Presuda Vrhovnog kasacionog suda o uslovima za dosuđivanje izdržavanja supružnika nakon razvoda braka

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je sudu dostavio odgovor na reviziju tužilje.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...87/18), i utvrdio da je revizija tužilje neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni povrede iz stava 1. tog člana Zakona, pred drugostepenim sudom, koje bi mogle da utiču na donošenje zakonite i pravilne odluke. Tužilja u reviziji ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, učinjenu pred drugostepenim sudom, međutim, ta bitna povreda odredaba parničnog postupka nije razlog zbog kog revizija može da se izjavi, u smislu odredbe člana 407. stav 2. tačka 2. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, brak parničnih stranaka je trajao počev od ...1994. godine, kada su se venčali, do dana kada je njihov brak razveden presudom Osnovnog suda u Čačku P2 313/17 od ...2018. godine. Imaju dvoje punoletne dece, ćerku VV koja je student ... i sina GG koji se bavi trgovinom ..., a apsolvent je na ... fakultetu. Tužilja je rođena 1965. godine i sa sinom živi u kući u ..., u vlasništvu roditelja tuženog, za koju tuženi plaća komunalne usluge. Poseduje nepokretnost – parcelu u površini od 30 ari u okolini ... i novac na štednji u iznosu od oko 20.000 evra, dobijen prodajom kuće njenih roditelja, koju je nasledila u ostavinskom postupku. Tuženi je rođen 1964. godine i vlasnik je ... „DD“ u ..., koji ima ispostavu u ... i ukupno pet zaposlenih radnika. Veštačenjem je utvrđeno da je tuženi u decembru 2017. godine ostvario zaradu od 30.376,40 dinara, u periodu od januara do novembra 2018. godine, neto zaradu od 62.009,92 dinara, u januaru, februaru, martu i aprilu mesecu 2019. godine, prosečnu zaradu od oko 15.000,00 dinara dok je na dan 30.05.2019. godine iskazan gubitak u iznosu od 575.549,67 dinara. Takođe je veštačenjem utvrđeno da tužilja boluje od migrenozne glavobolje sa aurom, što je hronična bolest koja se javlja periodično i umanjuje njen kvalitet života kao i radnu sposobnost, tako što kod tužilje postoji privremena nesposobnost za rad u fazama migrenoznih napada i u periodu do njihovog oporavka. Radna sposobnost tužilje je očuvana u fazama kada nema glavobolje. Tužilja ne ispunjava uslove za invalidsku penziju, a nije sposobna za poslove koji zahtevaju veća psihofizička naprezanja, rad po normi i rad u izrazito nepovoljnim klimatskim uslovima, rad noću, rad na visinama, rad u uslovima povišenog intenziteta buke, kao i rad sa hemijski štetnim supstancama. Sposobna je za poslove koji podrazumevaju njeno osnovno zanimanje – nastavnik ..., kao i za većinu administrativnih, kancelarijskih poslova, kao što je poslovni sekretar, promoter, bibliotekar, agent osiguranja, knjigovođa i slično.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da tužilja ima pravo na supružansko izdržavanje od tuženog shodno odredbi člana 151. stav 1. Porodičnog zakona, pa je tuženog obavezao da doprinosi njenom izdržavanju iznosom od 20.000,00 dinara, počev od 16.11.2018. godine, kao dana pravnosnažnosti presude o razvodu braka, pa ubuduće u vremenskom periodu od pet godina od pravnosnažnosti presude, dok je odbio tužbeni zahtev tužilje za iznos preko tog a do traženog iznosa od 35.000,00 dinara, kao neosnovan, pošto je zaključio da tužilja može deo sredstava za svoje izdržavanje da zahteva i od sina, koji više nije na redovnim studijama, a radno je sposoban, te da će tužilja svoj mesečni fond dopuniti novcem koji ima na štednji kao i izdavanjem u zakup imovine koju ima kod ... .

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio tužbeni zahtev tužilje u celini, jer je zaključio da tužilja nema pravo na supružansko izdržavanje pošto nije nesposobna za rad, ima nepokretnost od oko 30 ari u blizini ... i poseduje novac na štednji od oko 20.000 evra (od prodaje nasleđene kuće), što znači da, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi kumulativno propisani odredbom člana 151. stav 1. Porodičnog zakona, za obavezivanje tuženog da doprinosi njenom izdržavanju.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, odluka drugostepenog suda je pravilna.

Odredbom člana 151. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da supružnik koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog supružnika srazmerno njegovim mogućnostima.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je pravilno zaključio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi kumulativno propisani citiranom odredbom zakona za obavezivanje tuženog da doprinosi izdržavanju tužilje, imajući u vidu da je ona sposobna za rad na poslovima koji podrazumevaju njeno osnovno zanimanje, a to je nastavnik ... kao i za većinu administrativnih i kancelarijskih poslova i da ima, kako nepokretnu, tako i pokretnu imovinu (novac) na štednji, što znači da ima dovoljno sredstava za izdržavanje.

Neosnovani su navodi revizije tužilje kojima ukazuje da nije u mogućnosti da obezedi sebi sredstva za egzistenciju. Kod ocene da li supružnik koji traži izdržavanje nema sredstava za život, odnosno nema mogućnosti da ih stiče, relevantne su okolnosti koje su propisane imperativnom odredbom člana 151. stav 1. Porodičnog zakona. Naime, samo supružnik koji je nesposoban za rad ima pravo na izdržavanje na teret drugog supružnika, pod uslovom da je nezaposlen i materijalno neobezbeđen i ako drugi supružnik ima mogućnost da tu zakonsku obavezu izvršava. U konkretnom slučaju, tužena ima očuvanu radnu sposobnost, što znači da je sposobna za rad, poseduje nepokretnu imovinu i novac na štednji, a živi u kući koja je u vlasništvu roditelja tuženog, što takođe predstavlja vid doprinosa tuženog njenom izdržavanju, imajući u vidu da on plaća komunalne usluge za tu kuću. Tužilja u reviziji ukazuje da je nezaposlena, međutim, pošto je radno sposobna, pravilan je zaključak drugostepenog suda da ona svojim radom može da stekne sredstva koja su joj potrebna za izdržavanje.

Na osnovu izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo u smislu odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zorana Delibašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić