Rešenje o odbacivanju revizije u sporu za ništavost ugovora

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 114/22 od 08.01.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, u stavu drugom u delu koji se odnosi na pokretne stvari, gotov novac i štedne uloge i u stavu četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u preostalom delu stava drugog i u stavu trećem izreke.

Presudom Osnovnog suda u Knjaževcu P 46/2022 od 18.04.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je alternativni tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi ništavost tačke 3. Ugovora o doživotnom izdržavanju zaključenog 05.08.1988. godine pred Opštinskim sudom u Knjaževcu pod R 374/88 između tužene kao davaoca izdržavanja i sada pok. VV kao primaoca izdržavanja koji se odnosi na nepokretnu imovinu. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati 12.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2436/22 od 09.11.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažnih presuda donetih u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremene revizije zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o revizijama odluči kao izuzetno dozvoljenim na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se radi o parnici radi utvrđivanja ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava, zavise od utvrđenog činjeničnog stanja svakog konkretnog slučaja, a nižestepeni sudovi su prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari odluku o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovali na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava - Zakona o nasleđivanju i Zakona o obligacionim odnosima, koja je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom.

Kako u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom i trećem izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizija u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizije nisu dozvoljene.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 19.06.2018. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela presude Apelacionog suda u Nišu Gž 114/22 od 08.01.2022. godine, kao i presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2436/22 od 09.11.2022. godine je 1.200.000.00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na nenovčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela, pojedinačno za svaku od presuda, ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud ocenio da revizije nisu dozvoljene, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom i četvrtom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković