Sticanje prava susvojine održajem na idealnom delu nepokretnosti

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužioca „7 Juli“ D.O.O. Sirig iz Siriga, koga zastupa Miodrag Vojinović, advokat u ..., protiv tuženih AA iz ... i BB iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Bašić, advokat u ... i po protivtužbi AA i BB protiv „7 Juli“ D.O.O. Sirig, radi utvrđenja svojine i ništavosti ugovora, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž 3913/2018 od 25.09.2018. godine, u sednici veća održanoj 20.11.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž 3913/2018 od 25.09.2018. godine tako što se žalba tuženih odbija i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Novom Sadu broj P 9675/2017 od 14.05.2018. godine u drugom stavu izreke kojim je odlučeno o primarnom tužbenom zahtevu.

U preostalom delu revizija tužioca se kao neosnovana ODBIJA.

OBAVEZUJU SE tuženi da solidarno isplate tužiocu troškove postupka u iznosu od 322.600,00 dinara, u roku od 15 dana.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu broj P 9675/2017 od 14.05.2018. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je drugim stavom izreke utvrđeno da je tužilac po pravnom osnovu održaja vlasnik u ½ dela parcele broj ..., ukupne površine 1ha 99 a 44 m2, koja je upisana u listu nepokretnosti broj ... KO ..., pa su tuženi dužni da trpe da se ovo vlasničko pravo tužilaca upiše u katastarski list nepokretnosti umesto njihovih upisanih vlasničkih prava na toj parceli. Odbijen je eventualni tužbeni zahtev. Odbijen je i protivtužbeni zahtev tuženih kojim su tražili da se utvrdi da je ugovor o zameni zemljišta od 21.08.1969. godine zaključen između VV i „Poljodobra“ Novi Sad, čiji je pravni sledbenik tužilac, delimično ništav, te da ne proizvodi pravno dejstvo u odnosu na ½ dela parcele broj ... upisane u list nepokretnosti broj ... KO ..., njiva II klase, površine 1 ha 99 a 44 m2 koje je pripadalo pokojnoj GG, a koja se sada vodi na imenu tuženih u po ¼ dela. Obavezani su tuženi da tužiocu naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 244.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude, pa do isplate u rok od 15 dana. Odbijen je deo tužbenog zahteva tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na troškove parničnog postupka od dana presuđenja do isplate. Predlog tužioca za izdavanje privremene mere je odbijen.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom broj Gž 3913/2018 od 25.09.2018. godine žalbu tužioca odbio i potvrdio je presudu Osnovnog suda u Novom Sadu broj P 9675/2017 od 14.05.2018. godine u pobijanom odbijajućem delu odluke o eventualnom tužbenom zahtevu. Žalbu tuženih je delimično usvojio, pa je prvostepenu presudu preinačio u delu odluke o primarnom tužbenom zahtevu, tako što je odbio zahtev tužioca da se utvrdi da je po pravnom osnovu održaja vlasnik u ½ dela parcele ..., ukupne površine od 1 ha 99 a 44 m2, koja je upisana u listu nepokretnosti broj ... KO ..., te da su tuženi dužni da trpe da se ovo vlasničko pravo tužioca upiše u katastarski list nepokretnosti umesto njihovih upisanih vlasničkih prava na navedenoj parceli. U pobijanom odbijajućem delu odluke o protivtužbenom zahtevu žalba tuženih je odbijena i prvostepena presuda je potvrđena. Preinačena je odluka o troškovima postupka i određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka kao i radi ujednačavanja sudske prakse i razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa (član 404. Zakona o parničnom postupku).

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/2011 i 55/2014), pa je ocenio da je revizija tužioca dozvoljena i da je delimično osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je između VV, oca tuženih i „Poljoprivrednog dobra“ Novi Sad, pravnog prethodnika tužioca, zaključen ugovor o zameni zemljišta 21.08.1969. godine. Članom 1. ovog ugovora VV je dao svoje poljoprivredno zemljište, parcelu broj ..., površine 1 ha 97 a 82 m2, koja se u listu nepokretnosti vodila kao vlasništvo VV i GG, svako u po ½ dela u zamenu za parcelu broj ... u KO ... (koja se sada vodi pod brojem ... u KO ...). Na osnovu ovog ugovora tužilac je upisan kao nosilac prava korišćenja na ½ dela parcele ... . Na osnovu izvršene identifikacije parcela utvrđeno je da parcela broj ... površine 1 ha 97 a 82 m2 sada nosi broj ... površine 1 ha 99 a 44 m2, upisana u ln. ... KO ... i to u 2/4 dela kao državna svojina i u po ¼ dela kao susvojina tuženih. Parcela ... odgovara sadašnjoj parceli broj ... KO ... upisana u ln ... KO ... i na njoj su suvlasnici AA u 2/3 dela i DD u 1/3 dela. Tužilac se nalazi u posedu parcele broj ... od 1969. godine i nesmetano je koristi sve do vlasničke transformacije, odnosno privatizacije tužioca. Tužilac se nije pojavio pred Komisijom katastra u postupku izlaganja o pravima na nepokretnostima i nije se uknjižio tada kao vlasnik predmetne nepokretnosti.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je na osnovu člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ocenio da je tužilac stekao pravo svojine na predmetnoj parceli putem vanrednog održaja, protekom 20 godina, odnosno da je držalac predmetne nepokretnosti od 1969. godine pa do 2015. godine. Ocenio je da je tužilac savestan držalac za sve vreme održaja imajući u vidu da su ugovorne strane ugovorile zamenu celih površina parcela te da je u dugom periodu od 46 godine njegova državina savesna, nesmetana i zakonita.

Suprotno, drugostepeni sud je ocenio da je prvostepena presuda doneta pogrešnom primenom materijalnog prava. Zaključio je da tužilac nije uknjižen kao suvlasnik ½ dela parcele ... u KO ..., već da je taj suvlasnički udeo u državini svojine Republike Srbije, da su tuženi upisani kao suvlasnici u po ¼ dela parcele i da je zato prvostepeni sud pogrešno primenio član 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kada je tužiocu priznao pravo susvojine na osnovu održaja jer tužilac nije suvlasnik preostalog dela u ½ na predmetnoj parceli. Našao je da zbog toga što ne postoji tačno opredeljen realni deo na kome bi tužilac mogao steći pravo svojine održajem, njegov tužbeni zahtev nije osnovan.

Vrhovni kasacioni sud ne prihvata pravno stanovište drugostepenog suda. Nalazi da za sticanje prava susvojine održajem nije bitno da postoji tačno opredeljen realni deo na kome se stiče svojina održajem. Nebitno je što je na ½ dela parcela ... u KO ... u državoj svojini Republike Srbije, a tužilac njen korisnik, i što su tuženi suvlasnici na drugoj polovini svako u ¼ dela. Tužilac je usmerio tužbeni zahtev prema tuženima. Njegov odnos sa Republikom Srbijom u ovoj parnici nije predmet razmatranja. Susvojina održajem na osnovu člana 28. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa se može steći i na idealnom delu. Pravilno je prvostepeni sud ocenio da je državina tužioca zakonita, savesna i nesmetana u periodu od 46 godina. Zakonita, jer je pravni prethodnik tužioca ugovorom o zamenini zemljišta koji je overen kod suda zamenio zemljište približno iste površine koje je dao pravnom prethodniku tuženih VV, s tim što je zemljište koje je dao VV nešto manje zbog toga što se nalazi u blizini sela i boljeg je kvaliteta. Savesna, jer su pravni prethodnik tužioca i tužilac zemljište nesmetano koristili 46 godina. Položaj spornog zemljišta je po položaju u tabli površine od oko 26 ha koju je u celini obrađivao i na njoj je izgradio sistem za zalivanje.

Međutim, revizijom se neosnovano pobija deo presuda koja se odnosi na eventualni tužbeni zahtev. Tačni su navodi revizije da je prvostepeni sud suvišno odlučivao o eventualnom tužbenom zahtevu kada je usvojio primarni tužbeni zahtev. U situaciji kada je revizija tužioca uvažena od strane Vrhovnog kasacionog suda i usvojen njegov primarni tužbeni zahtev, bespredmetno je raspravljanje o eventualnom tužbenom zahtevu.

Imajući u vidu izloženo, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužioca delimično osnovana, pa je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. i 416. stav 1. ZPP.

Kako je Vrhovni kasacioni sud preinačio drugostepenu presudu to je na osnovu člana 165. stav 2. ZPP odlučio o svim troškovima postupka, pa je obavezao tužene da tužiocu solidarno nadoknade troškove postupka u iznosu od 322.600,00 dinara, u roku od 15 dana. Troškovi postupka se odnose na sastav tužbe u iznosu do 11.250,00 dinara, za sastav četiri obrazložena podneska po 11.250,00 dinara (55.000,00 dinara), za zastupanje na osam održanih rasprava po 12.750,00 dinara (102.000,00 dinara), za pristup na jedno neodržano ročište u iznosu od 7.125,00 dinara, za sastav revizije iznos od 22.500,00 dinara na osnovu tarifnog broja 13, 15. i 16. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“ broj 121/12). Tužiocu se doduđuje taksa na tužbu i na presudu po 39.300,00 dinara i taksa na reviziju 78.600,00 dinara na osnovu tarifnog broja 1. tačka 1. i 5, tarifnog broja 2. tačka 1. Taksene tarife Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“ broj 28/94... 106/15). Odluka o troškovima parničnog postupka je doneta u skladu sa uspehom u sporu na osnovu člana 153. stav 1, 154, 163. i 165. stav 2. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić