Odbijena revizija za povećanje izdržavanja dece zbog promenjenih okolnosti majke

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilaca-protivtuženih mal. AA i mal. BB, oboje iz ..., čiji je zakonski zastupnik otac VV, iz ..., čiji je punomoćnik Zerebelji Hajnalka, advokat iz ..., protiv tužene-protivtužilje GG iz ..., čiji je punomoćnik Nataša Radina, advokat iz ..., radi izmene odluke o izdržavanju, odlučujući o reviziji tužilaca-protivtuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 329/20 od 09.09.2020. godine, u sednici održanoj 24.12.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužilaca-protivtuženih, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 329/20 od 09.09.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bečeju, Sudska jedinica u Novom Bečeju P2 1/20 od 01.06.2020. godine, prvim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se izmeni presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu, Sudska jedinica u Novom Bečeju P2 99/10 (09) od 22.11.2010. godine, preinačena presudom Apelacionog suda u Novom obaveže tužena da mal. AA plaća mesečni iznos od 7.000,00 dinara umesto iznosa od 5.500,00 dinara, a mal. BB iznos od 9.000,00 dinara, umesto iznosa od 4.500,00 dinara, počev od podnošenja tužbe pa ubuduće, do 10. u mesecu za tekući mesec, sa zakonskom zateznom kamatom u slučaju docnje, do isplate. Drugim stavom izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev kojim je traženo da se izmeni presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu, Sudske jedinice u Novom Bečeju P2 99/10 (09) od 22.11.2010. godine, godine, u delu visine dečijeg izdržavanja, da se obaveže tužena da na ime izdržavanja mal. AA plaća mesečno iznos od 3.500,00 dinara, umesto iznosa od 5.500,00 dinara i mal. BB iznos od 2.500,00 dinara, umesto iznosa od 4.500,00 dinara, počev od februara 2020. godine, svakog 10. u mesecu za tekući mesec, pa dok za to postoje zakonski uslovi. Trećim stavom izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 329/20 od 09.09.2020. godine, prvim stavom izreke, žalbe stranaka su odbijene i prvostepena presuda potvrđena.  Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci-protivtuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena-protivtužilja je dostavila odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 403. stav 2. tačka 1. ZPP (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničom stanju, presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu, Sudska jedinica u Novom Bečeju P2 99/10 od 22.11.2010. godine, preinačenom izmena traži, maloletni tužioci su povereni ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava, a tužena je obavezana da na ime izdržavanja mal. AA plaća 5.000,00 dinara počev od 06.10.2009. godine do 21.11.2010. godine, a od 22.11.2010. godine iznos od 5.500,00 dinara i za mal. BB iznos od 4.000,00 dinara mesečno počev od 06.10.2009. godine do 21.11.2010. godine, a od 22.11.2010. godine iznos od 4.500,00 dinara. U vreme donošenja prethodne odluke, mal. AA i BB su bili učenici drugog i prvog razreda osnovne škole, a sada je mal. BB učenica prvog razreda srednje škole, dok mal. AA nije nastavio školovanje posle završetka osnovne škole, nije zaposlen i ne ostvaruje prihode. Pojedinačno utvrđene mesečne potrebe mal.tužilaca za ishranu, higijenu, odeću, obuću, obrazovanje povećane su u odnosu na prethodnu odluku i bliže su navedene u prvostepenoj odluci. Od donošenja prethodne sudske odluke proteklo je devet godina, na strani oca maloletnih tužilaca nisu se izmenile prilike, bavi se zemljoradnjom i stočarstvom, ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo koje poseduje, i po tom osnovu ostvaruje prihode koji variraju i u proseku mesečno iznose 1.000 evra i nema obavezu izdržavanja drugih lica. Tužena, osim maloletnih tužilaca, ima i ćerku rođenu 1998. godine u ranijoj vanbračnoj zajednici. U međuvremenu je zaključila brak sa drugim muškarcem sa kojim ima dve maloletne ćerke, rođene 2015. i 2018. godine, ne poseduje imovinu i živi u kući koja je vlasništvo njenog supruga. Suprug tužene je zaposlen, ostvaruje mesečnu zaradu u visini od 38.000,00 dinara do 39.000,00 dinara, nije korisnik dečijeg dodatka. U vreme donošenja presude čija se izmena traži, tužena je bila zaposlena u DOO ,,DD“ u ... i ostvarivala mesečnu zaradu u visini od oko 22.000,00 dinara. Tuženoj je dana 30.06.2011. godine prestao radni odnos, sada je nezaposlena i nalazi se na evidenciji nezaposlenih lica. Tužena je doprinosila izdržavanju maloletnih tužilaca, saglasno prethodnoj odluci, do prestanka radnog odnosa, nakon čega je prestala da doprinosi izdržavanju i njen dug po tom osnovu iznosi oko 1.500.000,00 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi su zaključili da tužbeni i protivtužbeni zahtev za izmenu ranije odluke nisu osnovani, nalazeći da se okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka nisu izmenile u meri koja bi opravdala povećanje, odnosno smanjenje visine doprinosa tužene izdržavanju maloletnih tužilaca propisane odredbom člana 164. Porodičnog zakona.

Naime, odredbom člana 164. Porodičnog zakona propisano je da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka. Odredbom člana 154. stav 1. istog zakona propisano je da maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja, dok je odredbom člana 160. stav 1. propisano da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Potrebe poverioca izdržavanja prema stavu 2. i 3. ovog člana zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja, a mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanja zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.

Po oceni revizijskog suda, prilikom odlučivanja o zahtevu stranaka za izmenu ranije odluke, pobijanom odlukom pravilno su ocenjene sve relevantne okolnosti, i to najpre potrebe maloletnih tužilaca prema njihovom uzrastu, usaglašene zahtevima i uslovima sredine u kojoj žive u vreme donošenja nižestepenih odluka, koje su se povećale u odnosu na raniju odluku, kao i materijalne i porodične prilike oba roditelja, i u sklopu navedenog njihove mogućnosti da doprinose izdržavanju mal.tužilaca. Naime, nižestepeni sudovi su cenili mogućnosti tužene, kao dužnika izdržavanja utvrđene u skladu sa članom 160. stav 3. Porodičnog zakona, imajući u vidu da su se na strani tužene, promenile okolnosti, da je nezaposlena, da ima obavezu izdržavanja još dve maloletne ćerke, nalazeći da navedeno tuženu, u situaciji kada je zdrava i radno sposobna, ne oslobađa obaveze da se radno angažuje u cilju ispunjenja svoje obaveze u izdržavanju mal.tužilaca u iznosima dosuđenim ranijom odlukom, sve ceneći životni standard tužene, i oca mal.tužilaca, kome su deca poverena.

Kod svega navedenog, bez uticaja su revizijski navodi kojima se ukazuje da drugostepeni sud prilikom odlučivanja nije uzeo u obzir iznos mesečne naknade za lica na porodičnom smeštaju propisane od strane nadležnog ministarstva, s obzirom da iznos minimalne sume predstavlja samo orijentir, a ne i limit za visinu novčanih sredstava potrebnih za izdržavanje.

Ostalim revizijskim navodima mal.tužilaca se ukazuje na utvrđeno činjenično stanje i isti ne mogu biti dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP, ni sa izuzetkom da se u smislu člana 403. stav 2. ovog zakona radi o reviziji izjavljenoj u porodičnom sporu za izdržavanje. Činjenični navodi mal. tužilaca ne dovode u sumnju pravilnost primenjenog materijalnog prava sadržanog u odredbama Porodičnog zakona.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP, doneo odluku kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić