Rešenje VKS o nedozvoljenosti posebne revizije u sporu male vrednosti

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 – US, 55/14 i 87/18), ocenio da revizija tužioca nije izuzetno dozvoljena.

Iz pobijane drugostepene presude proizilazi, da je na predlog tužioca kao izvršnog poverioca protiv izvršnog dužnika ZZ „Šumadija“ iz ..., radi uplate doprinosa i troškova spora, rešenjem Opštinskog suda u Velikoj Plani I 332/2008 od 30.05.2008. godine određeno izvršenje. Zatim, rešenjem Privrednog suda u Požarevcu St 68/2010 od 10.12.2013. godine, zaključen je stečajni postupak nad ZZ „Šumadija“ iz ..., te izvršeno brisanje navedenog privrednog subjekta iz Registra privrednih subjekata, da bi Ustavni sud odlukom Už 1364/15 od 05.06.2018. godine usvojio ustavnu žalbu više zaposlenih navedene zadruge i utvrdio im pravo na naknadu nematerijalne štete u rasponu od 1.100 do 1.400 evra. Tužilac koji nije podneo Ustavnu žalbu, niti mu je bilo kojom odlukom utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, smatra da je u istoj situaciji kao i podnosioci ustavne žalbe, te se obraćao Ministarstvu pravde sa zahtevom za isplatu materijalne štete, koji zahtev je odbijen, iz razloga jer tužilac nije podneo ustavnu žalbu radi utvrđivanja povrede prava na suđenje u razumnom roku. Kako tužilac nije izdejstvovao odluku kojom je utvrđeno da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, prvostepeni sud je na osnovu odredbi člana 22. i 26. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/14), odlučio kao u izreci.

U konkretnoj situaciji nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i potrebe novog tumačenja prava, jer je odluka u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda izraženog u odlukama ovog suda i zaključkom sa sednice Građanskog odeljenja od 02.11.2018. godine. Odluka Ustavnog suda Republike Srbije Už 1364/15 od 10.05.2018. godine, na koju je tužilac ukazao, se ne odnosi na tužioca, odnosno nema prošireno dejstvo u odnosu na tužioca.

Tužba je podneta 12.02.2019. godine.

Prema tome, kako se radi o tužbenom zahtevu koji se odnosi na novčano potraživanje i koje očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, u smislu odredbi člana 368. ZPP, to se radi o postupku u sporu male vrednosti u smislu člana 468. ZPP, u kome protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija, na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.

Kako je odredbom člana 467. ZPP propisano, da, ako u odredbama ove glave nije drugačije propisano, u postupku o sporovima male vrednosti shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona, a ovaj sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, to revizija tužioca nije dozvoljena ni na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. i 413. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić