Odbacivanje revizije u sporu za utvrđenje prava svojine održajem

Tužilja je podela odgovor na reviziju tuženog, bez zahteva za naknadu troškova povodom njegovog sastava.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. istog člana za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).

U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi su odluku o tužbenom zahtevu zasnovali na relevantnim odredbama Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, ceneći ispunjenost svih zakonskih uslova iz člana 28. stav 4. navedenog zakona za sticanje prava svojine vanredovnim održajem u situaciji kada je utvrđeno da tužilja ima savesnu i mirnu državinu dela katastarske pracele tužioca u površini od 33 m2 u periodu dužem od dvadeset godina. Stoga nema mesta odlučivanju o posebnoj reviziji tuženog radi novog tumačenja materijalnog prava o institutu savesne državine i sticanja svojine održajem, niti postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Po oceni Vrhovnog suda, nije potrebno ni ujednačavanje sudske prakse o ovom pravnom pitanju jer tuženi uz reviziju nije dostavio, niti se pozvao na suprotne odluke iz kojih bi proizilazio zaključak o različitom odlučivanju sudova u bitno sličnim činjenično- pravnim situacijama, gde pravilnost primene materijalog prava zavisi upravo od utvrđenog činjeničnog stanja, a nepravilno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i ocena dokaza nisu razlozi da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 20.03.2014. godine i u njoj je označena vrednost predmeta spora od 10.000,00 dinara, koju je prihvatio i prvostepeni sud.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu gde je predmet spora nenovčano potraživanje (utvrđenje prava svojine), u kome označena vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi zakonom propisani novčani cenzus za dozvoljenost revizije prema članu 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena.

Iz tog razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković