Nedozvoljenost revizije u sporu za naknadu štete zbog neizvršenja presude

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića predsednika veća, Katarine Manojlović Andrić, Marine Milanović, Dobrile Strajina i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan V. Ćalović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo Odeljenje u Kraljevu, radi naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gžrr – 251/20 od 24.07.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 28.12.2020. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gžrr - 251/20 od 24.07.2020. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gžrr - 251/20 od 24.07.2020. godine

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku 1Prr1 br. 321/19 od 21.01.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zathev tužioca, pa je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos koji je utvrđen rešenjem Privrednog suda u Beogradu 9St.br.4558/2010 od 12.03.2013. godine u iznosu od 876.803,72 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 02.07.2019. godine, kao dana podnošenja tužbe, pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 44.100,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude, pa do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gžrr - 251/20 od 24.07.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene, pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Čačku 1Prr1.br. 321/19 od 21.01.2020. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14 i 87/18 i 18/20 - u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je to potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužilje za naknadu materijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pobijana presuda usklađena je sa pravnim stavovima o odgovornosti države za obaveze preduzeća sa većinskim društvenim (državnim) kapitalom i rad njenih organa koji su dužni da preduzmu sve neophodne mere radi izvršenja pravnosnažne sudske odluke, kao i obavezi da u slučaju neizvršenja u razumnom roku nadoknadi štetu u visini novčanog potraživanja dosuđenog izvršnom presudom zajedno sa parničnim troškovima i troškovima izvršnog postupka, izraženim u praksi Evropskog suda za ljudska prava (presude u predmetu Marinković i drugi protiv Srbije; predmetu Kačapor i drugi protiv Srbije i drugim) i praksi Ustavnog suda (odluke Už 7547/2015 od 26.10.2017. godine; Už 3742/2015 od 26.10.2017. godine i druge). U reviziji tužene ukazano je na Odluke Ustavnog suda Už br. 1420/2011 od 28.11.2013. godine i Už. br. 2195/2011 od 26.03.2014. godine i druge odluke Ustavnog suda, kao i na odluke Evropskog suda za ljudska prava po predstavci br. 5353/11 podnosioca Radoljuba Marinkovića protiv Republike Srbije, predstavci br. 33104/16 podnosioca Miodraga Matovića protiv Republike Srbije i druge odluke Evropskog suda za ljudska prava, ali je Vrhovni kasacioni sud smatrao da se navedene odluke ne odnose na istovrsno pravno i činjenično stanje kao u ovom predmetu.

Imajući navedeno u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom predmetu nisu ispunjeni uslovi, iz člana 404. stav 1. ZPP, za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za odlučivanje o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari, podneta je 02.07.2019. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 876.803,72 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja iznos ispod 40.000 evra.

S obzirom na to da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, a pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić