Utvrđenje ništavosti ugovora o poklonu tuđe stvari i javne svojine tužioca

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1177/17 od 13.03.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tuženih i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 774/13 od 16.07.2015. godine.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi BB, VV, GG i DD su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 18/20) Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženih neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, niti su u postupku pred drugostepenim sudom učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi čl. 194, 228. i 231. ZPP na koje revizija ukazuje jer tužilac ima pravni interes za utvrđenje ništavosti ugovora o poklonu, a odredbe o teretu dokazivanja iz ZPP su pravilno primenjene.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, bivše Preduzeće za gazdovanje zgradama i stanovima stranih diplomatskih i konzularnih predstavništava iz Beograda sa sada pokojnom EE, bivšom iz ... zaključilo je ugovor o kupoprodaji stana 23.06.1971. godine koji je overen kod Prvog opštinskog suda u Beogradu 08. jula 1971. godine pod Ov ../71. Ugovor o kupoprodaji predmetnog stana zaključio je u ime prodavca EE njen punomoćnik dr Ante Nikić na osnovu punomoćja od 17.03.1971. godine kojim je ovlašćen da u njeno ime zaključi i potpiše kupoprodajni ugovor u pogledu predmetnog stana i da primi kupoprodajnu cenu, kao i da dozvoli kupcu zemljišno- knjižni prenos. Prethodno je Državni sekretarijat za inostrane poslove SFRJ dao saglasnost Preduzeću za gazdovanje zgradama i stanovima stranih diplomatskih i konzularnih predstavništava za kupovinu navedenog stana za cenu od 250.000,00 dinara neto i isplatu iznosa za kupovinu stana iz sredstava Fonda stambenih zgrada. Postoji nalog za knjiženje broj .. na iznos od 250.000,00 dinara za kupovinu stana u ulici ... broj .. . Posle smrti prodavca EE, koja je preminula ...1984. godine, njena ćerka, tužena AA je predmetni stan poklonila tuženima BB i sada pok. ĐĐ sa po jednom idealnom polovinom, a koji su sinovi njenih školskih drugarica. Taj ugovor o poklonu zaključen je i overen kod Četvrtog opštinskog suda u Beogradu pod Ov ../08 od 07.10.2008. godine. Na zahtev tuženih obavljeno je grafološko veštačenje u pogledu utvrđivanja verodostojnosti potpisa dr Ante Nikića iz ... na ispravi o prijemu kupoprodajne cene i tim veštačenjem je utvrđeno da je potpis falsifikovan odnosno da tu ispravu dr Ante Nikić nije potpisao.

Tužilac u ovoj parnici traži da se utvrdi da je ništav ugovor o poklonu predmetnog stana zaključen između tuženih, odnosno njihovih pravnih prethodnika kao i da je u odnosu na tužene tužilac vlasnik stana sa pravom uknjiženja prava prava javne svojine kod nadležnog organa. Našavši da je tužilac aktivno legitimisan i da se radi o zahtevu koji ne podleže zastarelosti, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev u celosti koristeći se pre svega pravilima o jačem pravu, s tim što se prvostepeni sud koristio i pravnim pravilima Srpskog građanskog zakonika o ništavosti poklona tuđe stvari.

Po mišljenju ovog suda, osnovno sporno pitanje u ovoj parnici je da li je ugovor o kupoprodaji stana iz 1971. godine zaključen između pravnih prethodnika stranaka proizveo pravno dejstvo u smislu sticanja prava društvene svojine na stanu, a kod činjenice da nije izvršen upis kupoprodaje u javne knjige i kod spora o isplati kupoprodajne cene. Pri tome ovaj sud prihvata pravni stav nižestepenih sudova o aktivnoj legitimaciji Republike Srbije u ovom sporu imajući u vidu činjenice i propise koje je detaljno naveo drugostepeni sud u svojoj odluci zaključno sa odredbom člana 59. stav 3. Ustavne povelje DZ SCG („Službeni list Srbije i Crne Gore“ br. 1/2003, 26/2005) kao i odredbama člana 74. Zakona o javnoj svojini („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 95/18). Kod činjenice da tužilac i dalje u javnim knjigama nije upisan kao vlasnik spornih nepokretnosti, a da za taj upis pravnu smetnju predstavlja ugovor o poklonu koji su zaključili tuženici nesumnjivo je da postoji pravni interes tužioca za tužbu sa tužbenim zahtevima koji su istaknuti u parnici. Takođe je pravilno zaključio drugostepeni sud da se u konkretnom slučaju ne može govoriti o zastarelosti prava na podnošenje tužbe za utvrđivanje ništavosti ugovora o poklonu. Naime, na konkretan slučaj se ne mogu primeniti odredbe Zakona o zastarelosti potraživanja („Službeni list FNRJ“ br. 40/53 i 54/57) jer se taj zakon odnosi na zastarelost potraživanja (obligaciono traženje) kako to pravilno nalazi i drugostepeni sud, a ne na utvrđenje ništavosti pravnih poslova. Tek Zakon o obligacionim odnosima posebno reguliše pitanja ništavosti pravnih poslova, a pravilno konstatuje prvostepeni sud u svojoj odluci da se na konkretan slučaj mogu primeniti odredbe Paragrafa 565 Srpskog građanskog zakonika koji propisuje „da sa tuđom stvari bilo pokretnom, bilo nepokretnom ili na štetu trećega poklon se činiti ne može. I ako se učini pada i uništava se“. Ovaj zakon, odnosno pravna pravila iz njega se, nasuprot stavu revizije, u konkretnom slučaju može primeniti u tom delu, jer ta odredba nije protivna Zakonu o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 06. aprila 1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije („Službeni list FNRJ“ broj 86/46).

Što se tiče pravne valjanosti ugovora o kupoprodaji stana iz 1971. godine nižestepeni sudovi nalaze da je taj ugovor punovažan kao i da je punovažan ugovor o poklonu između tuženika, pa u konkurenciji između ta dva pravna posla nalaze da prioritet ima ugovor iz 1971. godine o kupoprodaji stana koristeći se, kao što je navedeno pravilima o jačem pravu uključujući i načela savesnosti i poštenja učesnika u prometu. U vreme kada je zaključen ugovor o kupoprodaji nepokretnosti između pravnih prethodnika stranaka primenjivao se Zakon o prometu zemljišta i zgrada („Službeni list SFRJ“ broj 43/65) kao i Zakon o svojini na delovima zgrada („Službeni list SFRJ“ broj 43/65). Zakon o prometu zemljišta i zgrada u članu 5. stav 3, pored ostalog propisuje da u pogledu sticanja i otuđenja stambenih zgrada treba primeniti odredbe Zakona o svojini na delovima zgrada. Taj zakon u članu 2. stav 4. upućuje na primenu Zakona o prometu zemljišta i zgrada ukoliko ovim zakonom nije šta drugo određeno.

Zakon o prometu zemljišta i zgrada u članu 9. propisuje da ugovor na osnovu koga se prenosi pravo korišćenja ili pravo svojine na zemljištu ili zgradi mora biti pismen, te da ukoliko nije zaključen u toj formi ne proizvodi pravno dejstvo. Dakle, te zakonske odredbe ne propisuju uknjiženje kupljene nepokretnosti kao uslov punovažnosti pravnog posla, bez obzira što su u to vreme, a kako to revizija navodi važile odredbe Zakona o uknjiženju nepokretnosti u društvenoj svojini („Službeni list SFRJ“ broj 12/1965, a kasnije i „Službeni glasnik SRS“ broj 45/71). Naime, oba zakona propisuju uknjiženje nepokretnosti u društvenoj svojini ali ne kao uslov punovažnog sticanja društvene svojine na tim nepokretnostima, već kao evidenciju odnosno da se svaka promena nosioca prava korišćenja na nepokretnosti u društvenoj svojini mora upisati u zemljišnu knjigu, ali nema sankcije za slučaj da se tako ne uradi. Pravnu sankciju u slučaju neuknjiženja utvrdio je tek članom 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kojim je propisano da se na osnovu pravnog posla pravo svojine ne nepokretnosti stiče upisom u javnu knjigu. Međutim, čak i posle toga sudska praksa je bila sklona da prihvata punovažnost pravnih poslova koji su zaključeni ranije i bez upisa u javnu knjigu rukovodeći se drugim principima (savesnost i poštenja, stupanje u državinu, realizacija ugovora i tome slično).

Sve napred navedeno dovodi do zaključka da je u konkretnom slučaju pismeni ugovor po kome je poseban deo zgrade prešao iz privatne (svojine građana) u društvenu svojinu 1971. godine punovažan bez obzira što nije izvršeno uknjiženje nepokretnosti u javnu knjigu, sve pod uslovom da je navedeni ugovor realizovan. Realizacijom kupoprodajnog ugovora u osnovi se smatra isplata kupoprodajne cene i stupanje u državinu nepokretnosti. U konkretnom slučaju nije sporno da je tužilac, odnosno njegov pravni prethodnik već bio u državini predmetnog stana i pre zaključenja navedenog ugovora jer se radilo o zgradi koja je nacionalizovana, a predmetni stan je izuzet iz nacionalizacije i ostavljen ranijem vlasniku koji on nije koristio. Ta zgrada je izdata u zakup Republici ... za ambasadu. Što se tiče isplate kupoprodajne cene bez obzira na veliki protek vremena od tada, tužilac je dostavio naloge za knjiženje odnosno pismene isprave iz kojih proizilazi da je kupoprodajna cena isplaćena punomoćniku prodavca. Tuženi u ovoj parnici spore činjenicu da je punomoćnik prodavca primio navedeni iznos dokazujući to i veštačenjem koje su sami obavili preko veštaka odgovarajuće struke, a iz čega proizilazi da je potpis falsifikovan. Međutim, nižestepeni sudovi nisu u konkretnom slučaju prihvatili obavljeno veštačenje dajući s pravom prednost pismenoj ispravi u kojoj postoji podatak o novčanom iznosu koji odgovara kupoprodajnoj ceni, isprave predstavljaju knjigovodstvenu dokumentaciju o izvršenoj isplati i kako se radi o činjeničnom pitanju koje u nižestepenom postupku raspravljeno na navedeni način, to se posebno u reviziji ta okolnost sada ne može isticati. Posebno treba naglasiti i da nakon što je utvrđeno da je kupoprodajna cena isplaćena, po samom ugovoru prodavac je bio saglasan da se izvrši knjiženje nepokretnosti na kupca, a to što nije izvršeno, kao što je ranije navedeno ne može se uzeti kao dokaz nevažnosti tog pravnog posla.

U situaciji kada postoji punovažan pravni posao po kome je tužilac 1971. godine postao vlasnik predmetnih nepokretnosti, a samim tim prodavac izgubio pravo svojine, osnovano se, kao što je navedeno prvostepeni sud pozvao na pravna pravila Građanskog zakonika Srbije o ništavosti poklona tuđe stvari, tim više što naše pozitivno zakonodavstvo ugovor o poklonu posebno ne reguliše. Ako se ugovor o poklonu posmatra kao pravni posao u širem smislu, onda je ugovor o poklonu stana između tuženika ništav i po pozitivnim propisima odnosno članu 103. u vezi člana 47. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Kada se to ima u vidu onda proizilazi da za razrešenje konkretnog spora i nije neophodna primena pravila o jačem pravu iz člana 41. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa jer je ugovor o poklonu koji je kasnije zaključen ništav iz razloga koji su napred navedeni pa se samim tim ne može ni uspostaviti konkurencija dva pravna posla koja se zahteva da bi se primenila navedena odredba Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Imajući u vidu sve napred navedeno, proizilazi da su neosnovani revizijski navodi kojima se ističe nepostojanje pravnog interesa, nedostatak aktivne legitimacije, zastarelost prava na podnošenje tužbe, osporavanje isplate kupoprodajne cene i drugo, a što sve nižestepene odluke čini na zakonu zasnovanim, pa je zbog svega toga i odlučeno kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija B

ožidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić