Presuda o ukidanju drugostepene odluke i ništavosti ugovora o kupoprodaji nepokretnosti

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužilaca AA iz …, BB iz …, VV iz …, GG iz ..., DD iz … i ĐĐ iz …, čiji je punomoćnik Stojan Takić, advokat iz …, protiv tuženih EE iz …, čiji je punomoćnik Saša Momčilović, advokat iz … i AD „ŽŽ“ iz …, Republika …, radi utvrđenja ništavosti ugovora, vrednosti predmeta spora 2.240.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1618/2018 od 19.07.2018. godine, u sednici veća održanoj 20.02.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

DELIMIČNO SE USVAJA revizija tužilaca i presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 1618/2018 od 19.07.2018. godine UKIDA u delu kojim je prenačena presuda Osnovnog suda u Leskovcu P 2789/16 od 05.09.2017. godine i ODBIJEN tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora o kupoprodaji poslovnog prostora označenog u izreci a overenog pred Osnovnim sudom u Leskovcu pod Ov. br. …/… dana 02.06.2005. godine, te u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka, i predmet VRAĆA drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

U preostalom, revizija se kao neosnovana odbija.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 2789/16 od 05.09.2017. godine, usvojen je tužbeni zahtev u celosti pa se stavom 1 utvrđuje da je ništav ugovor o kupoprodaji poslovnog prostora u … u ul. … br. …-…, stambena zgrada …-… na kp. br. …/…, zaključen između prodavca DP „ZZ“ iz … čiji je pravni sledbenik AD „ŽŽ“ iz …, Republika … i EE iz …, koji je pred Osnovnim sudom u Leskovcu overen pod brojem Ov. br. …/… dana 02.06.2005. godine. Stavom drugim je odlučeno da se obavezuje prvotuženi EE iz … da napusti ovaj poslovni prostor i ustupi ga tužiocima u državinu predajom ključeva istog, a stavom 3 da je ništav svaki pravni posao koji je sačinio EE iz …, a koji se odnosi na raspolaganje navedenom nepokretnošću jer je protivan prinudnim propisima. Stavom četvrtim, obavezani su prvotuženi i drugotuženi da tužiocima na ime troškova postupka isplate iznos od 240.000,00 dinara i to prvotuženi iznos od 212.500,00 dinara, a drugotuženi iznos od 27.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1618/2018 od 19.07.2018. godine, odlučeno je o žalbi tuženog EE i prvostepena presuda preinačena tako da je odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti navedenog ugovora o kupoprodaji, odbijen je tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se obaveže prvotuženi da napusti ovaj poslovni prostor i ustupi ga tužiocima u državinu predajom ključeva i odbijen tužbeni zahtev u delu kojim su tužioci tražili da se utvrdi da je ništav svaki pravni posao koji je sačinio prvotuženi a koji se odnosi na raspolaganje navedenom nepokretnošću jer je protivan prinudnim propisima. Obavezani su tužioci da solidarno naknade tuženom EE troškove parničnog postupka u iznosu od 406.500,00 dinara, u roku od 15 dana.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi EE je dao odgovor na reviziju kojim je predložio da se revizija odbaci kao nedozvoljena ili odbije kao neosnovana.

Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija dozvoljena u smislu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. tog zakona.

Ispitavši pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija delimično osnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su radi naplate potraživanja iz radnog odnosa pokrenuli izvršni postupak, predložili prodaju sporne nepokretnosti poslovnog prostora u …, pa je rešenjem Opštinskog suda u Leskovcu I. 1064/98 od 15.07.1998. godine određena privremena mera kojom se „II“ … zabranjuje otuđenje - prodaja poslovnih prostorija u površini od 83,72m2 koje se nalaze u zgradi u … u ulici … … do naplate potraživanja poverilaca po presudi Opštinskog suda u Leskovcu P. 12/97 od 19.09.1997. godine. Ugovorom o kupoprodaji, overenim kod Opštinskog suda u Leskovcu Ov. br. …/… od 02.06.2005. godine, zaključenim između ovde tuženih, AD „ŽŽ“ … kao prodavca zastupanog od strane JJ i EE kao kupca, raspolagano je navedenim poslovnim prostorom u … . Vezano za zaključenje tog ugovora, JJ je osuđen za krivično delo zloupotrebe službenog položaja i falsifikovanja isprave, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Rožaju K. 34/08 od 12.04.2008. godine, zato što je upotrebom lažne isprave, bez odluke Skupštine AD „ŽŽ“ iz … kao nadležnog organa, pristupio zaključenju ugovora sa EE o prodaji poslovnog objekta u … površine 78,90m2 za 30.000 evra.

Tužbeni zahtev tužilaca za utvrđenje ništavosti ugovora o kupoprodaji zaključenog 02.06.2005. godine, priznat od strane drugotuženog AD „ŽŽ“ iz … i osporen od strane prvotuženog EE, prvostepeni sud je ocenio osnovanim uz obrazloženje da je sporni ugovor o prodaji nepokretnosti zaključen protivno zabrani otuđenja koja je određena rešenjem o privremenoj meri I. 1064/98 od 15.07.1998. godine i da je zaključen sa nedopuštenim ciljem da se onemoguće tužioci da ostvare svoja potraživanja iz radnog odnosa, pa da je kao protivan načelima obligacionog prava propisanim u članu 12. i članu 13. stav 1. ZOO, prinudnim propisima i dobrim običajima, taj ugovor bez pravnog dejstva i ništav po članu 103. stav 1. ZOO.

Drugostepeni sud je smatrao da se razlozi za utvrđenje ništavosti ugovora odnose na institut pobijanja dužnikovih pravnih radnji i da je tužba podneta nakon isteka rokova iz člana 285. ZOO, ali da to ne predstavlja smetnju za utvrđenje apsolutne ništavosti ugovora, obzirom da se shodno članu 110. ZOO pravo na isticanje ništavosti ne gasi. Taj sud je iskazao iz kojih razloga drži da tužioci nisu dokazali osnovanost tužbenog zahteva za utvrđenje ništavosti ugovora u smislu članova 53. i 103. Zakona o obligacionim odnosima, ali i članova 12. i 13. istog zakona. Izneti razlozi se odnose na tumačenje suda o teretu dokazivanja i shvatanje da tužioci nisu udovoljili dokaznoj dužnosti. Naime, drugostepeni sud navodi da tužioci nisu pružili dokaze o postojanju i visini potraživanja iz radnog odnosa, dokaze da se izvršni postupak i dalje vodi, da je privremena mera bila na snazi u vreme zaključenja ugovora i da je bila zabeležena u javnim knjigama kao teret na nepokretnosti. Takođe, da nisu dokazali prema kom od tri pravna subjekta koja se pominju, imaju potraživanja odnosno da imaju svojstvo poverilaca u odnosu na AD „ŽŽ“, prodavca po ugovoru čija se punovažnost ispituje, i to punovažnost ugovora zaključenog u svemu prema važećim propisima u to vreme, potpisanog od strane ovlašćenih lica, overenog od strane suda i realizovanog u potpunosti.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da razlozi drugostepenog suda nisu prihvatljivi.

Visina potraživanja nema uticaja jer u pitanju nije pobojna parnica. Zahtev tužbe za utvrđenje ništavosti ugovora zasnovan je na navodima da je u toku trajanja izvršnog postupka zaključen ugovor o prodaji nepokretnosti protivno zabrani otuđenja izrečenoj sudskim rešenjem i da je ugovor zaključen izvršenjem krivičnog dela od strane osuđenog lica kao potpisnika ugovora. Presuda o osudi je u spisu sadržana, ali sadržina osude nije cenjena u svetlu odredbe člana 88. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Propust je i taj što nije cenjeno da utvrđena činjenica da je rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu I. 1064/98 od 15.07.1998. godine određena privremena mera kojom se „II“ … zabranjuje otuđenje - prodaja određenog poslovnog prostora do naplate potraživanja poverilaca po presudi Opštinskog suda u Leskovcu P. 12/97 od 09.09.1997. godine, ukazuje da je potraživanje tužilaca zasnovano na presudi kao izvršnoj ispravi po kojoj su tužioci pokrenuli izvršni postupak pred istim sudom koji je raspolagao mogućnošću da se uveri u ishod tog postupka. Da izvršni postupak nije rezultirao naplatom potraživanja, odnosno predloženom prodajom sporne nepokretnosti u izvršnom postupku, sud je mogao zaključiti po priključenim ispravama o daljim raspolaganjima, kao što su raspolaganje kroz deobni bilans od 09.10.1998. godine u međusobnom odnosu evidentno povezanih lica „II“ … i PDS „KK“ …, te po kasnijem raspolaganju zaključenjem kupoprodajnog ugovora između tuženih. Tužiocima se u propust ne može staviti da nisu dokazali da je privremena mera u vreme zaključenja ugovora bila zabeležena u javnim knjigama, bez ocene o ispunjenosti uslova za zabeležbu. Sudu je dostupan bio priključeni spis Trgovinskog suda u Leskovcu P.519/05 o parnici pokrenutoj po tužbi koju je podnelo „ŽŽ“ AD …, sloveći pravnim sledbenikom OOUR „LL“ iz …, protiv JP „LjLj“ iz …, okončanoj pravnosnažnom presudom Trgovinskog suda u Leskovcu P. 519/05 od 19.05.2005. godine, usvajanjem zahteva za utvrđenje da je „ŽŽ“ AD … vlasnik opisanog poslovnog prostora u … i da tuženi JP „LjLj“ trpi uknjižbu tog prava. Zbog iznetog, prihvaćeni ne mogu biti razlozi izneti u obrazloženju pobijane odluke.

Drugostepeni sud nije cenio pravni značaj isprava sadržanih u priključenim spisima, radi pravilne primene materijalnog prava. Pri ponovnom odlučivanju o spornom pitanju ništavosti ugovora, u vidu treba imati regulativu o zaključenju ugovora mimo ovlašćenja, nedopuštenom osnovu (član 51. stav 2) i ništavosti (član 103. stav 1. ZOO).

Revizija nije osnovana u pobijanju odluke drugostepenog suda u delu kojim su odbijeni zahtevi tužilaca u odnosu na tuženog EE za iseljenje i predaju poseda i utvrđenje da je ništav svaki pravni posao koji je sačinio a odnosi se na raspolaganje spornom nepokretnošću. Razloge drugostepenog suda za odbijajuću odluku o tim zahtevima Vrhovni kasacioni sud podržava. Tužioci nisu legitimisani za traženje predaje poseda. Zahtev za utvrđenje ništavosti svakog pravnog posla o raspolaganju navedenom nepokretnošću je neodređen. Kada je ove zahteve odbio, drugostepeni sud nije pogrešno materijalno pravo primenio.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. i člana 415. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić