja najavila dolazak i kada nije najavila dolazak.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić