Povreda autorskog prava neovlašćenim objavljivanjem fotografije bez naznačenja autora

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5495/2021
19.01.2022. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Andreja Čivtelić, advokat iz ..., protiv tuženog ''Balcan media press'' d.o.o., Beograd, čiji je punomoćnik Nemanja Vasiljević, advokat iz ..., radi utvrđenja povrede autorskog prava i naknadi štete, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionom sudu u Beogradu Gž4 89/21 od 27.05.2021. godine, u sednici održanoj 19.01.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv dela stava prvog izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž4 89/21 od 27.05..2021. godine, kojim je potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P4 98/19 od 18.01.2021. godine, u stavu prvom izreke.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv preostalog dela stava prvog izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž4 89/21 od 27.05.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P4 98/19 od 18.01.2021. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tuženi povredio autorska prava tužioca, tako što je na internet sajtu www.nedeljnikafera.net dana ...2018. godine, dva puta neovlašćeno javno saopštio autorsko delo bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca, kao autora i u nepotpunoj formi – fotografiju ''portret - BB'', čime je tužiocu naneo neimovinsku štetu. Stavom drugim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu na ime naknade neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora javnim saopštavanjem autorskog dela – fotografije ''portret – BB'', dva puta bez naznačenja imena ili pseudonima autora, isplati iznos od 30.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 18.01.2021. godine pa do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora javnim saopštavanjem autorskog dela tužioca – fotografije ''portret – BB'', dva puta u nepotpunoj formi, isplati iznos od 30.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 18.01.2021. godine pa do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da mu je tuženi neovlašćenim javnim saopštavanjem autorskog dela, dva puta bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca kao autora i u nepotpunoj formi – fotografiju ''portret – BB'', na internet sajtu www.nedeljnikafera.net dana ...2018. godine, naneo imovinsku štetu, te da se obaveže tuženi da mu na ime naknade imovinske štete zbog povrede autorskog prava isplati iznos od 35.400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 15.08.2018. godine, pa do isplate, kao neosnovan. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu na ime naknade neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora isplati preko dosuđenih a do traženih iznosa, za iznos od još 140.000,00 dinara ukupno, sa zakonskom zateznom kamatom od 18.01.2021. godine pa do isplate, kao neosnovan. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 44.600,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 18.01.2021. godine pa do isplate. Stavom sedmim izreke, odbijen je zahtev tužioca u delu u kom je tražio da se obaveže tužena na plaćanje zakonske zatezne kamate na troškove postupka, počev od presuđenja pa do isplate, kao neosnovan.

Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž4 89/21 od 27.05.2021. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Višeg suda u Beogradu P4 98/2019 od 18.01.2021. godine, u stavovima prvom, drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, ukinuto je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu šestom izreke presude Višeg suda u Beogradu P4 98/2019 od 18.01.2021. godine i u tom delu je predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno postupanje. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P4 98/19 od 18.01.2021. godine, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Prethodnom ocenom dozvoljenosti revizije tuženog izjavljene protiv dela pravnosnažne presude koji se odnosi na imovinsko-pravni zahtev, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 214.a) Zakona o autorskom i srodnim pravima (''Službeni glasnik RS'', br. 104/2009 ... 66/2019), propisano je da je revizija uvek dozvoljena u sporovima zbog povreda autorskih i srodnih prava kada se ne odnose na imovinskopravni zahtev.

Zakon o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20), u odredbi člana 403. stav 3., propisuje da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Pobijanim delom pravnosnažne presude, koji se odnosi na imovinskopravni zahtev tužioca, obavezan je tuženi da tužiocu isplati iznos od 30.000,00 dinara na ime naknade imovinske štete zbog povrede moralnih prava autora javnim saopštavanjem njegovog autorskog dela i iznos od 30.000,00 dinara na ime naknade neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora javnim saopštavanjem autorskog dela tužioca u nepotpunoj formi, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Pošto je vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude koji se odnosi na imovinskopravni zahtev ispod 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to sledi da je revizija tuženog, u tom delu, nedozvoljena.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u delu koji se odnosi na povredu autorskog prava tužioca, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revident u reviziji ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, međutim, ta bitna povreda nije razlog za izjavljivanje revizije, u smislu odredbe člana 407. stav 2. tačka 2. istog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, na internet sajtu tuženog, ...2018. godine, dva puta je objavljena fotografija ''portret – BB'', čiji je tužilac autor, a na kojoj se vidi BB, direktor Klinike za ... bolesti ''Dr VV'', u žutoj majici, a iza nje je logo klinike. Fotografija je objavljena u nepotpunoj formi u odnosu na original, tako što je portret isečen u levom delu do ramena i u manjoj meri sa gornje strane, pri čemu ispod objavljene fotografije nije naznačeno ime ili pseudonim autora, niti je postojala saglasnost tužioca za objavljivanje fotografije. Tuženi se izjasnio da je tema teksta u okviru koga je objavljena predmetna fotografija bilo izveštavanje o činjenici da je direktorka bolnice ''Dr VV'' ujedno i vlasnica privatne firme za trgovinu farmaceutskim proizvodima na veliko. Tužilac, kao autor predmetne fotografije, je istu sačinio po radnom zadatku kada je išao sa novinarom ''Večernjih novosti'', radi intervjua sa BB. Tužilac je profesionalni fotograf koji se fotografijom bavi 26 godina, tako što je imao izložbe i dobijao nagrade za svoj rad.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tuženi povredio autorska i moralna prava tužioca zaštićena Zakonom o autorskim i srodnim pravima, jer je bez njegove saglasnosti, kao autora fotografije ''portret – BB'', objavio autorsko delo tužioca – predmetnu fotografiju, tako što je fotografiju objavio u nepotpunoj formi (isečenu), a da pri tom nije naznačio ime ili pseudonim autora, pa tužilac osnovano zahteva utvrđenje povrede svog autorskog prava, u smislu odredbe člana 205., u vezi člana 15, 16. stav 1., 17, 19. 20. stav 1., 30. i 31. istog Zakona.

Autorsko delo propisano je članom 2. Zakona o autorskom i srodnim pravima, tako što je to originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine (stav 1.). Autorskim delom smatraju se naročito, između ostalog, planovi, skice, makete i fotografije (stav 2.stačka 9.). Sadržina autorskog prava propisana je u odredbama članova 14.-18. Zakona o autorskom i srodnim pravima, tako što autor ima isključivo pravo i to: da mu se prizna autorstvo na njegovom delu (član 14.); da njegovo ime, pseudonim ili znak budu naznačeni na svakom primerku dela, odnosno navedeni prilikom svakog javnog saopštavanja dela, izuzev ako je to, s obzirom na konkretni oblik javnog saopštavanja dela, tehnički nemoguće ili necelishodno (član 15.); da objavi svoje delo i da odredi način na koji će se ono objaviti (član 16. stav 1.); da štiti integritet svog dela suprotstavljanjem izmenama svog dela od strane neovlašćenih lica i suprotstavljanjem javnom saopštavanju svog dela u izmenjenoj ili nepotpunoj formi, vodeći računa o konkretnom tehničkom obliku saopštavanja dela i dobroj poslovnoj praksi, te da daje dozvolu za preradu svog dela (član 17.); da se suprotstavlja iskorišćavanju svog dela na način koji ugrožava ili može ugroziti njegovu čast ili ugled. Autor ima isključivo pravo da drugome dozvoli ili zabrani beleženje i umnožavanje svog dela u celosti ili delimično, bilo kojim sredstvima, u bilo kom obliku, na bilo koji trajni ili privremeni, posredni ili neposredni način, u smislu odredbe člana 20. stav 1. Zakona o autorskom i srodnim pravima. Pravo na javno saopštavanje, uključujući interaktivno činjenje dela dostupnim javnosti, propisano je odredbom člana 30. istog Zakona, tako što autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli javno saopštavanje dela, uključujući činjenje dela dostupnim javnosti, žičnim ili bezičnim putem, na način koji omogućuje pojedincu individualni pristup delu sa mesta i u vreme koje on odabere (stav 1.). Pravo na prilagođavanje, aranžiranje i drugu izmenu dela, propisano je odredbom člana 31. Zakona o autorskom i srodnim pravima, tako što autor ima isključivo pravo da drugome dozvoli ili zabrani prilagođavanje, prevođenje, aranžiranje i druge izmene dela.

U konkretnom slučaju, tuženi je povredio autorsko pravo tužioca javnim saopštavanjem njegovog autorskog dela – fotografije ''portret – BB'', u dva navrata ...2018. godine, tako što je fotografiju objavio bez saglasnosti tužioca, nije označio ime ili pseudonim tužioca, kao autora, a njegovo autorsko delo je saopštio u nepotpunoj formi, pa tužilac osnovano traži utvrđenje povrede svog autorskog prava, u smislu odredbe člana 205. stav 1. tačka 1. Zakona o autorskom i srodnim pravima.

Neosnovani su navodi revizije revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava, jer je tema teksta u okviru koga je objavljena predmetna fotografija bilo izveštavanje javnosti o tome da je direktorka bolnice ''Dr VV'' ujedno i vlasnik privatne firme za trgovinu farmaceutskim proizvodima na veliko, te da tuženom, s tim u vezi nije bila potrebna dozvola autora, u smislu odredbe člana 43. stav 1. tačka 1. Zakona o autorskim i srodnim pravima. Tom odredbom Zakona propisano je da je dozvoljeno u okviru izveštavanja javnosti putem štampe, radija, televizije i drugih medija o tekućim događajima, u obimu koji odgovara svrsi i načinu izveštavanja o tekućem događaju, bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade, između ostalog,
Rev 5495/2021
- 5 -
pod tačkom 1., umnožavanjem primeraka objavljenih dela koja se pojavljuju kao sastavni deo tekućeg događaja o kome se javnost izveštava. U konkretnom slučaju, nema mesta primeni navedene odredbe Zakona o autorskom i srodnim pravima, pošto predmetna fotografija nije sastavni deo tekućeg događaja o kome se javnost izveštava, jer je sačinjena prilikom intervjua koji je BB dala za dnevni list ''Večernje novosti'', dok je tema teksta, uz koji je tuženi objavio predmetnu fotografiju, trgovina lekovima. S tim u vezi, i u slučaju propisanom odredbom člana 43. Zakona o autorskom i srodnim pravima (što ovde nije slučaj) dozvoljenost objavljivanja propisana je bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade, ali ne i bez označavanja imena ili pseudonima autora, jer bi to bilo protivno moralnom pravu autora propisanom u odredbi člana 15. Zakona o autorskom i srodnim pravima, odnosno pravu na naznačenje imena autora.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić