Pravilna primena metodologije za obračun tržišne naknade kod eksproprijacije

Revizija je dozvoljena po odredbama člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Sl. glasnik SRS“ br.25/82 ... „Sl. glasnik RS“ br.14/22) i člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Sl. glasnik RS“ br.72/11 ... 10/23), pa je Vrhovni sud ispitao pobijano rešenje u smislu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku donošenja pobijanog rešenja nije učinjena bitna povreda odredaba postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnim rešenjem nadležnog organa uprave od 24. februara 2023. godine eksproprisana je parcela tužioca broj .., njiva prve klase, poljoprivredno zemljište površine 10a 23 m2 u KO Ruma, radi izgradnje državnog puta I-B reda broj 21 Novi Sad – Ruma, početak obilaznice Rume do petlje „Ruma“, prema prostornom planu područja posebne namene infrastrukturnog koridora državnog puta I reda broj 21, Novi Sad – Ruma – Šabac i državnog puta I reda broj 19, Šabac – Loznica („Sl. glasnik RS“, br.40/11, 39/19 i 88/20) u korist Republike Srbije, javna svojina i protivnik predlagača kao korisnik eksproprijacije obavezan da podnese Odeljenju za urbanizam pismenu ponudu o visini naknade za eksproprisane nepokretnosti. Stranke nisu postigle sporazum o visini naknade u upravnom postupku, pa je u predmetnom vanparničnom postupku koji je iniciran po službenoj dužnosti visina tržišne naknade utvrđena na osnovu nalaza veštaka poljoprivredne struke. Veštak je nalaz izradio u dve varijante, polazeći od sličnih zemljišta kao komparativa, i utvrdio da je tržišna vrednost eksproprisane parcele kao poljoprivrednog zemljišta 799.986,00 dinara (od čega 20% predstavlja korektivni koeficijent po osnovu elemenata monopola korisnika eksproprijacije kao jedinog kupca), a kao građevinskog zemljišta 1.191.795,00 dinara.

Prvostepeni sud, pozivom na odredbe članova 41. stav 2. i 42. Zakona o eksproprijaciji i člana 136. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku određuje predlagaču naknadu u visini tržišne vrednosti poljoprivrednog zemljišta sa polazištem na nalaz veštaka, pošto je po pravnosnažnom rešenju oduzeto poljoprivredno zemljište. Stanovišta je da u predmetnom vanparničnom postupku sud nije ovlašćen da preispituje vrstu i namenu zemljišta i eventualno utvrđuje suprotne činjenice od onih koje su utvrđene rešenjem o eksproprijaciji.

Predlagač nije izjavio žalbu protiv prvostepenog rešenja, a drugostepeni sud je odlučujući o žalbi protivnika predlagača snizio dosuđenu naknadu na 666.996,00 dinara, nalazeći da tržišna vrednost nepokretnosti predstavlja cenu koja se postiže na slobodnom tržištu, pa nema mesta uvećanju ove cene za korektivni koeficijent od 20%, koju metodologiju je primenio veštak i koju je prihvatio prvostepeni sud.

Po stanovištu Vrhovnog suda drugostepeni sud je nepravilno primenio odredbu člana 42. stav 1. Zakona o eksproprijaciji, kada je snizio visinu pripadajuće naknade određene na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka.

Odredbom člana 42. stav 1. Zakona o eksproprijaciji („Sl. glasnik RS“, br. 53/95...106/16), propisano je da se naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište određuje u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, ako zakonom nije drukčije propisano.

Odredbom člana 136. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku predviđeno je da će sud, na predlog stranaka, odrediti veštačenje ako smatra da je to od značaja za određivanje visine naknade.

Pošto je visina pripadajuće naknade utvrđena sa osloncem na nalaz veštaka, na koju protivnik predlagača nije stavio nikakve primedbe do okončanja raspravljanja pred prvostepenim sudom, a metodologija obračuna visine tržišne vrednosti nepokretnosti spada u domen struke određenog veštaka o kojoj sud nema znanja, u konkretnom slučaju nije bilo uslova za sniženje pripadajućeg iznosa naknade koju je prvostepeni sud zasnovao na nalazu stručnog lica.

Međutim, navode revizije da je eksproprisano zemljište stupanjem na snagu planskog dokumenta na osnovu kog je utvrđen javni interes za eksproprijaciju promenilo namenu, pa da je naknadu trebalo odrediti u visini tržišne vrednosti građevinskog, a ne poljoprivrednog zemljišta, Vrhovni sud u konkretnom slučaju nije mogao prihvatiti.

Odredbom člana 395. ZPP propisano je da drugostepeni sud ne može da preinači presudu na štetu stranke koja se žalila, ako je samo ona izjavila žalbu. Odredbom člana 419. ZPP propisano je da se u postupku povodom revizije, između ostalog, shodno primenjuje odredba člana 395. ZPP.

Predlagač nije izjavio žalbu protiv prvostepenog rešenja kojim mu je dosuđena naknada od 799.986,00 dinara. Stoga, odlučujući o izjavljenoj reviziji predlagača protiv drugostepenog rešenja Vrhovni sud nema mogućnosti da preinači i prvostepeno rešenje na štetu protivnika predlagača koji se žalio, pošto je samo on izjavio žalbu.

Imajući u vidu delimični uspeh predlagača u revizijskom postupku, na osnovu odredbi članova 165. stav 2., 153. stav 2. i 154. ZPP odbijen je njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbi člana 416. stav 1. ZPP i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković