Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o ukidanju drugostepene presude u sporu o naknadi

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Prijepolju O 417/12 raspravljena je zaostavština iza pokojne GG, koju je činilo pravo suvlasništva sa ½ idealnog dela porodične stambene zgrade na kp. br. .../... upisane u LN br. ... KO ... i pravo svojine na stanu u ul. ... br. .... u ..., na ... spratu zgrade ulaz br. ..., zgrada br. ... na kp. br. .../..., upisane u LN br. ... KO ... . Za naslednike na zaostavštini pokojne GG oglašeni su tuženi BB sa udelom od 27/40, tužilac sa udelom od 9/40 i njihov brat DD sa udelom od 4/40. DD je sa tužiocem zaključio ugovor o poklonu, kojim ugovorom mu je poklonio nepokretnosti koje je stekao po osnovu nasleđa iza smrti pokojne GG. Nakon okončanja ostavinskog postupka, tužilac je suvlasnik sa 2/3 idealnih delova na predmetnoj porodičnoj stambenoj zgradi i 1/3 idealnih delova na predmetnom stanu, a tuženi BB suvlasnik sa 1/3 idealnih delova na predmetnoj porodičnoj stambenoj zgradi i 2/3 idealnih delova na predmetnom stanu. Pred Osnovnim sudom u Prijepolju vođen je parnični postupak po tužbi ovde tužioca, u kom postupku je 01.07.2014. godine doneto rešenje, kojim je određena privremena mera i naloženo VV i ĐĐ da se u roku od 8 dana isele iz predmetnih nepokretnosti. Tužilac je pokrenuo i postupak za fizičku deobu predmetnih nepokretnosti, u kom postupku je zaključeno poravnanje 13.01.2016. godine, po kom poravnanju je tužiocu u svojinu pripao podrum i prizemlje predmetne porodične stambene zgrade i predmetni stan, a tuženom BB ... sprat i ... predmetne porodične stambene zgrade. Tuženi VV sin tuženog BB.

Tužilac tužbom traži da mu tuženi solidarno isplate naknadu zbog nemogućnosti da koristi predmetne nepokretnosti za period od septembra 2013. godine, do januara 2016. godine, sa kojih razloga je izveden dokaz veštačenjem od strane sudskog veštaka ekonomske struke u vezi visine mesečne zakupnine za predmetne nepokretnosti, prema suvlasničkim udelima tužioca i tuženog BB.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tužene da tužiocu solidarno plate iznos od 758.801,00 dinar, sa kamatom, jer je smatrao da tužilac, kao suvlasnik predmetnih nepokretnosti ima pravo da ih drži i koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima, u čemu je tužilac bio onemogućen u spornom periodu, jer su ga tuženi u tome sprečavali, primenom člana 14. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i člana 155. i 189. Zakona o obligacionim odnosima. Prvostepeni sud je obavezao tužene da tužiocu solidarno plate i iznos od 188.651,51 dinar, sa kamatom, jer je smatrao da su tuženi u obavezi da tužiocu plate troškove komunalija i poreza za predmetne nepokretnosti, koje je tužilac platio.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan tužbeni zahtev, jer je smatrao da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo. Naime, drugostepeni sud je smatrao da to što je tužilac sa tuženim BB bio suvlasnik na predmetnim nepokretnostima, da je tužilac bio suvlasnik na nepodeljenim delovima predmetnih nepokretnosti, te da tužiocu nije moglo biti poznato koji deo predmetnih nepokretnosti njemu pripada u svojinu i sa kojim delom istih može slobodno da raspolaže, te da samim tim ne može imati pravo na izgubljenu dobit zbog nekorišćenja predmetnih nepokretnosti za sporni period. Osim navedenog, drugostepeni sud je smatrao da tužilac nije dokazao svoju nameru da bi izdavao predmetne nepokretnosti. Drugostepeni sud je odbio, kao neosnovan i zahteva tužioca za isplatu iznosa od 188.651,51 dinar sa kamatom, jer tužilac nije dokazao za koji period su izvršene uplate i ko ih je izvršio.

Osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je drugostepeni sud, zbog pogrešne primene materijalnog prava nepotpuno utvrdio činjenično stanje.

Članom 14. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da suvlasnik ima pravo da stvar drži i da je koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno svom delu, ne povređujući pravo ostalih suvlasnika. Članom 43. istog zakona propisano je da suvlanik, odnosno zajednički vlasnik ima pravo na tužbu za zaštitu prava svojine na celu stvar, a suvlasnik ima pravo na tužbu za zaštitu svog prava na delu stvari.

Članom 210. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da kada je neki deo imovine jednog lica prešao na bilo koji način u imovinu nekog drugog lica, a taj prelaz nema svoju osnovu u nekom pravnom poslu ili u zakonu, sticalac je dužan da ga vrati, a kada to nije moguće, da naknadi vrednost postignute koristi. Članom 214. istog zakona propisano je da kada se vraća ono što je stečeno bez osnova, moraju se vratiti i plodovi, platiti zatezne kamate i to ako je sticalac nesavestan, od dana sticanja, a inače od dana podnošenja zahteva.

Imajući u vidu navedene odredbe materijalnog prava, kao i pravnu prirodu suvlasništva, to sledi da suvlasnik ima pravo da stvar drži i da se njome koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima u skladu sa udelima nepovređujući prava ostalih suvlasnika, saglasno članu 14. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, jer je suvlasnik vlasnik svake čestice na stvari i on može zajedno sa drugim suvlasnikom da koristi stvar, s tim što se svojim pravom korišćenja može, ali ne mora koristiti. Kada više lica ima pravo susvojine na nepodeljenoj stvari, a jedan suvlasnik je isključivi držalac stvari, pravo na naknadu zbog nekorišćenja suvlasničke stvari ceni se primenom pravila sticanja bez osnova. Stim u vezi, a u situaciji kada suvlasnik nije u državini suvlasničke stvari i ne zahteva predaju u sudržavinu, deobu, niti uređenje načina korišćenja suvlasničke stvari, odnosno pasivno se ponaša, tada taj suvlasnik nema pravo na naknadu za korišćenje, jer ponašanje suvlasnika koji je u državini suvlasničke stvari nije protivpravno, međutim, suvlasnik koji ne koristi suvlasničku stvar imao bi pravo da od suvlasnika, koji koristi tu stvar traži naknadu zbog nekorišćenja suvlasničke stvari i to samo ako je prema suvlasniku, koji koristi suvlasničku stvar isticao zahteve koji bi imali za cilj omogućavanje korišćenja suvlasničke stvari (zahtev za predaju u sudržavinu, deobu, uređenje načina korišćenja suvlasničke stvari).

Tužilac tužbom traži da se obavežu tuženi da mu isplate naknadu zbog nekorišćenja suvlasničke stvari, predmetnih nepokretnosti za period od septembra 2013. godine zaključno sa januarom 2016. godine u visini zakupnine, tvrdeći da je tuženi BB nesavestan držalac predmetnih nepokretnosti na kome su oni suvlasnici sa odgovarajućim udelima, a da tuženi VV, sin BB, bez pravnog osnova drži predmetne nepokretnosti.

Tužilac i tuženi BB bili su suvlasnici sa odgovarajućim udelima na predmetnim nepokretnostima po osnovu nasleđa iza svoje pokojne sestre, sve dok nije izvršena fizička deoba, tuženi su bili u državini predmetnih nepokretnosti i tužilac im se obraćao radi predaje u sudržavinu predmetnih nepokretnosti, pokrenuo postupak za iseljenje tuženog VV i postupak za fizičku deobu predmetnih nepokretnosti, koje radnje su imale za cilj omogućavanje korišćenja suvlasničke stvari, zbog čega se ne može prihvatiti, kao pravilan zaključak drugostepenog suda da tužilac nema pravo na naknadu zbog nekorišćenja suvlasničkih nepokretnosti. Stoga, s obzirom da drugostepeni sud, zbog pogrešne primene materijalnog prava nije utvrdio činjenice koje su od uticaja za odluku o zahtevu tužioca za naknadu zbog nemogućnosti korišćenja predmetnih nepokretnosti, jer nije utvrđeno kada se tužilac obraćao tuženima da mu predaju u sudržavinu predmetne nepokretnosti, odnosno isticao zahteve koji bi imali za cilj omogućavanje korišćenja suvlasničkih nepokretnosti, to je drugostepena presuda morala da bude ukinuta, kako bi drugostepeni sud, radi pravilne primene materijalnog prava utvrdio činjenice koje su od uticaja za odluku o ovom zahtevu tužioca.

Osim toga, ne može se prihvatiti, kao pravilan ni zaključak drugostepenog suda da tužilac nije dokazao za koji period su izvršene uplate, ni ko je izvršio uplate po priznanicama koje su dostavljene, s obzirom da je drugostepeni sud propustio da ceni te dokaze.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će imajući u vidu primedbe iznete u ovom rešenju, utvrditi činjenice koje su od značaja za pravilnu primenu materijalnog prava, nakon čega će o žalbi tuženih doneti novu i zakonitu odluku.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić