Odbijanje zahteva za izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz sela ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Goran Todorović, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Milorad Bekčić, advokat iz ..., radi izmene odluke o vršenju roditeljskog prava, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 273/20 od 25.08.2020. godine, u sednici održanoj 11.03.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 273/20 od 25.08.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kruševcu P2 207/19 od 05.02.2020. godine, prvim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se izmeni odluka o vršenju roditeljskog prava iz presude Osnovnog suda u Brusu P2 24/15 od 08.06.2016. godine, na taj način što bi se vršenje roditeljskog prava nad maloletnim VV, rođenim .... godine, GG, rođenom .... godine i DD, rođenom .... godine, poverilo ocu, AA na samostalno vršenje roditeljskog prava, kao neosnovan. Drugim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se naloži tuženoj i svakom trećem licu kod koga se maloletni VV, GG i DD zateknu, da odmah po prijemu presude iste preda ocu, ovde tužiocu, kao neosnovan. Trećim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se urede lični odnosi majke, BB, ovde tužene i maloletne dece VV, GG i DD, na taj način što bi se viđanje odvijalo svakog prvog do trećeg vikenda u mesecu, počev od petka u 19,00 sati do nedelje u 17,00 sati, za vreme zimskog raspusta u neprekidnom trajanju od sedam dana i za vreme letnjeg raspusta u neprekidnom trajanju od 15 dana, s tim što će se predaja i preuzimanje maloletne dece vršiti ispred stambenog objekta u kom tužilac stanuje, kao neosnovan. Četvrtim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca, da se naloži tuženoj da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletne dece VV, GG i DD plaća mesečno po 10.000,00 dinara za svako maloletno dete, što ukupno iznosi 30.000,00 dinara mesečno, na ruke zakonskom zastupniku maloletne dece ocu, od 01. do 05. u mesecu za tekući mesec, počev od predaje maloletne dece, sve dok postoji potreba za izdržavanjem mal. dece ili dok ova odluka ne bude izmenjena odlukom ovog suda, sporazumom stranaka ili odlukom drugog državnog organa, kao neosnovan. Petim stavom izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 273/20 od 25.08.2020. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog Zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP u vezi člana 7. i 261. ZPP, na koju se revizijom ukazuje. Ukazivanje tužioca na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, nije bilo predmet ocene ovog suda, budući da se radi o povredama koje se ne mogu smatrati revizijskim razlogom u smislu odredbe člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile brak dana 05.06.2011. godine u kojem su dobili troje zajedničke maloletne dece, i to: mal. VV, rođenog .... godine i ćerke ..., GG i DD, rođene .... godine. Presudom Osnovnog suda u Brusu P2 24/15 od 08.06.2015. godine, razveden je brak parničnih stranaka i određeno da će roditeljsko pravo nad maloletnom decom samostalno vršiti majka BB, ovde tužilja, uređen je način održavanja ličnih odnosa između oca, ovde tužioca i maloletne dece tako što će otac decu preuzimati od majke, ispred njene kuće u ..., svakog drugog vikenda u mesecu, počev od petka od 18,00 časova do nedelje u 18,00 časova i potom ih vraćati na isti način i preuzimati ih na drugi dan Božića, drugog dana Vaskrsa, kao i na dane krsne slave 08. maja i 31. oktobra, te za vreme rođendana dece i oca, počev od 10,00 časova kada će ih preuzimati ispred kuće majke i vraćati ih u 18,00 časova. Istom presudom, tuženi je obavezan da na ime doprinosa za izdržavanje maloletne dece plaća mesečne iznose, bliže navedene u toj presudi. Prema izveštaju Centra za socijalni rad u Brusu od 06.06.2019. godine, tužilac je obezbedio optimalne uslove za život i poseduje lične kapacitete da se stara o maloletnoj deci, zrela je ličnost i potpuno posvećen deci, uz rešenost da im omogući da koriste sve što je na raspolaganju da postanu sigurniji u sebe i da im život bude stabilniji, i konstatovano je da je tužilac sposoban da preuzme brigu o deci. Prema izveštaju Centra za socijalni rad u Kruševcu od 11.07.2019. godine, nakon obavljenog razgovora sa tužiljom i maloletnom decom, a neposrednim uvidom na terenu zbog narušene roditeljske komunikacije, deci je neophodno obezbediti mirno i stabilno okruženje, kao i dostupnost sadržaja koji su primereni njihovom uzrastu i interesovanju, kao i da je majka, ovde tužena, u svojoj roditeljskoj ulozi odgovorna, dosledna i poseduje kapacitete za zadovoljenje svih potreba maloletne dece. U zaključku o usaglašavanju mišljenja mesno nadležnih centara za socijalni rad od 19.08.2019. godine, stambeno-materijalni uslovi u obe porodice su zadovoljavajući, pružaju bazu za zadovoljenje svih razvojnih potreba dece, u kontekstu procene roditeljske kompetencije utvrđeno je da oba roditelja razumeju potrebe dece i da su u stanju da ih na adekvatan način zadovolje, ali da je evidentan problem u roditeljskoj komunikaciji, utoliko što se doživljavaju kao rivali, te je zaključak da bi veštačenjem trebalo obezbediti procenu najboljih interesa maloletne dece. Prema oceni i nalazu i mišljenju sudskog veštaka psihologa, otac maloletne dece je psihički zdrava osoba, emocionalno stabilna i nema elemenata duševne bolesti i poremećenosti, da je majka dece takođe psihički zdrava osoba i kod nje nisu nađeni elementi psihičke poremećenosti. Oba roditelja su psihički sposobna da se staraju o rastu i razvoju svoje maloletne dece uz obostranu saradnju, a u cilju pravilnog psihičkog razvoja dece, zbog čega je od strane ovog veštaka predloženo da se ne menja starateljstvo nad decom, već da i dalje majka bude staratelj dece, uz korekciju viđanja sa ocem, jer bi menjanje sredine stanovanja, škole i okruženja bio još jedan stres za decu, koja bi imala osećaj krivice, jer su ostavila majku. Predložen je novi model viđanja oca sa decom tako što bi deca bila svakog vikenda sa ocem od petka od podne do nedelje popodne, s tim da bi četvrti vikend u mesecu tužilac vratio decu u subotu do 18,00 sati, budući da bi majka trebalo da svaki vikend provodi sa svojom decom, a da školski raspust, državni i verski praznici ostanu po starom rasporedu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je odbijen kao neosnovan zahtev tužioca, kojim je tražio da se promeni odluka o vršenju roditeljskog prava u odnosu na maloletnu decu i da mu se mal.deca predaju, kao i zahtev za izmenu odluke o načinu održavanja ličnih odnosa oca sa maloletnom decom utvrđenog ranijom odlukom, i obavezu tužene da doprinosi izdržavanju maloletne dece.

Članom 3. stav 1. Konvencije o pravu deteta propisano je da u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja su interesi deteta bez obzira na to da li ih sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Stavom 2. istog člana propisano je da se države članice obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonitih staratelja ili drugih pojedinaca koji su pravno odgovorni za dete i preduzimaju u tom cilju sve potrebne zakonodavne i administrativne mere. Ova obaveza preuzeta je članom 6. stav 1. Porodičnog zakona, kojim je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta. Članom 266. istog zakona propisano je da u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta.

Članom 67. Porodičnog zakona, propisano je da je roditeljsko pravo izvedeno iz dužnosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta. Sadržina roditeljskog prava, koja se sastoji od dužnosti staranja o detetu, čuvanja i podizanja, vaspitanja i obrazovanja, zastupanja i izdržavanja deteta, kao i upravljanja i raspolaganja njegovom imovinom, regulisana je odredbama člana 68.-74. Porodičnog zakona, a suština ovih dužnosti prava roditelja je dobrobit i najbolji interes deteta.

Porodični zakon ne isključuje mogućnost promene vršenja roditeljskog prava. Odluka o vršenju roditeljskog prava može da se promeni ukoliko su se značajnije promenile okolnosti nakon donošenja te odluke. Sud odlučujući o takvom zahtevu je dužan da ceni da li je došlo do novih okolnosti zbog kojih je neophodno promeniti odluku o vršenju roditeljskog prava, pri tome ceneći najbolji interes deteta. Najbolji interes deteta je pravni standard koji se ceni prema okolnostima svakog konkretnog slučaja, a zaštita interesa deteta je odlučujuća okolnost koja se ceni prilikom donošenja odluke o vršenju roditeljskog prava, odnosno promene odluke o vršenju roditeljskog prava.

Kada se pođe od utvrđenog činjeničnog stanja, imajući u vidu nalaz i mišljenje sudskog veštaka psihologa, da oba roditelja poseduju jednake kapacitete za brigu o maloletnoj deci, uz predlog da se u cilju pravilnog psihičkog razvoja dece ne menja starateljstvo nad njima, već da majka, ovde tužena bude staratelj mal.deci, imajući u vidu uzrast i pol dece, njihove želje i osećanja, potrebe i sposobnosti roditelja, kao i procenjenu roditeljsku sposobnost oba roditelja, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da nije došlo do promenjenih okolnosti, zbog kojih bi bilo potrebno da se promeni odluka o vršenju roditeljskog prava u odnosu na raniju odluku, kojom su deca poverena majci, ovde tuženoj. I po oceni revizijskog suda, u najboljem interesu mal.dece je da nastave da žive u domaćinstvu sa majkom, uz način održavanja ličnih odnosa sa ocem na način bliže određen u ranijoj odluci.

Suprotno revizijskim navodima, prilikom donošenja odluke nižestepeni sudovi su postupili u smislu člana 270. Porodičnog zakona, koji nalaže da pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju, odnosno lišenju roditeljskog prava, sud je dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima. Naime, prilikom odlučivanja o zahtevu tužioca, nižestepenim sudovima su dati svi elementi o roditeljskim kapacitetima oba roditelja koje su sudovi ispitali, i na osnovu svestrane analize istih i okolnosti ovog slučaja, pravilno zaključili da se nisu stekli uslovi za izmenu ranije odluke o vršenju roditeljskog prava. Stoga, okolnost da u usaglašenom nalazu i mišljenju organa starateljstva nije dat predlog o vršenju roditeljskog prava, nije od uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari, s obzirom da sud prilikom odlučivanja može, ali i ne mora da prihvati usaglašeni nalaz i mišljenje organa starateljstva. Osim toga, u mišljenjima organa starateljstva i sudskog veštaka nisu iznete sumnje da tužena vrši nasilje prema maloletnoj deci stranaka, na kojoj činjenici tužilac insistira tokom postupka i u reviziji, pa su i revizijski navodi kojima se ukazuje na navedeno bez uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari.

Suprotno revizijskim navodima, pravilno su nižestepeni sudovi, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, i u smislu člana 61. Porodičnog zakona o načinu održavanja ličnih odnosa mal.dece i tužioca, odlučili da je u njihovom najboljem interesu način održavanja ličnih odnosa bliže određen u ranijoj odluci.

Ostalim revizijskim navodima se ponavljaju navodi isticani u žalbenom postupku, koje je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata.

Iz napred navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić