Nepostojanje solidarne odgovornosti bivšeg supružnika za zajam namenjen poslovanju preduzeća

Ispitujući pravilnost pobijane presude, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povrede odredaba parničnog postuka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi su bili u bračnoj zajednici koja je prestala u januaru 2005. godine. Po tužbi BB od 28.02.2005. brak je razveden pravnosnažnom presudom od 12.04.2007. godine. Tužilac je u više navrata pozajmljivao novac tuženom BB lično i za privredno društvo „GG“ d.o.o. ..., tokom 2004. godine po ugovoru o zajmu, a tokom 2005, 2006. i 2007. godine po priznanicama, bez posebnog ugovora. Uvidom u kartice računa „GG“ na računu ovog preduzeća od 2003, 2004, 2005 i 2006. godine, nije bilo uplata, od strane tuženog BB, a tokom postupka nije dokazano da li su pozajmljena sredstva korišćena od strane ovog preduzeća za likvidnost ili investiciono ulaganje.

Dana 10.01.2007. godine zaključen je sporazum o konvalidaciji i pristupanju dugu između tužioca, tuženog BB kao fizičkog lica i zastupnika preduzeća „GG“ d.o.o. ... kojim su obuhvaćene sve prethodne pozajmice i konstatovano da je tužilac – zajmodavac pozajmio BB i preduzeću „GG“ d.o.o. ... ukupan iznos od 200.000 evra, a da je pozajmica korišćena za održavanje likvidnosti preduzeća i investiciona ulaganja u izgradnju nepokretnosti u vlasništvu „GG“ d.o.o. ..., koje pristupa dugu i priznaje da su sve navedene pozajmice korišćene za potrebe preduzeća i da nema primedbi u pogledu iznosa duga, s tim da se rok vraćanja zajma ugovora na deset godina, a ukoliko ne bude vraćen, stranke su se obavezale da konstituišu hipoteku na proizvodnoj hali u vlasništvu preduzeća „GG“ d.o.o. ... . Pre ovih pozajmica 04.11.2002. godine sačinjena je priznanica po kojoj su BB i „GG“ d.o.o. ... pozajmili iznos od 160.000,00 dinara od tužioca, sa rokom vraćanja od 180 dana, a potpis BB je snabdeven pečatom navedenog privrednog društva. Istog dana je sklopljen ugovor o kratkoročnom kreditu po kome je davalac kredita BB, a korisnik kredita „GG“ d.o.o. ... . Na mestu korisnika kredita, potpisala je VV a potpis je snabdeven pečatom navedenog privrednog društva. Tužilac je u toku postupka povukao tužbu protiv privrednog društva „DD“ d.o.o. .. a tuženi BB je priznao tužbeni zahtev. Pozjamicu po priznanici od 04.11.2002. godine tuženi BB je vratio dok je prva priznanica po kojoj nije izvršen povraćaj zajma sačinjena 29.04.2004. godine. Proizvodna hala, za čiju gradnju je, po tvrdnji tužioca pozajmljivo novac, završena je i upotrebna dozvola je, od strane nadležnog organa opštinske uprave, izdata 23.02.2004. godine. Tužena VV nije potpisala priznanice na osnovu kojih tužilac potražuje navedene iznose, nije bila u ugovornom odnosu sa tužiocem, niti je takvu izjavu volje dala u smislu člana 28. Zakona o obligacionim odnosima. Pre pre prestanka braka i bračne zajednice, odnosi tuženih su postali komplikovani zbog ličnih i poslovnih odnosa, što je rezultiralo velikim brojem parničnih i vanparničnih postupaka radi deobe zajedničke imovine, pa nije neposredno učestvovala u ugovaranju između tužioca i tuženog BB, nije prihvatila neku od obaveza iz njihovih pravnih poslova, jer se ona i tužilac nisu ni poznavali, a pribavljeni novac od tužioca nije korišćen za podmirenje potreba zajedničkog života tuženih u braku, kao ni za obaveze koja po zakonu terete oba supružnika.

Tužena VV je 18.11.2005. godine podnela tužbu u predmetu Privrednog suda u Kraljevu protiv tuženog BB u kome je određena privremena mera dana 27.12.2005. godine i tuženom suspendovano pravo glasa kao člana „GG“ d.o.o. ... i zabranjeno kao direktoru ovog preduzeća da bez prethodne saglasnosti zaključuje pravne poslove kojima se umanjuje, opterećuje ili otuđuje imovina preduzeća i stvaraju novčane obaveze za preduzeće, a pravnosnažnom presudom P 1044/05 od 08.05.2006. godine tuženi BB je isključen iz članstva privrednog društva „GG“ d.o.o. ..., i pokrenula je i druge sudske postupke protiv BB. Parnica radi deobe zajedničke imovine, okončana je pravnosnažnom presudom P.1317/05 OD 15.07.2009. godine, nakon čega su tuženi izvršili deobu te imovine poravnanjem u predmetu R3 br.819/10 od 31.05.2010. godine, osim za poslovni prostor-halu izgrađenu na kat.parceli .../... KO ..., za koju tokom postupka nije ni dokazano da je bila imovina likvidiranog preduzeća „GG“ d.o.o. ...“. Investitori izgradnje hale su bili DP „ĐĐ“ iz ... i GITP „GG“ iz ... a izvođač Radova SZGR “EE“ iz ....

`Nižestepeni sudovi zaključuju da između tužioca i tužene VV nije uspostavljen dužničko-poverilački odnos, ni pravnim poslom sa tužiocem neposredno ili posredstvom tuženog BB, niti na osnovu samog zakona u smislu člana 187. stav 1. Porodičnog zakona, po osnovu podmirenja potreba zajedničkog života u braku ili obaveza koje po zakonu terete oba supružnika, zbog čega bi ova tužena solidarno odgovarala sa tuženim BB njihovom zajedničkom i posebnom imovinom, jer se u ugovorima o zajmu i priznanicama, kao zajmoprimci pojavljuju tuženi BB i „GG“ d.o.o. ... koji nije stranka u ovom postupku i na čiji račun nisu uplaćivana pozajmljena srestva, već je tuženo bilo samo privredno preduzeće „DD“ d.o.o. ... prema kome je tužba tokom parničnog postupka povučena. S obzirom da je u vreme učinjenih zajmova na snazi bili Zakon o preduzećima („Službeni glasnik SRJ“, br. 29 od 26.06.1996. godine) i Zakon o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, br. 125/04), prema kojima privredno društvo ima poseban subjektivitet, nezavistan od svojih osnivača i nezavisno od njih odgovara za svoje obaveze, tužena nije odgovorna ni kao osnivač. Obaveza tužene kao fizičkog lica nije nastala ni po sporazumu o konvlidaciji i pristupanju dugu od 10.01.2007. godine, jer nije bila ugovorna strana, a zaključen je nakon razvoda braka sa BB presudom od 12.04.2007. godine, niti je mogla nastati kao obaveza osnivača privrednog društva, „GG“, s obzirom da prema sadržini privremene mere određene 27.12.2005. godine i pravnosnažne presude P 1044/05 od 08.05.2006. godine, nije bio ovlašćen da preuzima obaveze za ovo privredno društvo. Obaveza tužene kao solidarnog dužnika, nije konstituisana ni prema odredbama člana 170. stav 1, člana 176. i 187. stav 1. Porodičnog zakona, jer navedene obaveze nisu preduzete radi podmirenja potreba zajedničkog života u braku, kao ni obaveze koja po zakonu terete oba supružnika.

Nižestepeni sudovi su cenili kao neosnovane navode tužioca, koje ponavlja i u reviziji, da solidarna obaveza tužene VV proizilazi iz činjenice da je novac koji je pozajmio tuženom BB ulagan u izgradnju hale, zbog toga što je hala u čiju izgradnju je upotrebljen pozajmljeni novac pripao po sudskom poravnanju tuženima na jednake delove, da je „GG“ d.o.o. ... likvidiran, a kao pravni sledbenik označena drugotužena VV koja je bila i likvidacioni upravnik, jer je tužilac sam naveo tokom postupka da je pozjamicu po priznanici od 04.11.2002. godine vrato tuženi BB dok je prva priznanica o zajmu sačinjena 29.04.2004. godine a za predmetnu halu je upotrebna dozvola izdata 23.02.2004. godine, da tužilac nije dokazao ni da su ispunjeni uslovi iz člana 54. Zakona o preduzećima („Službeni list SRJ“, br. 29/96... i „Službeni glasnik RS“, br. 36/... od 27.05.2011. godine) za odstupanje od pravila odvojene odgovornosti preduzeća i njegovih osnivača, primenom institutom privida pravne ličnosti, niti da odgovara za obaveze privrednog društva „GG“ d.o.o. ... kao pravni sledbenik, jer je bila likvidacioni upravnik tog društva u likvidaciji, jer kao likvidacioni upravnik odgovara samo za zakonitost poslovanja društva u likvidaciji, ali ne preuzima kao fizičko lica obaveze društva nastale do postupka likvidacije.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, a razloge koji su dali u svemu prihvata i Vrhovni sud.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da tužena VV nije solidarni dužnik jer nije bila u obligacionom, niti drugom pravnom odnosu sa tužiocem. Ovo iz razloga što se u svim ugovorima o zajmu i priznanicama, kao zajmoprimci pojavljuju tuženi BB kao fizičko lice i kao zastupnik „GG“ d.o.o. Takođe, u vreme učinjenih zajmova na snazi su bili navedeni Zakon o preduzećima i Zakon o privrednim društvima, prema kojima privredno društvo ima poseban subjektivitet, nezavisan od svojih osnivača i nezavisno od njih odgovara za svoje obaveze, pa se obaveze iz ugovora koji se zaključuju sa privrednim društvom „GG“ d.o.o. ... ne protežu na treća lica ni osnivače, osim ako su ispunjeni uslovi za primenu instituta proboja pravne ličnosti, čega u konkretnom slučaju nije bilo. Pravilan je i zaključak nižestepenih sudova da nije konstituisana solidarna obaveza prema tuženoj ni prema odredbama Porodičnog zakona, jer navedene obaveze nisu preduzete radi podmirenja potreba zajedničkog života u braku, kao niti su to obaveze koje po zakonu terete oba supružnika u smislu člana 187. stav 1. U vezi sa članom 171. stav 1. i 177. stav1. Porodičnog zakona, jer pozajmljenih 200.000 evra, nije iskorišćeno za podmirenja potreba zajedničkog života u braku, kao i obaveze koje po zakonu terete oba supružnika. Naprotiv, tokom postupka tužilac je izjavio da nije ni znao da je tuženi BB u braku i da tuženu VV nije poznavao, a da je novac dat radi izgradnje hale i poslovanja „GG“ d.o.o. ..., čiji investitori su bili DP „ĐĐ“ iz ... i GITP„GG“ iz ... a izvođač Radova SZGR“ EE“ iz ... s tim što na računu GITP„GG“ nije bilio uplata 2003, 2004, 2005 i 2006. godine, a po Sporazumu o konvalidaciji od 10.01.2007. godine tuženi BB nije mogao konstituisati obavezu za „GG“ d.o.o.jer za to nije imao ovlašćenje, niti za tuženu VV kao fizičko lice u smislu navedenih odredbi Porodičnog zakona s obzirom da je brak razveden 12.04.2007. godine, dok zajam od 180.000 evra po priznanici od 10.01.2005. godine, 01.02.2006. godine i 05.01.2007. godine u kalendarskom smislu slede faktičkom prestanku bračne zajednice tuženih, zbog čega ova sredstva nisu pozajmljena radi podmirenja potreba zajedničkog života u braku.

Na osnovu iznetog, Vrhovni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković