Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu o naknadi za eksproprisano zemljište

Viši sud u Vranju je presudom Gž 580/22 od 25.10.2022. godine, odbio kao neosnovane žalbe tuženog i potvrdio presudu Osnovnog suda u Vranju P 1081/18 od 17.12.2021. godine i rešenje P 1081/18 od 28.12.2021. godine.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu u kome je potvrđena prvostepena presuda, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku- ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...10/23-drugi zakon), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP.

Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje ništavosti Sporazuma o naknadi za eksproprisano zemljište zaključenog između parničnih stranaka i isplata tužilji razlike između pripadajuće i isplaćene naknade za eksproprisanu parcelu. Odluka nižestepenih sudova o usvajanju tužbenih zahteva tužilje zasnovana je na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava i u skladu je sa postojećom sudskom praksom sudova u primeni i tumačenju materijalnog prava relevantnog za presuđenje ove pravne stvari, pa ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Nije potrebno ni ujednačavanje sudske prakse u vezi sa primenom odredbe člana 42. Zakona o eksproprijaciji, u pogledu načina određivanja visine tržišne vrednosti nepokretnosti, jer su nižestepeni sudovi tržišnu vrednost eksproprisane nepokretnosti utvrdili na način koji ne odstupa od pravnog shvatanja o određivanju visine te naknade po tržišnoj ceni građevinskog zemljišta, čiji je status u konkretnom slučaju promenjen donošenjem Generalnog urbanističkog plana grada Vranja (zapadni deo parcele), odnosno donošenjem Prostornog plana grada Vranja i Uredbe prostornog plana područja infrastrukturnog koridora Beograd-Niš-granica Republike Severne Makedonije (istočni deo parcele). Pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, u smislu navoda revizije tuženog u delu u kome se osporavaju nalazi i mišljenje veštaka, nisu razlog za izjavljivanje posebne revizije u smislu odredbe člana 404. tav 1. ZPP. Odluku o troškovima postupka sud donosi na osnovu uspeha parničnih stranaka i preduzetih radnji u postupku u svakom konkretnom predmetu, pa s tim u vezi nema uslova za ujednačavanjem sudske prakse na osnovu posebne revizije ni u tom delu.

Na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Vrhovni su je ispitao dozvoljenost revizije, primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 468. stav 1. i 479. stav 6. ZPP i ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Na osnovu odredbe člana 479. stav 6. istog zakona, protiv odluke drugostepenog suda kojim je odlučeno o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužilja je tužbu u ovoj pravnoj stvari jpodnela 13.04.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 321.685,00 dinara.

Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kom se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, sledi da protiv odluke drugostepenog suda u ovoj vrsti spora revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP:

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke, doneo primenom člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković