Naknada za zakonsku stvarnu službenost i pitanje zastarelosti potraživanja

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/ 11... 18/2020 i 10/23 – drugi zakon) Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP jer je odluka u skladu sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 23.01.2017. godine na kojoj je usvojen pravni stav o pravnoj prirodi naknade zbog prolaska kabla eleketrične energije vazdušnim putem i o zastarelosti te naknade. Prema ovom pravnom stavu, pravni osnov potraživanja tužioca zbog prolaska kabla električne energije vazdušnim putem iznad njegove katastarske parcele je stvarnopravnog karaktera, odnosno konstituisanje zakonske stvarne službenosti na osnovu člana 51. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (ZOSPO), pa se visina odgovarajuće naknade određuje na osnovu člana 53. stav 3. istog zakona, kojim je propisano da na zahtev vlasnika poslužnog dobra nadležni državni organ utvrđuje i odgovarajuću naknadu, koju je vlasnik povlasnog dobra dužan da plati vlasniku poslužnog dobra. Imajući ovo u vidu, te da se u konkretnom slučaju radi o parnici radi utvrđenja prava službenosti i naknade za konstituisanu stvarnu službenost, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, kao i da tuženi nije uz reviziju dostavio presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari, to ovaj sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je u skladu s tim i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 08.02.2021. godine, radi isplate, a vrednost predmeta spora u tužbi navedena je u iznosu od 10.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano i novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to i revizija tužene nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković