Odgovornost države za bezbednost na javnim manifestacijama i nedozvoljenost revizije

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Vesne Subić i Radoslave Mađarov, članova veća, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Đurđević, advokat iz ..., protiv tužene Republika Srbija, Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Zrenjaninu, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3590/24 od 15.01.2025. godine, u sednici održanoj 10.12.2025. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3590/24 od 15.01.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3590/24 od 15.01.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P 407/24 od 15.10.2024. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati na ime naknade nematerijalne štete iznos od ukupno 650.000,00 dinara i to iznos od 200.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove, iznos od 250.000,00 dinara za pretrpljenih strah i iznos od 150.000,00 dinara za duševne bolove zbog naruženosti, sve sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati iznos od 189.600,00 dinara na ime troškova parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3590/24 od 15.01.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi nematerijalne štete usled povreda zadobijenih na javnoj manifestaciji. Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20). Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao ni potreba novog tumačenja prava. Nižestepeni sudovi su primenili odgovarajuće odredbe materijalnog prava kod utvrđenja da se štetni događaj u kome je tužilac zadobio povrede odigrao na javnoj manifestaciji koja se tradicionalno održavala na otvorenom prostoru u prisustvu većeg broja ljudi. Obezbeđenje organizovanih javnih okupljanja, u koja spadaju i javne manifestacije je vrsta policijskih poslova koje između ostalih obavlja tužena u cilju zaštite bezbednosti života, prava i sloboda građana, zbog čega postoji odgovoranost tužene za štetu koja nastane prilikom takvih okupljanja i manifestacija, što znači i u konkretnom slučaju. Ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse ni u pogledu ocene prigovora zastarelosti potraživanja jer se po stanovištu izraženom u odlukama Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda pravila iz člana 377. Zakona o obligacionim odnosima, koja regulišu naknadu štete prouzrokovane krivičnim delom, odnose na svako odgovorno lice, a ne samo na štetnika. Ukazivanje revizije na drugačije odluke ovog i nižestepenih sudova ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav izražen u toj odluci, budući da pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade nematerijalne štete (tužba radi novčanog potraživanja) podneta je 05.04.2024. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 650.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković