Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne i redovne revizije u sporu

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o istoj odluči kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Odlučujući o dozvoljenosti i osnovanosti revizije tužioca na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom na to da ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava, imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoju odluku. Naime, predmet tražene pravne zaštite je predaja spornog dela nepokretnosti koji je prodat i pravnom prethodniku tužioca i tuženom, a u čijem posedu se nalazi tuženi. O zahtevu tužioca odlučeno je uz primenu materijalnog prava – člana 41. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, jer stranke imaju pravne osnove iste jačine s obzirom da su deo predmetne nepokretnosti stekli teretno (ugovorima o kupoprodaji), zbog čega je za odlučivanje po paulijanskoj tužbi (po osnovu jačeg prava na posed) bitna činjenica kod koga se stvar nalazi, u smislu napred navedene odredbe zakona. S obzirom na to da je o zahtevu tužioca odlučeno uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od prakse izražene u odlukama Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, to nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao o izuzetno dozvoljenoj.

Sa napred navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Tužba radi predaje nepokretnosti podneta je 28.01.2020. godine. Tužilac u tužbi nije označio vrednost predmeta spora, niti je ona utvrđena u smislu člana 33. ZPP, a tužiocu je naloženo plaćanje takse u iznosu od 1.900,00 dinara.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da tužilac u tužbi nije označio vrednost predmeta spora, niti je ona utvrđena u smislu člana 33. ZPP, pa kako je odlukom suda tužiocu naloženo plaćanje takse u iznosu od 1.900,00 dinara, što odgovara vrednosti predmeta spora do 10.000,00 dinara, a koji iznos ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošnja tužbe, to sledi da je revizija tužioca nedozvoljena, sa kojih razloga je primenom člana 413. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Odluku u stavu trećem izreke, Vrhovni sud je doneo primenom člana 165. ZPP, s obzirom na to da troškovi odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković