Odbijanje predloga za izuzetno dozvoljenu reviziju u sporu o ništavosti ugovora

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić, Zorane Delibašić, Branislava Bosiljkovića i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB iz ..., sa boravištem u ..., čiji je punomoćnik Dragan Simić, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Zorica Cundra, advokat iz ..., radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2094/18 od 27.09.2018. godine, na sednici održanoj 19.07.2019. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P 187/17 od 30.01.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je Ugovor o zajmu zaključen 21.11.2011. godine između tuženog kao zajmodavca i tužilaca kao zajmoprimaca, ništav preko iznosa od 19.700 evra. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je založna izjava tužilje overena od strane Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Ov1 ../.. od 21.11.2011. godine ništava preko iznosa od 19.700 evra. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima isplati iznos od 4.313.898,81 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 18.11.2013. godine do konačne isplate, dok je odbijen više postavljeni zahtev tužilaca za iznos od 287.499,99 dinara. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima isplati troškove postupka u iznosu od 1.170.535,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do konačne isplate, dok je odbijen više postavljeni zahtev tužilaca za iznos od 255.765,00 dinara. Stavom petim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova postupka. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je delimično usvojena, a delimično odbijena, i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom i usvajajućem delu stava trećeg izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka tako što je obaveza tuženog snižena na iznos od 844.825,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, radi ujednačavanja sudske prakse (član 404. ZPP).

Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje ništavosti ugovora o zajmu i isplata, a pobijanom odlukom je potvrđena prvostepena presuda kojom je tužbeni zahtev delimično usvojen, a delimično odbijen. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tuženog ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, odnosno ne ukazuje na postojanje drugačijih odluka, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, a pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 21.10.2013. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 4.313.898,81 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe od 113,9907 dinara za 1 evro, predstavlja dinarsku protiv- vrednost od 37.844,31 evra.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić