Najbolji interes deteta pri odlučivanju o vršenju roditeljskog prava

Apelacioni sud u Novom Sadu Gž2 606/15 od 11.01.2016. godine je odbio žalbe tužilje-protivtužene i potvrdio prvostepenu presudu u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom, šestom, sedmom, osmom, devetom i desetom presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja- protivtužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi.-protivtužilac je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11,55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, mal. J.R., zajedničko dete parničnih stranaka, rođen je …. godine. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P2 531/08 od 18.07.2008. godine mal. J.R. je poveren majci - tužilji protivtuženoj na samostalno vršenje roditeljskog prava, te je uređen način održavanja ličnih odnosa tuženog-protivtužioca sa mal.detetom. Ovo viđanje je realizovano prvi put 23.09.2009. godine uz asistenciju izvršnog sudije u prostorijama Centra za socijalni rad u Z.. Tuženi-protivtužilac je pokrenuo postupak za izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava, te je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 514/14 od 05.11.2014. godine tuženi-protivtužilac određen za roditelja koji će samostalno vršiti roditeljsko pravo nad mal.detetom, a uređen je način održavanja ličnih odnosa sa majkom i visina doprinosa za izdržavanje deteta. Majka je obavezana da ocu preda dete. Maloletno dete se nakon toga adaptiralo na novu sredinu i život sa ocem u domaćinstvu sa ocem i babom u kući u B.D., te je dva puta video majku. Prilikom kontakta sa majkom tužiljom 18.10.2014. godine dete je ostalo kod majke, s obzirom da ga majka nije vratila ocu u dogovorenom terminu i nije postupila u skladu sa pravnosnažnom i izvršnom presudom. Nakon toga, pokušana su više puta prinudna izvršenja pravnosnažne presude bezuspešno, sve do 09.09.2015. godine, kada je dete predato ocu. Dok je bilo kod majke mal.dete nije pohađalo nastavu, te je u trećem razredu osnovne škole imalo 149 izostanaka sa nastave, od kojih je 139 opravdano i upućen je na polaganje razrednog ispita u junskom roku, ali se na polaganju nije pojavio. Protiv tužilje-protivtužene je pokrenut prekršajni postupak zbog toga što mal.dete parničnih stranaka bez opravdanih razloga nije pohađalo nastavu u osnovnoj školi. U postupku mal. J. se izjasnio da želi da živi sa majkom. Osnovnom Javnom tužilaštvu u Z. je podneto više krivičnih prijava protiv tužilje- protivtužene zbog krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191.stav 2. Porodičnog zakona, a protiv tuženog-protivtužioca je podneta prijava zbog krivičnog dela nasilje u porodici. Počev od 09.09.2015. godine mal. J.R. živi u domaćinstvu oca – tuženog protivtužioca sa ocem i očevom majkom u B.D.. Kuća u kojoj živi je u suvlasništvu tuženog protivtužioca, njegove majke i brata. Domaćinstvo se izdržava obradom poljoprivrednog zemljišta, te tuženi- protivtužilac ima u vlasništvu zemljište u površini od 1,8305 hektara, kao i od penzije koju majka tuženog protivtužioca ostvaruje u iznosu od oko 10.000,00 dinara mesečno. Tuženi protivtužilac je star 40 godina. Stručni timovi nadležnih centara za socijalni rad su se nedvosmisleno izjasnili da tuženi- protivtužilac poseduje sve roditeljske kapacitete za brigu o mal. sinu, te da se maksimalno trudi da njegove potrebe zadovolji na adekvatan način, dok je majka postupala suprotno interesima deteta i ne utiče na njegov pravilan emocionalni razvoj, niti sagledava njegove razvojne potrebe, čime direktno ugrožava njegov pravilan psihofizički razvoj. Maloletni J. je upisan u četvrti razred Osnovne škole u Ž. i od 14.09.2015. godine redovno pohađa nastavu. Tužilja protivtužena je stara 42 godine, živi u Z. u kući koja je u vlasništvu njenog oca, u zajedničkom domaćinstvu sa ocem, majkom i sestrićem, zaposlena je u P.g. V.M., gde ostvaruje zaradu u mesečnom iznosu od oko 20.000,00-30.000,00 dinara.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili primenom članova 61, 77, 82, 6. stav 1. i 266.stav 1. Porodičnog zakona, da se nisu ni na koji način promenile okolnosti na osnovu kojih je doneta ranija presuda o vršenju roditeljskog prava. Imajući u vidu da je tužilja-protivtužena nesavesno vršila roditeljsko pravo, to su nižestepeni sudovi zaključili da su ispunjeni uslovi propisani članom 82.stav 4. Porodičnog prava za delimično lišenje roditeljskog prava i to u delu o odlučivanju o pitanjima koja bitno utiču na život deteta.

Odredbom člana 3. stav 1. Konvencije UN o pravima deteta („Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori“ br. 15/90 i „Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori“, br. 4/96, 2/97) propisano je da je u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja interes deteta, bez obzira na to da li ih sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Odredbom člana 6. stav 1. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, broj 18/05) propisano je da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču dece; odredbom člana 61. stav 1. istog zakona propisano je da dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi, a odredbom člana 266. stav 1. Porodičnog zakona da u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava, sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta.

U konkretnom slučaju nižestepeni sudovi su se rukovodili najboljim interesom maloletnog J.R. i suprotno revizijsko ukazivanje, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Najbolji interes deteta je pravni standard koji se ceni prema okolnostima svakog konkretnog slučaja. Elementi procene najboljih interesa deteta su uzrast i pol deteta, njegove želje i osećanja, s obzirom na uzrast i zrelost, potrebe za vaspitanjem, u vezi stanovanja, ishrane, odevanja, zdravstvene brige i dr. i sposobnost roditelja da zadovolji utvrđene potrebe deteta. U konkretnom slučaju elementi procene najboljeg interesa deteta pravilno su utvrđeni, te je u interesu maloletnog deteta da i dalje živi u porodici sa ocem.

Pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da od donošenja prethodne prvostepene presude iz novembra meseca 2013. godine (potvrđena novembra meseca 2014. godine), nema promenjenih okolnosti koje bi vodile zaključku da tužilji-protivtuženoj treba poveriti samostalno vršenje roditeljskog prava nad maloletnim sinom J.R., odnosno da su nastali uslovi za izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava tuženog-protivtužioca. Pri tome su se nadležni Centri za socijalni rad nedvosmisleno izjasnili o podobnosti tuženog- protivtužioca za vršenje roditeljskog prava, da on poseduje roditeljske kapacitete za brigu o mal. sinu i da se maksimalno trudi da njegove potrebe zadovolji na adekvatan način; dok je majka postupala suprotno interesima deteta, nepravilno uticala na njegov emocionalni razvoj, nije sagledavala njegove razvojne potrebe, čime je direktno ugrozila njegov pravilan psihofizički razvoj, zbog čega je podneto više krivičnih prijava za krivično delo oduzimanje mal.deteta i nije vodila računa o tome da dete redovno pohađa osnovnu školu, zbog čega je protiv nje pokrenut prekršajni postupak. Nadležni centri za socijalni rad su mišljenja da mal. sin treba da ostane da živi sa ocem i da nema elemenata za izmenu dosadašnje odluke u vršenju roditeljskog prava. Zato su neosnovani revizijski navodi tužilje-protivtužene o pogrešno primenjenom materijalnom pravu.

U konkretnom slučaju, mal. J.R. se prilagodio novoj porodičnoj i školskoj sredini, a što je utvrđeno iz izveštaja Centra za socijalni rad Ž.. Zato su neosnovani revizijski navodi da dete živi u nepoznatom okruženju te da je nova seoska sredina stresna za njega.

Takođe, pravilno su nižestepeni sudovi odredili održavanje ličnih odnosa između maloletnog deteta i majke u kontrolisanim uslovima, s obzirom da će se na ovaj način ostvariti pravo mal.deteta da održava lične odnose sa majkom, jer će detetu na taj način biti omogućena komunikacija s njom, a istovremeno biće onemogućen bilo kakav negativan uticaj majke na mal.dete ili njeno eventualno ponašanje koje bi onemogućilo sprovođenje odluke suda o vršenju roditeljskog prava, te će na taj način biti zaštićeni interesi mal. deteta, a sve u skladu sa članom 61. stav 1. i 266. stav 1. Porodičnog zakona. Zato su neosnovani revizijski navodi da će ovakav način viđanja sa majkom i činjenica da dete živi sa ocem uticati na pravilan psihofizički razvoj.

U reviziji tužilje u preostalom delu se ponavljaju žalbeni navodi koji se odnose na izjave stranaka i svedoka, čime se u stvari posebno pobija utvrđeno činjenično stanje, što prema odredbi člana 407. stav 2. ZPP, ne može biti revizijski razlog.

Pravilno je odlučeno i o naknadi troškova spora, a u smislu odredbe člana.207 Porodičnog zakona.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.