Odbačena revizija protiv odluke o troškovima postupka kao nedozvoljena

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 6923/2024
15.05.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz mesta ... – grad Vranje, čiji je punomoćnik Katarina Stojmenović, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Vranja, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Vranja, radi utvrđenja po tužbi i protivtužbi, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Vranju Gž 1626/23 od 30.11.2023. godine, u sednici održanoj 15.05.2024. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Vranju Gž 1626/23 od 30.11.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Vranju Gž 1626/23 od 30.11.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P 1084/22 od 12.06.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je tuženi izgradnjom lokalnog puta Vranje – Dubnica – Gornji Vrtogoš – Davidovac izuzeo iz prava svojine tužioca deo kp.br. .. k.o. ..., površine 77 m2, u merama i granicama određenim u tom stavu izreke, te je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade za oduzeti deo parcele isplati 8.573,18 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12.06.2023. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke, usvojen je i protivtužbeni zahtev i utvrđeno da je tuženi Grad Vranje nosilac prava javne svojine na delu kp. br. .. iz ln.br. .. k.o. ... u merama i granicama određenim u izreci, što je tužilac dužan da prizna i trpi da se tuženi Grad Vranje upiše u evidenciju nepokretnosti kao titular prava javne svojine na delu označene parcele. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Rešenjem Višeg suda u Vranju Gž 1626/23 od 30.11.2023. godine, odbijene je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude.

Protiv pravnosnažnog rešenja o troškovima postupka, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujedanačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Cenići razloge tužioca za odlučivanje o reviziji kao posebnoj , Vrhovni sud je našao da za ovakvo odlučivanje nisu ispunjeni uslovi iz citirane zakonske odredbe. Rešenje kojim se odlučuje o zahtevima stranaka za naknadu troškova postupka donosi se na osnovu odredaba Zakona o parničnom postupku. Ovim zakonom su regulisana pravila odlučivanja o zahtevima stranaka za naknadu troškova dok se posebna revizija može izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava. Odluka o troškovima postupka uslovljena je ocenom suda o opravdanosti nastanka troškova, pokretanjem i vođenjem sudskog postupka, uzimanjem u obzir ne samo činjenice priznanja tužbenog zahteva, već i drugih relevantnih okolnosti o procesnom držanju stranaka. Imajući u vidu da se revizijom pobija odluka o troškovima postupka koju je sud zasnovao na oceni da su stranke uspele sa svojim zahtevima, te da je tuženi odmah po prijemu tužbe, u protivtužbi priznao tužbeni zahtev, kao i da je o naknadi troškova odlučeno primenom člana 153. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji protiv ovog rešenja primenom odredbe člana 404. stav 1. ovog zakona.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Odredbom člana 28. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Odredbom stava 2. ovog člana je propisano da se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev. Pravo na podnošenje revizije u smislu citiranih odredaba ocenjuje se stanovišta vrednosti glavnog potraživanja, a ne sporednih potraživanja među koja spadaju i troškovi postupka.

Imajući u vidu da je revizija izjavljena protiv odluke o troškovima postupka, koja ne čini glavni zahtev i koja ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može izjaviti po članu 420. ZPP, revizija tužioca je nedozvoljena.

Stoga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.