Nedozvoljenost revizije u sporu za naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Zorane Delibašić i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilje AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Milanka Cvetković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Osnovni sud u Vranju, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi naknade štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2837/18 od 19.02.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 25.11.2020. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2837/18 od 19.02.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2837/18 od 19.02.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bujanovcu Prr1 52/17 od 22.01.2018. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužilji na ime naknade imovinske štete, isplati iznos od 34.823,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 23.03.2009. godine do isplate; troškove parničnog postupka u iznosu od 23.386,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 12.05.2009. godine do isplate; troškove izvršenja u iznosu od 5.212,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke o troškovima do isplate.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 2837/18 od 19.02.2019. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Bujanovcu Prr1 52/17 od 22.01.2018. godine, tako što je obavezana tužena da tužilji na ime naknade imovinske štete isplati iznos od 34.823,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 23.03.2009. godine do isplate; troškove parničnog postupka u iznosu od 23.386,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 12.05.2009. godine do isplate; troškove izvršenja u iznosu od 5.212,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke o troškovima do isplate, a stavom drugim, preinačena je presuda Osnovnog suda u Bujanovcu Prr1 52/17 od 22.01.2018. godine, u delu odluke o troškovima postupka, tako što je obavezana tužena da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 21.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020), propisano je da posebna revizija može da se izjavi zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene odluke koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužilje koji se odnosi na novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, u postupku pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I 1021/09 koji je spojen sa I 5439/10, a povreda ovog prava tužilji je utvrđena rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4 I 272/2016 od 30.05.2006. godine. O pravu tužilje na novčano obeštećenje i visini novčanog obeštećenja sudovi su odlučili u smislu odredbe člana 30. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Vrhovni kasacioni sud smatra da nema potrebe za odlučivanjem o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, s obzirom da u konkretnom slučaju nije odstupljeno od sudske prakse tako da nema potrebe da se o izjavljenoj reviziji odlučuje radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa, ili novog tumačenja prava nakon zaključka usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 02.11.2018. godine u postupku razmatranja spornog pravnog pitanja Spp 6/16, iniciranog od strane Osnovnog suda u Sjenici.

U konkretnom slučaju, odlučeno je u skladu sa navedenim zaključkom Vrhovnog kasacionog suda koji glasi: Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, kao i odluka kojima su u stečajnom postupku utvrđena potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njihove krivice ostala neizvršena u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 15.05.2017. godine. Vrednost pobijanog dela predmeta spora 34.823,00 dinara. Prvostepena presuda je doneta 22.01.2018. godine, a drugostepena presuda je doneta 19.02.2019. godine.

Članom 27. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Sl. glasnik RS“, br. 40/15), propisano je da nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva, u postupku pred sudom shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak (stav 1), i da revizija nije dozvoljena (stav 3).

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da u postupku po tužbi za novčano obeštećenje revizija nije dozvoljena u smislu člana 27. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, to je Vrhovni kasacioni sud doneo odluku kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić