Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu male vrednosti
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj i odbacio je reviziju tužene kao nedozvoljenu. Spor se odnosi na naknadu imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i predstavlja spor male vrednosti.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 6027/2020
24.12.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slavica Krupež, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 111/20 od 07.10.2020. godine, na sednici održanoj 24.12.2020. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 111/20 od 07.10.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene, izjavljena protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 111/20 od 07.10.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Čačku, presudom Prr1 234/19 od 04.11.2019. godine, obavezao je tuženu da isplati tužiocu na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku potraživanje čija je visina utvrđena zaključkom o listi potraživanja Trgovinskog suda u Čačku St 3/06 od 14.05.2007. godine, u iznosu od 246.462,19 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 10.05.2019. godine, kao dana podnošenja tužbe do konačne isplate, u roku od osam dana od dana prijema presude, pod pretnjom izvršenja (stav prvi izreke). Odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, u delu kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na dosuđeni iznos iz stava prvog izreke presude plati zakonsku zateznu kamatu od 14.05.2007. godine, kao dana usvajanja zaključka o listi potraživanja do 09.05.2019. godine (stav drugi izreke). Obavezao je tuženu da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 22.500,00 dinara, u roku od osam dana od dana prijema presude, pod pretnjom izvršenja (stav treći izreke).
Viši sud u Čačku, presudom Gžrr 111/20 od 07.10.2020. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Čačku Prr1 234/19 od 04.11.2019. godine, u stavu prvom i trećem izreke (stav prvi izreke). Odbio je kao neosnovan zahtev tužene za dosuđenje troškova postupka po žalbi (stav drugi izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. U reviziji je između ostalog ukazala i uz reviziju priložila određene odluke i to Ustavnog suda Už 1420/2011 od 28.11.2013. godine i Už 2195/2011 od 26.03.2014. godine i Evropskog suda za ljudska prava.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14, 87/18 i 18/20), ocenio da revizija tužene nije izuzetno dozvoljena.
Naime, u konkretnoj situaciji nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, u smislu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i potrebe novog tumačenja prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 413, a u vezi odredbe člana 479. stav 6. ZPP i utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.
Tužba je podneta 10.05.2019. godine. U uvodu prvostepene i drugostepene presude je navedena vrednost predmeta spora u iznosu od 246.462,19 dinara.
Prema tome, kako se u konkretnoj situaciji radi o tužbenom zahtevu koji se odnosi na novčano potraživanje koje očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, u smislu odredbi člana 468. stav 1. i 2. ZPP, to se radi o postupku u sporu male vrednosti, u kome protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Pored toga, kako je odredbom člana 467. ZPP propisano da ako odredbama ove glave nije drugačije propisano, u postupku u sporovima male vrednosti shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona i ovaj sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, to revizija tužene nije dozvoljena ni na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. i 413. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić