Odbijanje revizije u sporu o vršenju roditeljskog prava i izdržavanju deteta

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 1209/17 od 10.01.2020. godine, stavom prvim izreke odbijen je predlog tuženog-protivtužioca BB za određivanje privremene mere kojom bi vršenje roditeljskog prava nad maloletnom VV bilo povereno njemu i to tako što bi ga samostalno vršio, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je predlog tuženog-protivtužioca za određivanje privremene mere kojom bi se uredio način održavanja ličnih odnosa maloletnog VV sa majkom AA tako što bi majka viđala dete utorkom i četvrtkom posle nastave u školi do 19 časova, svaki drugi vikend od petka posle nastave u školi do nedelje u 19 časova, svaki drugi verski i državni praznik, krsnu slavu majke, drugi rođendan, 10 dana od zimskog i 20 dana letnjeg raspusta, na način da majka preuzima dete na adresi ... i na navedenu adresu ga vraća, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je predlog tuženog- protivtužioca za određivanje privremene mere kojom bi se obavezala tužilja- protivtužena da na ime svog doprinosa izdržavanja maloletnog deteta plaća svakog prvog do petog u mesecu na račun zakonskog zastupnika oca BB iznos od 20.000,00 dinara počev od dana podnošenja tužbe pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, kao neosnovan.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 149/20 od 24.03.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog-protivtužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 1209/17 od 22.11.2018. godine u stavu prvom, stavu drugom, stavu trećem, stavu šestom, stavu sedmom, stavu osmom, stavu devetom, stavu desetom, stavu jedanaestom i stavu dvanaestom izreke. Stavom dva izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog-protivtužioca i potvrđeno rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 1209/17 od 22.11.2018. godine.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi- protivtužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Tužilja-protivtužena je dala odgovor na reviziju sa predlogom da se ista odbije kao neosnovana.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14), i ocenio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ističu i bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1, člana 486. stav 6. i člana 67. stav 2. ZPP. Imajući u vidu da se drugostepeni sud pravilno izjasnio o nepostojanju navedenih bitnih povreda odredaba parničnog postupka i da je pravilno cenio žalbene navode tuženog to u drugostepenom postupku nisu učinjene bitne povrede postupka na koje se u reviziji revident poziva. U tom smislu drugostepeni sud je dao jasne i prihvatljive razloge.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, VV i AA su se venčali u ... ...2008. godine. U braku su dobili jedno dete - sina VV rođenog ...2010. godine. Bračni odnosi između AA i BB su se poremetili pa je AA 15.05.2015. godine podnela tužbu radi razvoda braka, poveravanja, uređivanja ličnih odnosa i izdržavanja maloletnog deteta. Parnične stranke su i pored poremećenih odnosa živele u istom stanu do 08.02.2016. godine kada se tužilja-protivtužena sa sinom iz stana iselila i jedno vreme tuženi ih nije mogao da pronađe već ih je pronašao preko policije. Brak parničnih stranaka je razveden pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 905/15 od 25.01.2017. godine. Dete živi sada sa majkom u iznajmljenom stanu, dok je otac ostao da živi u stanu u kome je ranije živela cela porodica koji je kupljen na kredit i koji kredit on otplaćuje. Radi utvrđivanja najboljeg interesa maloletnog deteta u pogledu vršenja roditeljskog prava i uređenja načina održavanja ličnih odnosa deteta sa roditeljem, sud je pribavio stručni nalaz i mišljenje Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Savski Venac. Pribavio je i mišljenje komisije sudskih veštaka Klinike za psihijatrijske bolesti dr. Laza Lazarević, a obavljeno je i veštačenje od strane komisije sudskih veštaka sudskopsihijatrijskog odbora Medicinskog fakulteta u Beogradu koja su izvršili stručnjaci različite specijalnosti (neuroprijatrija, sudska psihijatrija, specijalista sudske medicine, specijalista dečije psihijatrije i specijalista medicinske psihologije, kao i specijalista neuropsihijatrije i sudske psihijatrije). Iz pribavljenih mišljenja naznačenih ustanova kao i mišljenja komisije sudskih veštaka utvrđeno je da oba roditelja prepoznaju razvojne, vaspitne i emocionalne potrebe deteta i da su oba roditelja s`tim u vezi podobna za vršenje roditeljskog prava. Oba roditelja imaju kvalitetan emocionalni odnos sa detetom uzimajući u obzir način i vreme provedeno u angažovanju kod deteta i vaspitnog pristupa. Međutim, roditelji nisu uspeli da dečaka zaštite od svog kompleksnog odnosa, čime ga kao svedoka partnerskog spora stavljaju u poziciju žrtve njihovih međusobnih razmirica. U opserviranju odnosa sa maloletnim detetom tokom postupka, oba roditelja su pokazala podjednaku brižnost, zainteresovanost i posvećenost. Sam dečak u postupku veštačenja u više navrata je izražavao želju da živi sa ocem, navodeći model viđanja sedam dana sa majkom i 15 dana sa ocem kao za njega najbolji model. Međutim, komisija veštaka nalazi da za vreme od sedam dana ne postoji razvojno uobičajena ambivalencija i navode činjenicu da dečak svoj stav izražava pod uticajem manipulacije i sada već dugogodišnjeg i sistematskog uveravanja da je model 7 prema 7 kako ga i samo dete naziva za njega najbolji što je apsolutni stav oca. Komisija je dala prednost majci u pogledu života maloletnog deteta sa istom, jer smatra da je iskaz dečaka plod sistematičnog i naglašenog prikazivanje majke od strane oca u negativnom svetlu, pa dečak pokazuje znake prvog stepena otuđivanja od majke. Elementi koji ukazuju na otuđenje prvog stepena su: dete ne želi da ide od oca, kad treba da se vrati majci, da dete ima povremene izlive besa i ljutnje prema majci, govori majci stvari koje su mu rečene da kaže i slično. Komisija je uzela u obzir i dosadašnje narušavanje dogovora oko viđenja što obesmišljava predložene modele i ukazala na nesaradnju roditelja koja je štetna po dete. Predložila je model viđanja sa roditeljem kome dečak ne bude poveren. Tužilja AA je rođena 1982. godine i po zanimanju je ... (... je na ... ... u ... a i zaposlena kao ... na ... gde zarađuje između 36.000,00 - 40.000,00 dinara mesečno. Povremeno radi u ... i može mesečno da zaradi 100 evra. Od zarade plaća stan 200 evra, 150 evra plaća komunalije, 100 evra za benzin, a ima i pomoć svojih roditelja u namirnicama i novcu radi plaćanja svih troškova. Tuženi-protivtužilac BB je rođen 1980. godine i po zanimanju je ... na ... u ... . Živi u stanu čiji je vlasnik površine 50m2. Ostvaruje zaradu između 66.845,00 do 100.000,00 dinara. Otplaćuje kredit za stan 150 evra, mesečne komunalije koštaju oko 18.000,00 dinara, za benzin mesečno daje oko 100 evra. Nema drugih zakonskih obaveza izdržavanja. Maloletni VV ide u školu i pored uobičajenih troškova ishrane, udžbenika, školskog pribora ima troškove ručka u produženom boravku oko 5.700,00 dinara mesečno, članarinu za treniranje ... 2.500,00 dinara, 150 evra za opremu i trening godišnje i troškove obuće i garderobe prosečno 50 evra mesečno. Tuženi-protivtužilac je sinu plaćao 2.400,00 dinara mesečno plivanje. Izlete sa vrtićem nekada je plaćao on, a nekada tužilja, ali tužilja u znatno većem iznosu, a troškovi letovanja za 2014. i 2015. godinu su zajedno platili.

Po svemu ovome, prvostepeni sud nalazi da je potreba za izdržavanje maloletnog VV 38.000,00 dinara da bi se podmirile sve njegove potrebe vezano za ishranu, odevanje, troškove oko vanškolskih aktivnosti i sl.

Polazeći od odredbi člana 6. stav 1, 61. stav 1, člana 77. stav 3, 266. stav 1. Porodičnog zakona i odredbi čl. 6, 7. i 9. Evropske konvencije o pravima deteta, prvostepeni sud je našao da je u interesu maloletnog deteta VV da isti bude poveren u pogledu vršenja roditeljskog prava majci AA. Pri tome, nižestepeni sud se bazirao na stručnom mišljenju Gradskog centra za socijalni rad, Odeljenje Savski Venac, komisije veštaka Klinike za psihijatrijske bolesti dr. Laza Lazarevića, a posebno na stručnom mišljenju komisije sudskih veštaka za sudsko psihijatrijskog odbora Medicinskog fakulteta u Beogradu. Shodno tome, odlučio je da vršenje roditeljskog prava bude povereno majci AA i odredio je način viđanja tj. ostvarivanja kontakta maloletnog VV sa svojim ocem tuženim-protivtužiocem. U vezi visine izdržavanja sud nalazi da u proteklom periodu od momenta podnošenja tužbe pa do presuđenja tuženi je delimično učestvovao u izdržavanju maloletnog VV, ali u većem delu je učestvovala njegova majka ovde tužilja-protivtužena pa je odlučio shodno odredbi člana 6. stav 1, člana 154. stav 1, čl. 160-162. i člana 266. Porodičnog zakona, tuženi- protivtužilac je dužan da od momenta utuženja do momenta presuđenja doprinosi izdržavanju maloletnog VV u visini 15% njegove mesečne zarade, po odbijanju svih poreza i doprinosa, a od 02.11.2017. godine pa ubuduće i dok za to budu ispunjeni uslovi da plaća po 25% od svoje mesečne zarade umanjene za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje i to počev od prvog do petog u mesecu za tekući mesec. Pri tome je sud imao u vidu primanja koja imaju parnične stranke ali i potrebe koje je opredelio vezano za maloletnog VV. Tužbeni zahtev tužilje-protivtužene VV u pogledu većeg doprinosa izdržavanja maloletnog VV koji je zahtevan od tuženog BB sud je odbio kao neosnovan. U toku postupka prvostepeni sud je doneo i privremene mere u pogledu održavanja ličnih odnosa maloletnog VV sa ocem BB, i ta naznačena privremena mera je sprovedena kao i u pogledu visine izdržavanja do okončanja postupka.

Ovako činjenično-pravno utvrđenje i izmena činjenično-pravnog zaključka kao opravdanog u svemu prihvata i Apelacioni sud. Razloge koje je dao prvostepeni sud u svojoj presudi, od strane je prihvatio i apelacioni sud posebno vezano za razloge zašto je sud opredelio kao primamljiviju okolnost da maloletni VV bude poveren na vršenje roditeljskog prava majci AA. Stoji činjenica da je maloletni VV izražavao želju da bude poveren u pogledu vršenja roditeljskog prava ocu BB, ali nižestepeni sudovi rukovodeći se nalazima stručnih ustanova odlučili da isti prihvate, nalazeći da postoji izvesna doza instruisanosti maloletnog VV u odnosu na taj problem.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi u ovoj pravnoj stvari utvrdili činjenično stanje i doneli pravilan zaključak u pogledu svih spornih pitanja, a vezano za odlučivanje o pravu maloletnog VV, kao i prava i obaveza koje proističu u pogledu odlučivanja ko će vršiti roditeljsko pravo nad maloletnim VV, a vezano za njegove roditelje ovde parnične stranke. Stoji činjenica da je jedan od članova sudsko - medicinskog odbora ranije obavljao informativni razgovor sa maloletnim VV kada ga je majka dovodila na razgovor. Međutim, pomenuti veštak Milica Pejović Milovanović iako je bila sastavni deo stručnog tima sudsko - medicinskog odbora i iako sud na zahtev tuženog-protivtužioca nije izuzeo naznačenog lekara kao člana komisije iz postupka veštačenja ne znači da je time neprihvatljiv nalaz i mišljenje sudskomedicinskog odbora. Ovo i iz razloga što je u timu bilo više veštaka odgovarajućih specizalnosti i njihov nalaz poklapa sa nalazom Centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenja Savski Venac kao i sa izveštajem komisije veštaka za psihijatrijske bolesti dr. Laza Lazarević. Tačno je da malolenti VV sada puni 10 godina. Ukoliko isti bude insistirao u daljem toku njegovog odrastanja i razvoja da želi da pređe kod oca, smatrajući da će mu kod istog biti bolje, ne znači da se u narednom periodu ne može podneti zahtev za izmenu odluke o pogledu odlučivanja ko će vršiti roditeljsko pravo nad maloletnim VV. U ovoj dobi, maloletnog VV, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi na osnovu pribavljenih veštačenja i sudskih mišljenja zaključili da je u višem interesu maloletnog deteta VV da ostane sa majkom tj. da istoj bude povereno vršenje roditeljskog prava. Shodno tome, pravilno su nižestepeni sudovi opredelili visinu novčanih sredstava potrebnih za izdržavanje maloletnog VV, i pravilno su dosudili u kojim iznosima je tuženi dužan da učestvuje u pogledu izdržavanja svog maloletnog sina zajedno sa tužiljom AA.

Navodi iz revizije ne mogu uticati posebno na donošenje drugačije odluke pri ovakvom činjeničnom stanju. Sud je cenio navod u pogledu bitnih odredbi Zakona o parničnom postupku i davao razloge da isti nisu mogli uticati na donošenje drugačije odluke te da nisu takvog značaja i da ne predstavljaju bitne povrede postupka koje bi uticale na donošenje nepravilne odluke u ovoj pravnoj stvari. Navodi izneti u reviziji u velikom obimu su bili izneti i u žalbi tuženog- protivtužioca i razloge zašto isti ne trebaju da budu prihvaćeni dao je i Apelacioni sud, a što u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Stoji činjenica da je tužilja-protivtužena AA otišla sa maloletnim VV a da se nije javila tuženom-protivtužiocu i da isti izvesno vreme nije znao gde se nalazi, što je neprimereno za ponašanje jednog roditelja jer se u takvim slučajevima mora voditi računa o interesima maloletnog deteta. Stoji činjenica da se i prilikom obavljanja intervjua sa maloletnim VV može primetiti da u određenim momentima njegova majka AA zapostavlja, gleda u mobilni telefon, tj. ne poklanja mu određenu pažnju kad je isti nešto pita već kuca i gleda u telefon i za neke stvari kada je pita ista izjavljuje da nema sada vremena a koje vreme bi moralo da se nađe jer je to od važnosti za mal. dete. Međutim, u kontekstu svih ostalih izvedenih dokaza po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno procenili da je za sada više u interesu maloletnog VV da u pogledu vršenja roditeljskog prava bude poveren majci AA. Stoji i činjenica da je dete muškog pola i da će u kasnijem periodu istome biti više potreban otac, ali 10 godina nije period kada se još uvek ulazi u pubertet, pa u kasnijem periodu ukoliko maloletni VV bude izražavao veću potrebu i interes da više boravi sa ocem može da dođe i do izmene odluke o vršenju roditeljskog prava. U tom smislu može biti pokrenut i odgovarajući postupak.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode iz revizije tužioca i nalazi da isti nisu od posebnog značaja za donošenje drugačije odluke.

Imajući sve napred izneto, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić