Odbijanje zahteva za utvrđenje prava svojine putem vanrednog održaja

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, kat parcela .. KO Leskovac, površine 831m2, nalazi se u ulici ... br. .. u Leskovcu (ranije ulica ...), po vrsti je gradsko građevinsko zemljište i vodi se kao državna svojina Republike Srbije, sa pravom korišćenja od po ½ idealnog dela tužioca i tužene BB. Na ovoj parceli izgrađene su porodična stambena zgrada, pomoćna zgrada i ostale zgrade, sve bez građevinske dozvole, a kao njihovi držaoci upisani su tužilac i tužena BB sa po ½ idelanog dela. Pravo sukorišćenja na ovoj parceli u udelu od po ½ stekli su sada pok. roditelji tužioca otac i majka VV i otac tužene GG ugovorom o kupoprodaji koji je zaključen 1967. godine. Objekte na ovoj parceli izgradili su roditelji tužioca i tužilac, u porodičnoj zajednici. Tužilac je jedini naslednik roditelja. Tužena BB je pravo sukorišćenja na predmetnoj parceli stekla ugovorom o poklonu zaključenim sa svojim ocem 04.05.2009. godine. Između pravnog prethodnika tužioca majke VV i pravnog prethodnika tužene BB, GG vođen je vanparnični postupak po predlogu oca tužene za uređenje načina korišćenja predmetne parcele (koja je tada nosila broj .. KO Leskovac) protiv majke tužioca, kao protivnika predlagača. Pravnosnažnim rešenjem donetim u tom postupku odbijen je predlog predlagača da se uredi način korišćenja parcele tako što bi predlagač dobio istočni deo placa površine 4ara, a usvojen je predlog protivnika predlagača i uređen način korišćenja ove parcele tako što će istu koristiti u celosti. U toku 1987. godine otac tužene, GG, vodio je postupak protiv pravnih prethodnika tužioca za uvođenje u suposed predmetne parcele, sa kojim tužbenim zahtevom je uspeo. Nije tražio prinudno izvršenje te presude. U isključivom posedu cele parcele sve vreme se nalaze pravni prethodnici tužioca, a nakon njihove smrti tužilac.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nakon održane rasprave, drugostepeni sud je zaključio, na osnovu odredbe člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, da pravni prethodnici tužioca i tužilac nisu savesni držaoci 1/2 kat. parcele koja je pripadala ocu tužene BB, odnosno sada tuženoj BB, jer za sve vreme državine znali su da oni nemaju pravo isključive svojine parceli, već da deo od ½ drže bez pravnog osnova, što zahtev tužioca čini neosnovanim.

Po oceni Vrhovnog suda pobijana odluka drugostepenog suda zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Prema odredbi člana 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa („Službeni glasnik SFRJ“, br. 6/80 i 36/90, „Službeni glasnik SRJ“, br. 29/96 i „Službeni glasnik RS“, br. 115/2005), savestan i zakoniti držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom deset godina (stav 2); savestan držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina (stav 4).

Članom 30. stav 1. istog zakona, propisano je da vreme potrebno za održaj počinje teći onog dana kada je držalac stupio u državinu stvari, a završava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za održaj, dok je odredbom stava 2. istog člana propisano da se u vreme potrebno za održaj uračunava i vreme za koje su prethodnici sadašnjeg držaoca držali stvar kao savesni i zakoniti držaoci, odnosno kao savesni držaoci.

U smislu citiranih zakonskih odredbi, za sticanje prava svojine održajem, potrebna je zakonita i savesna državina nepokretne stvari i protek roka od 10 godina (redovni održaj) ili savesna državina nepokretne stvari i protek roka od 20 godina (vanredni održaj). Ovaj Zakon u članu 72. bliže određuje zakonitu i savesnu državinu, pa tako propisuje da je zakonita ona državina koja se zasniva na punovažnom pravnom osnovu koji je potreban za sticanje prava svojine i ako državina nije pribavljena silom, prevarom i zloupotrebom poverenja. Državinu cele parcele pravni prethodnici tužiocu nisu stekli na osnovu punovažnog pravnog posla, jer nisu imao punovažan pravni osnov za sticanje ½ predmetne parcele. Državina potrebna za sticanje prava svojine održajem mora biti savesna, a zakon određuje da savesna državina postoji ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova i držalac mora biti savestan za sve vreme trajanja održaja.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilan je činjenično-pravni zaključak drugostepenog suda da ni pravni prethodnici tužioca, a ni tužilac, nisu savesni držaoci. Ovo kod utvrđene činjenice da su pravni prethodnici tužioca, a potom i tužilac, bili svesni činjenice da je ugovorom o kupoprodaji kupljeno ½ prava korišćenja na predmetnoj parceli, a ne isključivo pravo svojine na parceli koja je predmet tužbenog zahteva. Pravnim prethodnicima tužioca je to moralo biti poznato kao licima koja su zaključila ugovor o kupoprodaji samo ½ predmetne parcele. Osim toga, isključiva državina predmetne parcele je osporavana od strane drugog sukorisnika, oca tužene, kako vođenjem vanparničnog postupka za uređenje načina korišćenja predmetne parcele, tako i vođenjem postupka sa zahtevom za predaju u posed ½ predmetne nepokretnosti.

Nasuprot revizijskim navodima, i po nalaženju Vrhovnog suda, savesnost pravnih prethodnika tužioca i samog tužioca ne može se zasnivati na rešenju o uređenju načina korišćenja predmetne prarcele i pored toga što je tim rešenjem uređeno korišćenje te parcele na taj način što je majka tužioca određena da koristi celu parcelu. Postupak za uređenje načina korišćenja vodi se između suvlasnika, odnosno sukorisnika i cilj ovog postupka je uređenje načina korišćenja zajedničke stvari do trenutka dok ne dođe do njene deobe, tako da na osnovu navedenog rešenja pravni prethodnici tužioca nisu mogli steći uverenje da su na osnovu njega stekli isključivo pravo korišćenja, odnosno svojine na celoj parceli. To upućuje na zaključak da se ne radi o savesnoj državini pravnih prethodnika tužilaca, odnosno tužioca.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković