Odbacivanje revizije u sporu radi iseljenja zbog vrednosti predmeta spora
Kratak pregled
Vrhovni sud je odbacio reviziju tuženog kao nedozvoljenu jer vrednost spora ne prelazi cenzus od 40.000 evra. Takođe, sud nije prihvatio odlučivanje o posebnoj reviziji jer ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse niti razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa u ovom postupku.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 6490/2025
13.11.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB, VV i GG, svih iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Vanja Petrović, advokat iz ..., protiv tuženog DD iz ..., čiji je punomoćnik Miladin Zečević, advokat iz ..., radi iseljenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4079/24 od 24.10.2024. godine, u sednici održanoj 13.11.2025. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4079/24 od 24.10.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4079/24 od 24.10.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 1010/22 od 21.03.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je predlog za prekid postupka. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da se sa svim licima i stvarima iseli iz stana broj .. u ... broj .. u Beogradu, Novi Beograd, na trećem spratu stambene zgrade za kolektivno stanovanje izgrađenoj na kat. parc. .. KO Novi Beograd, upisane u list nepokretosti broj .. KO Novi Beograd, površine 36m2 i isti preda tužiocima ispražnjen od lica i stvari. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocima na ime naknade za korišćenje stana u periodu od 15.07.2021. godine do 10.02.2022. godine, isplati ukupan iznos od 2.400 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 235.355,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4079/24 od 24.10.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom i četvrtom izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, a ne postoji potreba novog tumačenja prava. O osnovanosti zahteva za iseljenje tuženog iz stana koji predstavlja posebnu imovinu sada pok. ĐĐ (čiji je tuženi vanbračni suprug) koju je ona stekla nasleđem iza smrti svoje majke, odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od prakse izražene u odlukama Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, a tiče se primene članova 3. i 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. U konkretnom slučaju radi se o parnici radi činidbe, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Tuženi u reviziji nije pružio dokaze o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Takođe, posebnom revizijom ne može se pobijati pravnosnažna presuda zbog pogrešne ocene izvedenih dokaza (čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje). Iz navedenog razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi iseljenja i isplate podneta je 11.02.2022. godine. U tužbi je označena vrednost predmeta spora na 472.000,00 dinara.
Kako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tuženog nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković