Odbacivanje revizije za nematerijalnu štetu zbog isključenja struje

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 216/25 od 30.01.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilje, delimično usvojena, a delimično odbijena žalba tuženog, pa je prvostepena presuda preinačena u usvajajućem delu odluke o tužbenom zahtevu na ime naknade nematerijalne štete (stav drugi izreke), tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se tuženi obaveže da joj na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti isplati 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja, dok je potvrđena u preostalom pobijanom nepreinačenom delu (stav prvi, odbijajući deo stava trećeg preko dosuđenih 100.000,00 dinara do 300.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i stav četvrti izreke). Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka. Stavom trećim izreke, tužilja je obavezana da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka od 38.800,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), pa je našao da je revizija tužilje neosnovana (u odnosu na preinačujući deo).

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je nakon razvoda braka 2015. godine zajedno sa decom živela u kući u ..., na adresi Ul. ... br. .. (koju je nasledila po osnovu rešenja o nasleđivanju Osnovnog suda u Novom Sadu, Sudska jedinica u Vrbasu O 8329/2011 od 02.02.2012. godine), a sa tuženim je zaključila ugovor o prodaji električne energije za javno snabdevanje od 17.06.2014. godine i uredno je plaćala račune za električnu energiju. Početkom 2017. godine radnici tuženog su vršili kontrolu dela Ul. ..., između ostalog i kuću tužilje, prilikom čega su utvrdili da se u istoj neovlašćeno koristi električna energija, o čemu su sačinili zapisnik (kao i obračun neovlašćeno utrošene električne energije od 19.663,79 dinara, te da je rok za uplatu navedenog iznosa 24.01.2017. godine), nakon čega je tužilja, kao korisnik, 10.01.2017. godine isključena sa elektroenergetske mreže. Navedenog dana temperatura vazduha bila je -17,8 stepeni. Prilikom vršenja kontrole, tužilja je ukazivala radnicima tuženog da u kući nema nijednog aparata za grejanje na struju i da nema razloga da krade struju, a pokazala im je i plaćene račune. Posle izvršene kontrole, tužilja se sa decom preselila u kuću bivšeg supruga (u kojoj je on živeo sa majkom), gde je živela narednih 6 godina i za korišćenje kuće bivšoj svekrvi plaćala mesečno 2.500,00 dinara.

Tužilja je isključenje električne energije shvatila kao nepravdu, bila je povređena i uvređena, a čula je i da su u mestu u kome žive pričali o njoj i o krađi struje, te da je nesposobna žena i majka, da joj deca u 21. veku žive bez struje. Prvi put se psihijatru obratila 2023. godine kada je primetila da neće moći da prebrodi sama ta dešavanja i da to sve više utiče na njeno zdravstveno stanje. Utvrđeno je da je u periodu od 11.01.2017. godine do 07.03.2023. godine, na ime zakupnine – kirije platila ukupno 170.000,00 dinara, s tim da je u periodu od 28.07.2017. godine do 16.03.2023. godine ostvarila pravo na jednokratnu novčanu pomoć, kao korisnik socijalne zaštite od strane CSR u Vrbasu, a na ime stanarine od 35.000,00 dinara. U periodu od 07.03.2020. godine do 07.03.2023. godine na ime zakupnine platila je 90.000,00 dinara, a u istom periodu ostvarila je pravo na jednokratnu novčanu pomoć radi plaćanja kirije od 19.000,00 dinara. Tuženi je Osnovnom sudu u Vrbasu protiv tužilje podneo tužbu sa predlogom za izdavanje platnog naloga (kojom će obavezati tuženu da na ime duga isplati tužiocu 19.663,79 dinara sa pripadajućom kamatom) i presudom P 1077/2020 od 28.12.2022. godine (pravnosnažna 30.01.2023. godine) odbijen je tužbeni zahtev. Tužilja je podnela zahtev tuženom za priključenje kuće na distributivni sistem električne energije, što je učinjeno 07.03.2023. godine, a sa tuženim je 30.03.2023. gdoine zaključila ugovor o potpunom snabdevanju električnom energijom.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je delimično usvojio, a delimično odbio tužbeni zahtev, primenom odredbi članova 54. tačka 5 Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom i 198. tačka 5 Zakona o energetici i odredbi članova 154, 155, 158, 172. stav 1, 185. stavovi 1. i 3. 189, 190. i 200. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), zaključivši da je usled nezakonitog isključenja električne energije tužilja bez ikakvog svog doprinosa pretrpela štetu usled nemogućnosti stanovanja u vlastitoj kući, bez električne energije u zimskom periodu, sa dvoje maloletne dece, da je imala izdatke za plaćanje zakupnine u utuženom periodu, kao i da je postupanje tuženog ostavilo posledice na tužilju u vidu pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti, pri tom ocenivši da tužilji nije bio povređen ugled. Zaključio je i da je osnovan prigovor zastarelosti za period do 07.03.2020. godine.

Drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu u usvajaućem delu, za naknadu na ime materijalne štete, kao i u odbijajućem delu, ali je preinačio prvostepenu presudu u pogledu naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti, zaključivši da iz činjeničnog utvrđenja ne proizilazi da je tuženi postupao protivzakonito ili nepravilno niti sa namerom da tužilji nanese štetu, ocenivši da je tuženi postupao u okviru svoje delatnosti, vršeći kontrole predviđene Zakonom o energetici i Uredbom o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom, zbog čega je odbio tužbeni zahtev. Dodatna argumentacija drugostepenog suda je da, činjenica da tuženi nije uspeo u postupku koji je pokrenuo protiv tužilje, ne znači da je u konkretnom slučaju postojalo protivpravno ponašanje tuženog koje bi bilo osnov za naknadu štete tužilji za pretrpljene bolove u smislu odredbe člana 200. ZOO, pa činjenica da je u istom parničnom postupku pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev, a prethodno je utvrđeno da tužilja nije neovlašćeno koristila električnu energiju, za tužilju predstavlja vid satisfakcije.

Po oceni Vrhovnog suda pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo pri odlučivanju o tužbenom zahtevu kojim se potražuje naknada nematerijalne štete na ime duševnih bolova zbog povrede časti, a revizijskim navodima se neosnovano ukazuje na suprotno.

Odredbom člana 198. tačka 5 Zakona o energetici („Službeni glasnik RS“, br. 145/2014 ... 40/2021), propisano je da je neovlašćena potrošnja električne energije potrošnja električne energije preko mernog uređaja na kome su oštećene ili nedostaju plombe operatora sistema ili sa isteklim rokom važenja žiga na plombi ovlašćenog tela za overavanje merila, kao i u slučaju kada se utvrdi nepravilnost merenja električne energije. Odredbom člana 200. stav 1. istog zakona propisano je da u slučaju neovlašćene potrošnje, operator prenosnog, odnosno distributivnog sistema, izvršiće obračun neovlašćeno utrošene električne energije i dostaviti kupcu obračun, na način i po postupku utvrđenom metodologijom za obračun neovlašćeno utrošene električne energije, koju donosi Agencija, članom 201. stav 1. tačka 1 istog zakona, propisano je da će operator prenosnog, odnosno distributivnog sistema obustaviti krajnjim kupcima isporuku električne energije i to kada koristi električnu energiju suprotno uslovima koji su utvrđeni u odobrenju za priključenje, osim u slučaju kada je predviđeno isključenje.

Odredbom člana 54. tačka 5 Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom („Službeni glasnik RS“, br. 63/2013, 91/2018) predviđeno je da se pod neovlašćenim korišćenjem električne energije podrazumeva korišćenje električne energije preko mernog uređaja na kome su oštećene plombe operatora sistema, odnosno ovlašćenog tela za overavanje merila, pod uslovom da se u kontroli mernog uređaja utvrdi nepravilnost registrovanja utrošene električne energije.

Odredbom člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ preuzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija.

Na osnovu odredbe člana 200. istog zakona za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica, kao i za strah sud će, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu nezavisno od naknade materijalne štete, kao i u njenom odsustvu (stav 1), a da prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom (stav 2).

Saglasno navedenom, da bi postojao osnov za naknadu štete iz citirane zakonske odredbe potrebno je da službeno lice, odnosno državni organ štetu prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom. Pod nezakonitim radom službenog lica ili organa smatra se postupanje suprotno zakonu, drugom propisu ili opštem aktu, kao i propuštanje da se zakon ili drugi propis ili opšti akt primeni. Pod nepravilnim radom podrazumeva se činjenje ili nečinjenje protivno uobičajenom ili propisanom načinu obavljanja delatnosti koje šteti pravu ili interesima nekog lica. U konkretnom slučaju, tužilja tužbenim zahtevom traži da se tuženi (u smislu člana 172. ZOO) obaveže da joj na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda isplati iznose bliže navedene u izreci pobijane presude. Iz činjeničnog utvrđenja proizilazi da su početkom 2017. godine radnici tuženog vršili kontrolu dela Ul. ..., između ostalog i kuću tužilje, prilikom čega su utvrdili da se u istoj neovlašćeno koristi električna energija, o čemu su sačinili zapisnik (kao i obračun neovlašćeno utrošene električne energije od 19.663,79 dinara, te da je rok za uplatu navedenog iznosa 24.01.2017. godine), nakon čega je tužilja, kao korisnik, 10.01.2017. godine isključena sa elektroenergetske mreže. Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog suda pravilan je zaključak drugostepenog suda da iz utvrđenih činjenica ne proizilazi da je tuženi postupao protivzakonito ili nepravilno, već je postupao u okviru svoje delatnosti, vršeći kontrole predviđene važećim Zakonom o energetici i Uredbom o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom. Stoga je pravilno drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je zaključio da nema nezakonitog rada organa tuženog u smislu člana 172. ZOO.

Neosnovani su navodi revizije da tužilji pripada pravo na naknadu nematerijalne štete, jer je utvrđena odgovornost tuženog za nastalu štetu. U konkretnom slučaju ne postoji uzročna veza između štetne radnje i posledice (štete). Naime, radnici tuženog su prilikom vršenja kontrole tužilji isključili električnu energiju, koju je tužilja shvatila kao nepravdu, bila je povređena i uvređena, a čula je i da su u mestu u kome žive pričali o njoj i o krađi struje, te da je nesposobna žena i majka, da joj deca u 21. veku žive bez struje. U radnjama tuženog ne postoje uslovi za građansko-pravnu odgovornost (odgovornost za štetu) jer nema nezakonitog i nepravilnog rada, te samim tim nema adekvatne uzročnosti. Činjenica da tuženi nije uspeo u postupku koji je pokrenuo protiv tužilje (tuženi je Osnovnom sudu u Vrbasu protiv tužilje podneo tužbu sa predlogom za izdavanje platnog naloga, kojim će se tužena obavezati da na ime duga tužiocu isplati 19.663,79 dinara sa pripadajućom kamatom, a pravnosnažnom presudom P 1077/2020 od 28.12.2022. godine odbijen je tužbeni zahtev) ne znači da je u konkretnom slučaju postojalo protivpravno ponašanje tuženog koje bi bilo osnov za naknadu štete tužilji za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud. Kod činjenice da nema nezakonitog i nepravilnog rada tuženog u smislu člana 172. ZOO, to nema odgovornosti tuženog za naknadu nematerijalne štetu člana u smislu odredbe člana 200. ZOO. Stoga je pravilno drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilje na ime naknade nematerijalne štete za pretpljene duševne bolove zbog povrede časti.

Pravilno je odlučeno i o naknadi troškova postupka na osnovu člana 165. stav 2. u vezi članova 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena (kojom je pobijana drugostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je potvrđena prvostepena presuda u odbijajućem delu).

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 03.06.2023. godine, radi naknade štete. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 219.000,00. Ovaj iznos, prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protiv- vrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković