Odbačena revizija tužilaca u potrošačkom sporu kao sporu male vrednosti
Kratak pregled
Vrhovni sud je odbacio reviziju tužilaca kao nedozvoljenu. Konstatovano je da se radi o potrošačkom sporu koji se, u pogledu dozvoljenosti revizije, tretira kao spor male vrednosti, te revizija shodno zakonu nije dozvoljena.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 5547/2025
17.09.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ..., DD iz ... i ĐĐ iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Usluga“ Odžaci, čiji je punomoćnik Petar Mijanović, advokat iz ..., radi naknade štete u potrošačkom sporu, odlučujući o reviziji tužilaca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 21/25 od 16.01.2025. godine, na sednici održanoj 17.09.2025. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 21/25 od 16.01.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 21/25 od 16.01.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Somboru Gž 21/25 od 16.01.2025. godine, odbijena je žalba tužilaca, a žalba tužene delimično usvojena i odluka o troškovima postupka sadržana u presudi Osnovnog suda u Somboru P 3165/21 od 17.10.2024. godine preinačena, tako što se tuženoj pored dosuđenih troškova postupka dosuđuje još 9.000,00 dinara na način i pod uslovima kao iz prvostepene presude, a za ostale odgovore na tužbu žalba se odbija, dok se u preostalom delu u pogledu glavne stvari i nepreinačenog dela odluke o troškovima postupka navedena presuda potvrđuje, a kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilaca da se obaveže tuženi da svakom tužiocu ponaosob na ime neosnovano naplaćene naknade za održavanje vodomera isplati po 4.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 31.08.2018. godine do isplate. Stavom drugim izreke odbijeni su zahtevi stranaka za nadoknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložili da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, primenom odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. st. 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11...10/23 – dr.zakon, u daljem tekstu ZPP), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocima na ime troškova održavanja vodomera u periodu od jula 2018.godine do decembra 2020.godine. Pobijana odluka doneta je primenom člana 56. stav 1. tada važeće Odluke o komunalnim delatnostima Opštine Odžaci („Službeni list“ Opštine Odžaci br.16/12...8/16), koja je prestala da važi 01.12.2020.godine izmenom te odluke. Presudom je utvrđeno da je tužbeni zahtev tužilaca neosnovan s obzirom da je u spornom periodu postojao pravni osnov po kome je tuženi vršio naplatu predmetne naknade. Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tužilaca ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, niti se ukazuje na suprotne odluke, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, zbog čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5, a u vezi odredbi člana 479. stav 6. ZPP i utvrdio da revizija tužilaca nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba je podneta 09.07.2021. godine. Vrednost predmeta spora je 4.000,00 dinara, a spor je vođen po pravilima spora male vrednosti.
Tužioci su obični suparničari pa se vrednost predmeta spora (radi ocene dozvoljenosti revizije) ceni prema visini novčanog potraživanja svakog od tužioca zasebno. Kako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, u smislu odredbi člana 468. ZPP, to se kod ovog potrošačkog spora u pogledu dozvoljenosti revizije na osnovu odredbe člana 488. stav 1. ZPP, ima primeniti odredba člana 479. stav 6. ZPP, kao u sporovima male vrednosti, kojom je propisano da, protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.
U sporovima male vrednosti dozvoljenost revizije se ne ceni prema odredbi člana 13. stav 1. tač. 2. i 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 55/14), odnosno noveliranoj odredbi člana 403. stav 2. tačke 2. i 3. ZPP, pa preinačenje prvostepene presude od strane drugostepenog suda u delu odluke o troškovima postupka nije od uticaja na dozvoljenost izjavljene revizije.
Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP, u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branka Dražić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković