Rešenje Vrhovnog suda o odbacivanju revizije u sporu za naknadu službenosti

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Predmet tražene pravne zaštite je obavezivanje tuženog na isplatu tužiocu naknade zbog konstituisanog prava zakonske stvarne službenosti provođenjem preko katastarske parcele tužioca, nadzemnih električnih vodova dalekovoda u korist tuženog, na osnovu odredbe člana 53. stav 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Odluke nižestepenih sudova o obavezi tuženog da tužiocu isplati naknadu i o pitanju zastarelosti prava na tu naknadu, doneta je u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda usvojenim na sednici Građanskog odeljenja održanoj 23.01.2017. godine o pravnoj prirodi naknade zbog prolaska kabla električne energije vazdušnim putem i o zastarelosti te naknade. Po ovom pravnom stavu, pravilno je kao dan početka računanja roka zastarelosti uzet dan kada je na osnovu odluke nadležnog upravnog organa elektromreža stavljena u funkciju. Vrhovni sud je u svojim odlukama zauzeo stav da se stavljanjem u funkciju podrazumeva izdavanje upotrebne dozvole i da se od izdavanja upotrebne dozvole ima računati početak roka zastarelosti (odluke Rev 10470/22 i Rev 27018/23) te stoga ukazivanje revidenta na različitu sudsku praksu u pogledu početka računanja roka zastarelosti nije od uticaja.

Iz izloženih razloga, pošto nema pravnih pitanja koja bi nalagala potrebu odlučivanja o izjavljenoj reviziji kao o posebnoj, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade za uspostavljenu stvarnu službenost tužilac je podneo 21.09.2022. godine, a preinačio 19.04.2024. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 707.490,00 dinara, što predstavlja dinarsku protivvrednost iznosa od 6.039,31 evro, obračunato po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe.

S obzirom da u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena i na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković