Određivanje visine doprinosa za izdržavanje deteta u skladu sa mogućnostima roditelja

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 12/25 od 21.01.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke, u delu stava drugog izreke kojim je obavezan tuženi da na ime svog doprinosa u izdržavanju maloletnog deteta plaća mesečno 200 švajcarskih franaka u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, svakog 01. do 10. u mesecu za tekući mesec, na račun tužilje kao zakonske zastupnice maloletnog deteta, počev od dana podnošenja tužbe 04.04.2022. godine pa ubuduće dok za to budu postojali zakonski uslovi, u stavu trećem, u stavu četvrtom i u stavu petom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava drugog izreke tako što je odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila da se obaveže tuženi da na ime doprinosa u izdržavanju maloletnog deteta plaća mesečno iznos od još 50 švajcarskih franaka u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, svakog 01. do 10. u mesecu za tekući mesec, na račun tužilje kao zakonskog zastupnika maloletnog deteta počev od dana podnošenja tužbe 04.04.2022. godine pa ubuduće dok za to budu postojali zakonski uslovi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu stava prvog izreke kojim je odbijena žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavu trećem izreke i u delu kojim je usvojena žalba tuženog i preinačena prvostepena presuda (stav drugi izreke), tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju tužilje, ali nije zahtevao naknadu troškova povodom njegovog sastava.

Ispitujući pravnosnažnu drugostepenu presudu u pobijanom delu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23) u vezi člana 208. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/2005 i 6/2015), Vrhovni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, dok se revizijom ne ukazuje na druge bitne povrede postupka koje mogu biti razlog za izjavljivanje revizije prema članu 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile brak 07.08.2021. godine, koji je razveden pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Požarevcu P2 464/22 od 23.03.2023. godine, donetom u ovom postupku. U braku parničnih stranaka rođena je maloletna VV ...2022. godine, koja je navedenom presudom poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava. Od svog rođenja maloletna VV živi sa majkom u Beogradu, a stranke nikad nisu imale zajednicu života. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka ekonomske struke utvrđeno je da sve potrebe maloletnog deteta na mesečnom nivou iznose 36.200,00 dinara. Tuženi radi kao vozač kamiona u Švajcarskoj i ostvaruje mesečnu zaradu od 5.962 švajcarskih franaka (bruto 6.300 CHF), dok tužilja ostvaruje mesečno zaradu od 63.000,00 dinara. Ukupni prihodi tuženog na godišnjem nivou su 77.505 švajcarskih franaka, dok su njegovi ukupni godišnji rashodi 73.195 švajcarskih franaka, u koje su ubrojani i rashodi na ime izdržavanja maloletnog deteta i troškovi dolaska u Srbiju radi viđanja sa detetom. Razlika između prihoda i rashoda tuženog na godišnjem nivou iznosi 4.310 švajcarskih franaka, odnosno 359 švajcarskih franaka na mesečnom nivou. Tužilja sa maloletnim detetom živi u Beogradu i po njenim navodima svojoj sestri plaća mesečnu zakupninu od 200 evra, na ime infostana, kablovske televizije i interneta plaća 20.000,00 dinara a za električnu energiju između 7.633,00 i 10.445,31 dinara. Maloletna VV pohađa vrtić u Beogradu koji je besplatan.

Donoseći odluku o određivanju modela održavanja ličnih kontakata tuženog sa maloletnim detetom (koja se revizijom ne pobija), nižestepeni sudovi su prihvatili model viđanja predložen od strane Centra za socijalni rad Voždovac, ceneći da je taj model viđanja u najboljem interesu maloletnog deteta s obzirom na njenu starosnu dob. Kako je model viđanja predložen od nadležnog organa starateljsta zahtevan i od strane tužilje, nižestepeni sudovi su u tom delu usvojili njen tužbeni zahtev, dok su odbili protivtužbeni zahtev tuženog sa predloženim modelom viđanja koji bi podrazumevao da maloletno dete boravi i noći kod njega, smatrajući da isti za sada nije u najboljem interesu maloletnog deteta zbog njenog kalendarskog uzrasta.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, odlučujući o visini doprinosa tuženog za izdržavanje maloletnog deteta, prvostepeni sud je, primenjujući odredbe članova od 160. do 163. Porodičnog zakona, utvrdio da se ukupne potrebe maloletnog deteta stranaka mogu zadovoljiti mesečnim iznosom od 36.200,00 dinara i procenio da je tuženi kao dužnik izdržavanja u mogućnosti da doprinosi izdržavanju svog deteta mesečnim iznosom od 250 švajcarskih franaka, smatraji ovaj iznos adekvatnim njegovim mogućnostima i životnom standardu. Prema stanovištu ovog suda dosuđenim iznosom obezbeđuje se podmirenje ukupnih potreba malolenog deteta i osigurava isti standard koji imaju njeni roditelji, pri čemu egzistencija tuženog kao dužnika izdržavanja nije ugrožena, dok ostala sredstva potrebna za izdržavanje deteta treba da obezbedi majka, ne samo novcem, nego i staranjem o detetu. Preko ovog iznosa do tužbom zahtevanog mesečnog iznosa od 500 švajcarskih franaka, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev kao previsoko postavljen.

Drugostepeni sud nije prihvatio činjenično-pravni zaključak prvostepenog suda da doprinos tuženog izdržavanju maloletnog deteta treba da bude 250 švajcarskih franaka, smatrajući da bi plaćanjem tog iznosa tuženi podmirivao gotovo celokupne mesečne potrebe maloletnog deteta utvrđene u iznosu od 36.200,00 dinara. Polazeći od kriterijuma propisanih odredbom člana 160. Porodičnog zakona – potreba poverioca izdržavanja i mogućnosti dužnika izdržavanja, prema stanovištu ovog suda mesečni doprinos tuženog izdržavanju maloletnog deteta treba da bude 200 švajcarskih franaka. Iz tog razloga je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilje preko tog iznosa, odnosno za iznos od još 50 švajcarskih franaka mesečno, smatrajući da preostala sredstva za izdržavanje maloletnog deteta treba da obezbedi i tužilja kao majka koja je zaposlena i ima stalne mesečne prihode.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo prilikom utvrđivanja visine doprinosa tuženog.

Neosnovano se u reviziji tužilje ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo iz člana 160. i 162. Porodičnog zakona, smatrajući da je prenisko odmerio doprinos tuženog u izdržavanju maloletnog deteta.

Prema odredbama člana 67. i člana 68. stav 1. i 2. Porodičnog zakona, pravo i dužnost roditelja je da se staraju o deci, dok prema odredbama člana 73. i člana 160. stav 1. istog zakona, dete ima pravo na izdržavanje od oba roditelja. Odredbama člana 160. Porodičnog zakona propisani su kriterijumi za određivanje izdržavanja, odnosno da ocena ispunjenosti uslova za određivanje izdržavanja zavisi od godina života, poverioca izdržavanja, njegovog zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda koje ostvaruje i drugih okolnosti, dok su na strani dužnika izdržavanja od uticaja njegovi prihodi, mogućnost za zaposlenje i sticanje zarade, njegova imovina, lične potrebe, obaveze da izdržava druga lica i druge okolnosti. Prema odredbi člana 162. stav 3. istog zakona, ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja, dok je odredbom člana 160. stav 4. propisana minimalna suma izdržavanja koju predstavlja suma koju kao naknadu za hranjenike, odnosno za lica na porodičnom smeštaju periodično utvrđuje Ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, u skladu sa zakonom.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je prvostepeni sud utvrdio potrebe maloletnog deteta stranaka izvođenjem dokaza veštačenjem. Iako je saslušao tužilju kao roditelja sa kojim dete živi na okolnost njenih potreba, ovaj sud prilikom ocene dokaza nije prihvatio od strane tužilje paušalno opredeljene ukupne mesečne potrebe deteta od 40.000,00 dinara, već je u tom delu prihvatio mišljenje sudskog veštaka ekonomske struke dato nakon razgovara sa tužiljom kao roditelja sa kojim dete živi o njenim potebama, uz uzimanje u obzir statističih podataka o kretanju potrošačkih cena i visini tzv. „potrošake korpe“, kao i o minimalnoj sumi izdržavanja koju utvrđuje nadležno ministarstvo, dok tužilja nije dokazala veće potrebe deteta od utvrđenih na ovaj način. Pri tome, radi se o zdravom detetu vrtićkog uzrasta sa uobičajenim potrebama i aktivnostima za taj uzrast. Osporavanje nalaza i mišljenja veštaka u reviziji nije dozvoljeno jer se ovakvim revizijskim navodima osporava utvrđeno činjenično stanje, a isti nisu dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP, ni sa izuzetkom da se u smislu člana 403. stav 2. ovog zakona radi o reviziji u porodičnom sporu za izdržavanje.

Takođe, mogućnosti tuženog kao dužnika izdržavanja da doprinosi izdržavanju detata su pravilno procenjene. Tuženi je zaposlen, živi i radi u Švajcarskoj gde ostvaruje mesečnu zaradu koja je mnogo veća od prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, ali je takođe utvrđeno da ima i velike rashode života u inostranstvu. Po oceni Vrhovnog suda, pravnosnažnom presudom dosuđeni iznos za izdržavanje deteta od 200 švajcarskih franaka mesečno u skladu je sa utvrđenim realnim mogućnostima tuženog i njegovim životnim standardom i uz doprinos tužilje kao majke dovoljan je da se zadovolje sve potrebe maloletnog deteta stranaka. Ovim iznosom obezbeđuje se zadovoljenje uslova za pravilan i potpun razvoj maloletnog deteta na njenom sadašnjem uzrastu. Imajući u vidu da oba roditelja treba da doprinose izdržavanju maloletnog deteta, preostala sredstva za izdržavanje maloletnog deteta će obezbeđivati tužilja kao zakonska zastupnica koja se brine o njoj, kako potrebnim novčanim iznosom, tako i doprinosom u vidu rada i staranja koje i inače svakodnevno ulaže u njenu negu i podizanje.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković