Preinačenje presude i dosuđivanje više naknade nematerijalne štete zbog lekarske greške

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. učinjene pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredaba člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužilje osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, niti koja druga povreda procesnih pravila na koju revizija neosnovano ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, 05.08.2020. godine, zbog crvenila levog oka, tužilja (rođena 1984. godine, po zanimanju ...) se obratila lekaru tuženog, koji je konstatovao da se radi o alergijskoj reakciji i uputio je u sobu za intervencije gde joj je medicinska sestra, postupajući po lekarevom uputstvu, dala injekciju, a zatim je na špric sa fiziološkim rastvorom radi ispiranja oka fiksirala iglu koja se odvojila usled pritiska i zabola kroz donji levi kapak u tužiljino levo oko. Odmah potom tužilja je prevezena u Opštu bolnicu u Loznici sanitetskim vozilom tuženog u pratnji medicinske sestre, odakle je kao hitan slučaj upućena na Očnu kliniku na VMA, na kojoj je lečena u periodu od 05. do 19.08.2020. godine. Posle brojnih kontrolnih pregleda tokom 2020. i 2021. godine, tužilja je primljena 17.01.2022. godine radi operativnog lečenja oslabljenog vida levog oka na VMA, gde joj je izvršena operacija levog oka 21.01.2022. godine.

Zbog zadobijene teške telesne povrede - probojne rane očne jabučice sa posledičnim krvarenjem u oku i posledičnoj ožiljnoj formaciji u centru jasnog vida (žutoj mrlji), tužilja je trpela jake fizičke bolove (suzenje, pečenje, blefarospazam) intenziteta sedmog do osmog stepena (uobičajene bodovne skale 0 do 10) u trajanju od 6 sati do stizanja na VMA gde su joj ordinirani lekovi za bolove i umirenje, kao i strah jakog intenziteta, primarni (7 do 8 stepeni) u trajanju od jednog minuta tokom samog akta povređivanja i neposredno posle toga, a zatim i sekundarni, tokom trajanja fizičkih boloa i lečenja, dok njeno zdravstveno stanje nije postalo definitivno; strah srednje jačine od 6 stepeni trpela je do zbrinjavanja povrede u Opštoj bolnici Loznica, od 5 stepeni do dolaska na VMA, od 4 stepena tokom lečenja na VMA (od 05.08. do 19.08.2020. godine); dok je u daljem toku, za vreme ambulantnog lečenja, trpela strah blagog intenziteta do 3 stepena, koji bi se intezivirao dva dana pred operativno lečenje i bio srednjeg intenziteta od 4 do 5 stepeni, da bi nakon operativnog lečenja strah bio blagog intenziteta od 2 stepena još mesec dana.

Kao posledica štetnog događaja tužilja samo parcijalno nazire prste pred okom, što je u potpunosti neupotrebljivo u svakodnevnom životu, ima centralni vid samo na desnom oku, nisku kvantitativnu vidnu oštrinu (0,3%) i ne poseduje dubinski vid, što je umanjilo njenu životnu aktivnost 30%, zbog čega trpi duševne bolove srednjeg stepena koji se ogledaju u osećaju nezadovoljstva, tuge i osujećenosti. Kod tužilje je nastupila i naruženost srednjeg stepena, koja se ogleda u povremenom svetlucanju u zeničnom predelu (kao odsjaj) i skretanju povređenog oka upolje, zbog čega takođe trpi duševne bolove srednjeg stepena u vidu osećanja nezadovoljstva, tuge, potištenosti, osujećenosti, srama i niže vrednosti zbog posledica povređivanja.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeneničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da tužilji, u smislu člana 154. stav 1. i 155. u vezi sa članom 170. stav 1. i 200. Zakona o obligacionim odnosima, pripada naknada štete u iznosima od po 500.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove, strah i duševne bolove zbog naruženosti i 800.000,00 dinara za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti.

Drugostepeni sud je prihvatio razloge prvostepenog suda o osnovanosti tužbenog zahteva tužilje, ali je zaključio da je prvostepeni sud naknadu odmerio u previsokom iznosu, te je dosuđene iznose smanjio, smatrajući da su smanjeni iznosi primereni okolnostima u kojima je došlo do povrede.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo u pogledu osnova odgovornosti, jer tužilja ima pravo na naknadu štete od tuženog u smislu člana 170. u vezi sa čl. 154. i 155. Zakona o obligacionim odnosima, kao što su pravilno i našli da se visina štete ima odmeriti primenom člana 200. istog zakona. Međutim, osnovani su revizijski navodi tužilje o pogrešnoj primeni materijalnog prava kod odmeravanja visine pravične novčane naknade štete.

Tužilja je u vreme kada se desio štetni događaj imala 37 godina, a trpljenja usled štetnog događaja i posledice koje je on izazvao, po nalaženju Vrhovnog suda, nisu pravilno uzeta u obzir prilikom donošenja drugostepene presude. Trpljenja tužilje će biti doživotna i takvog inteziteta da ne mogu biti otklonjena, ali se dosuđenom novčanom naknadom tužilji omogućava da priušti sebi određene stvari ili zadovoljstva kojima će ublažiti trpljenja prouzrokovana štetnim događajem i tako u određenoj meri pospešiti svoje emotivno i psihičko stanje. Ceneći sve relevantne utvrđene činjenice koje utiču na odmeravanje visine naknade štete koja tužilji pripada, ali i vodeći računa o tome da naknada ne sme biti cilj niti imati kazneni karakter, te da zavisi i od ekonomskog stanja društva u kome se odmerava, Vrhovni sud nalazi da je prvostepeni sud, za razliku od drugostepenog, pravilno primenio materijalno prava kada je odmerio pravične i odgovarajuće naknade za svako od trpljenja kojima je tužilja izložena zbog štetnog događaja.

S obzirom na izloženo, Vrhovni sud je preinačio drugostepenu presudu tako što je odbio žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

Odluka o troškovima revizijskog postupka doneta je na osnovu člana 165. stav 2. u vezi sa čl. 153. i 154. ZPP, u okviru stavljenog zahteva, pa su tužilji dosuđeni troškovi revizijskog postupka od 122.100,00 dinara, koji se odnose na taksu za reviziju od 72.600,00 dinara i za sastav revizije po advokatu od 49.500,00 dinara.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković